SRBI NA KOSOVU IZLOŽENI BRUTALNOJ REPRESIJI: Vučić otkriva DETALJE NA SEDNICI BEZBEDNOSTI UN

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, istakao je da se položaj srpskog stanovništva na južnoj pokrajini drastično pogoršao nakon nedavnih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova i Metohije.

IZBORI NA SEVERU KOSOVA I METOHIJE

Nakon što su politički predstavnici većinskog srpskog stanovništva napustili privremene institucije zbog pojačane represije i političkog pritiska, Priština je raspisala izbore u četiri opštine. Srbi su ove izbore bojkotovali, što je rezultiralo izlaskom svega 0,029% od ukupnog broja Srba na izbore. Izbori su održani u potpuno nedemokratskim uslovima, a albanski gradonačelnici su nasilno preuzeli lokalne samouprave uz pomoć dobro naoružanih albanskih oružanih formacija.

 Nakon što su politički predstavnici većinskog srpskog stanovništva u tim opštinama zbog pojačane represije i političkog pritiska na zahteve svojih birača napustili privremene institucije, usledili su dodatni pritisci i napadi Prištine na srpski narod. Priština je suprotno volji Srba raspisala i održala izbore u ove četiri opštine. Srbi su ove izbore bojkotovali. Više od 97% stanovnika severa Kosova i Metohije čine Srbi, pa je tako na ove nazovi izbore tada izašlo svega 0,029% od ukupnog broja Srba i tek nešto više od 3% ukupno upisanih birača. Izbori su održani u potpuno nedemokratskim uslovima, a nelegitimni albanski gradonačelnici nasilno su zaposeli lokalne samouprave uz pomoć teško naoružanih pripadnika navodne specijalne policije, odnosno pripadnika veoma dobro naoružanih albanskih oružanih formacija. Usledilo je uklanjanje simbola Srbije i isticanje obeležja takozvanog Kosova. Srbima, koji su do tada radili u lokalnim samoupravama, zabranjeno je da pristupe svojim radnim mestima, a sami objekti opština su ograđeni i opasani bodljikavom žicom. Ovakva situacija dovela je do mirnih protesta Srba, na koje su albanske oružane grupacije reagovale tako što su 29. maja ranili više od 50 Srba - kazao je Vučić.

PRITISCI I NAPADI NA SRPSKO STANOVNIŠTVO

Nakon izbora, došlo je do uklanjanja simbola Srbije i isticanja obeležja takozvanog Kosova, a Srbima je zabranjen pristup njihovim radnim mestima u lokalnoj samoupravi. Ova situacija dovela je do mirnih protesta Srba, na koje su albanske oružane grupacije reagovale, ranivši više od 50 Srba. Takođe, došlo je i do ranjavanja pripadnika KFOR-a, što je dodatno destabilizovalo region.

- U tim događajima došlo je i do ranjavanja pripadnika KFOR-a koji su iz nama nerazumljivih razloga namerno ili nenamerno praktično omogućili sprovođenje ciljeva Albina Kurtija. U tim događajima iz vatrenog oružja je ranjeno četvoro Srba, a jedan učesnik protesta, Dragiša Galjak, je rafalom iz automatskog oružja upucan u leđa. Kao što smo već navikli, niko od prištinskih naoružanih formacija nije podvrgnut procesuiranju za ovo nasilje nad Srbima. Posle tih događaja, državni sekretar SAD i visoki predstavnik Europske unije Žozep Borelj, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, kao i gotovo svi drugi međunarodni zvaničnici, su jasno i direktno optuživali Prištinu za eskalaciju na terenu. Bez sumnje, to je urađeno od strane ruskih, kineskih i drugih zvaničnika koji nikada nisu ni priznali nezavisnost Kosova. Uprkos tome, od mene su na sastanku Evropske političke zajednice u Kišinjevu tražili da pozovem Srbe da potpišu peticiju za smenu albanskih gradonačelnika u većinskim srpskim opštinama na severu, od strane predsednika Makrona i kancelara Šolca. Ja sam im rekao da ne teraju Srbe koji su pod brutalnom represijom da potpisuju peticiju i da ih time ne ponižavaju. Rekao sam i da ta peticija nema nikakvog smisla jer je očito da niko u Evropi nigde ne može da legalno i legitimno vlada ako je izabran sa tri posto glasova od ukupnog broja birača. U ovom slučaju tako su izabrani Albanci u sredinama gde Srbi čine 97 posto stanovništva. Nažalost, niko nije hteo da to sluša.Umesto da od Priština zahteva bezuslovnu deeskalaciju, oni su od Srba tražili da učestvuju na novim izborima, koje Kurti nije ni imao nameru da organizuje i omogući. Osim toga, od Srbije su tražili da spusti nivo borbene gotovosti oružanih snaga i smanji broj vojnika uz administrativnu liniju na uobičajeni nivo, iako se prethodno nisu ni informisali da je u tom trenutku, na tom prostoru, bio čak i manji broj srpskih vojnika nego što je uobičajeno bio slučaj. Mi smo momentalno ispunili zahteve, dok je Priština tobože kažnjena uvođenjem mera/sankcija pod kojima je nakon toga isti ti koji su uveli mere naoružavaju savremenim oružjem - dodao je on.

MEĐUNARODNA REAKCIJA

Državni sekretar SAD, visoki predstavnik EU i generalni sekretar NATO-a jasno su optužili Prištinu za eskalaciju nasilja na terenu. Međutim, i pored međunarodne osude, situacija na terenu nije se popravila.

REAKCIJA SRBIJE

Predsednik Vučić istakao je da je od Srbije traženo da potpiše peticiju za smenu albanskih gradonačelnika, ali je odbio ovaj zahtev, navodeći da je nedopustivo da se Srbi pod brutalnom represijom teraju da potpisuju peticiju. Takođe, istakao je da su zahtevi za smanjenje nivoa borbene gotovosti oružanih snaga Srbije došli uprkos činjenici da je broj srpskih vojnika duž administrativne linije bio manji nego inače.


Srbija je na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN jasno iznela svoje stavove o situaciji na Kosovu i Metohiji, ističući ozbiljne probleme sa kojima se srpsko stanovništvo suočava. Međunarodna zajednica je pozvana da preduzme konkretne korake kako bi se zaštitili interesi srpske zajednice na Kosovu i Metohiji i osiguralo održavanje mira i stabilnosti u regionu.

BONUS VIDEO