VATROGASILJA I VODIČKINJA? Kontroverze oko donošenja zakona o rodnoj ravnopravnosti: DA LI ĆEMO KORISTITI OVE IZRAZE?

Usvojen u maju 2021. godine, Zakon o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji trebalo bi da stupi na snagu 1. juna ove godine. Centralna tema ovog zakona, koja izaziva najveće polemike, jeste uvođenje rodno osetljivog jezika, a reakcije na ovu odredbu su podeljene.

Jedan od najintrigantnijih delova ovog zakona odnosi se na "prevođenje" zvanja i zanimanja iz muškog gramatičkog roda u ženski, što bi rezultiralo novim nazivima poput "atašeica", "vodičica", "vatrogaskinja", "žetelica" i drugih. Ova odredba izazvala je žestoke rasprave između pristalica i protivnika upotrebe rodno osetljivog jezika.

Zaštitnik građana najavio je pokretanje postupka ocene ustavnosti odredbi koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika, dok su pojedini stručnjaci, akademici, desničarske organizacije i Srpska pravoslavna crkva izrazili protivljenje ovoj odredbi. Savet za srpski jezik takođe je zatražio ukidanje lingvističkih odredbi iz Zakona, navodeći da su iste napisane bez konsultovanja relevantnih institucija.

Ivan Klajn, poznati lingvista, istakao je kako je promena jezika potrebna radi boljeg gramatičkog funkcionisanja, ali je ukazao i na nedostatak odgovarajućeg rečnika za pojmove koji se ne odnose na profesije. Autorka dela "Rod i jezik", profesorka Svenka Savić, naglasila je da se standardizacija jezika vrši prema jezičkom osećanju većine.

- Prigodan primer u tom smislu je da je „psiholog nešto rekla detetu“, gde uočavamo neslaganje subjekta sa predikatom. Ukoliko je u pitanju ženska osoba, onda ona mora imati i poseban naziv u struci - smatrao je Klajn.

Ipak, ukazivao je i na manjkavosti u primeni.

- Nedostatak rečnika je u tome što autorke nisu iznele predloge za reči koje se ne odnose na profesiju, kao što su potrošač, kupac, civil, boem... - zapazio je tada Klajn, govoreći o delu „Rod i jezik“ koji je napisala profesorka Svenka Savić sa grupom lingvistkinja 2009. godine.

Izdavači školskih udžbenika suočavaju se sa problemom nedostatka smernica o tome kako treba postupiti sa rodno osetljivim jezikom u udžbenicima i nastavnom materijalu. Direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja istakao je da je rešenje ovog problema prepušteno isključivo normativnim aktima.

- Predlog Standarda kvaliteta udžbenika nalazi se pred Ministarstvom prosvete - rekao je nedavno za “Blic” Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Dok ne bude usvojen, izdavači neće moći da dobiju jasne smernice o tome kako bi udžbenici i nastavna sredstva trebalo da izgledaju po pitanju upotrebe rodno osetljivog jezika.

- U ovakvoj situaciji gde se ne dopušta prirodni razvoj jezika, to zavisi isključivo od normativnih akata - poručio je Grušanović.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, naglasila je da je potreba za korišćenjem rodno senzitivnog jezika proizilazi iz želje da se žene učine vidljivijim u javnom prostoru, ali je istakla da se prilikom donošenja zakona protivila uvođenju kazni za nepoštovanje jezičkih odredbi.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji, koji treba da stupi na snagu 1. juna ove godine, izaziva brojne kontroverze, posebno u vezi sa upotrebom rodno osetljivog jezika. Dok jedni podržavaju ovu inicijativu kao korak ka većoj ravnopravnosti, drugi izražavaju zabrinutost i protive se promenama jezičke prakse. Sačekaćemo da vidimo kako će se ova situacija dalje razvijati i kakav će biti konačan ishod ovog zakona.

BONUS VIDEO: