TEŠKE REČI POSVEĆENE DECI: Dvadeset pet godina od početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije

DETE KOJE JE UPOZNALO "MILOSRDNOG ANĐELA": Proleće 1999. godine se NE ZABORAVLJA!

"Bila sam srećna taj dan, čekali smo prinovu. Moja mačka Mica se ceo dan vrzmala oko nas, gledala u nebo i nervozno mjaukala, kao da je znala...Bila sam srećna taj dan...Mama je rekla da će se Mica uskoro omaciti i ja sam ozbiljno shvatila ulogu "babice", te sam ceo dan spremala sve za mačiće, i nakon toga mirno zaspala, a onda...SIRENA...Mama me zove i panično upada u sobu, tata za njom, umotavaju me u ćebe, tata me uzima i smiruje mamu koja se brine za brata jer nije tu, ali ne plače da me ne bi uznemirila. Silazimo u podrum, doveli su i brata...Počinje sve da se ljulja, tresu se prozori, nestaje struja, mama grli brata i mene i gleda u tatu kod koga se Mica sakrila...SIRENA...prošla opasnost.

PAMTIM SVE...

PAMTIM ploču sa koje smo gledali "vatromet". Znala sam da me lažu, da to nije "poseban vatromet", znali su i oni da ih lažem da se ne plašim.

PAMTIM leteće papiriće koje nisam smela da diram, jer su mi rekli da su opasni.
PAMTIM dramu i uplakanu komšinicu koja se porodila i koja je
izgubila mleko od stresa.
PAMTIM naš šporet na drva koji smo sneli u podrum i SLOGU
ljudi, delili smo zajedno parče hleba.
PAMTIM kada se Mica omacila, taj dan nije pala nijedna bomba.
PAMTIM vojnike Šilju, Mladena i Zolju, koji su bili kod mene u
školi, preko puta kuće. Oni su se igrali sa mnom i davali mi rum
čokoladice. Majka im je odnosila ručak i davala telefon da se jave
porodici.
PAMTIM vrisak za ubijenima.
PAMTIM terene.
PAMTIM da tata nije mogao uvek da bude tu i da je mama krišom
plakala dok ne dođe.
PAMTIM kako sam trčala da pobegnem od našeg aviona, jer sam
mislila da će da me ubije...
PAMTIM VAM SVE!!! 

Šestogodišnja devojčica je bila svesna svega, dugo posle toga je sanjala da nije prošlo...24.03.1999."

Autor: Maja Bogavac

Dobrica Erić, naš poznati pesnik, napisao je pesmu "Čiko ja tebe gledam s neba", u znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine.

ČIKO JA TEBE GLEDAM S NEBA

Čiko, ja tebe gledam s neba

I vidim te kao na slici

Čiko, ja sam onaj cvet-beba

Koji si ubrao u Batajnici.

Ja sam bila ona mala

Milica, što je zadremala

U maminom zagrljaju

A probudila se u raju.

Sad nisam ona bulka rumena

Već beli anđelak one bulke

Što gleda svoje najdraže s neba

I vidi tebe... i tvoje ruke.

Moj tata se sada brije

A moja mama pegla pelene

Ja ih vidim i žao mi je

Što ne vide i oni mene.

Eno i moje roze noše

I lutke što se smešila na me

Kad su tvoje zle tice došle

I otele me od moje mame.

Tada sam se ovde popela

S nekom dečicom nepoznatom

Ali bih mnogo više volela

Da sam dole, s mamom i tatom.

Da ti kažem još samo ovo

Pa idi i zaboravi me

Mama će da me rodi ponovo

I daće mi još lepše ime!