UMRO SUDIJA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA U PENZIJI GORAN ČAVLINA (65)! Odbio da potpiše izručenje Slobe!

 

"Naš dragi i voljeni Goran Čavlina, sudija Vrhovnog suda u penziji, preminuo je posle duge i teške bolesti..."

Foto: printscreen/Politika

Iza ove, naizgled obične čitulje, koju su dali porodica i nekoliko prijatelja, stoji, međutim, jedna uzbudljiva priča o teškom vremenu koje je obeležilo Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju.

Za mlađe, ime Gorana Čavline ne znači puno. Poslednji put mediji su o njemu pisali 2017, kad je objavljeno da je teško oboleo, da je u komi i da je prebačen na jedan beogradski institut. Stariji će se, pak, prisetiti da ovaj tekst, u stvari, govori o sudiji koji je napisao nalog za hapšenje (privođenje) Slobodana Miloševića u proleće 2001. i koji je tada već bivšeg predsednika sproveo u Centralni zatvor. Tu, međutim, nije kraj njihove sudbinske povezanosti, s obzirom na to da je Čavlina takođe i sudija koji je odbio da potpiše dokument o izručenju Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, pa je to morao lično da uradi tadašnji premijer Zoran Đinđić.

NA VIDOVDAN

Tako je, na Vidovdan pomenute godine, Sloba krenuo na put bez povratka. Prvo u hašku ćeliju, pa u sudnicu u istom gradu, a onda iz one ćelije u smrt. Simboličan povratak predstavljalo je makar to što je sahranjen u dvorištu kuće u rodnom Požarevcu.

Evo kako su mediji kasnije opisivali susret Čavline i Miloševića i Slobino hapšenje:

- Kada je u nedelju 1. aprila 2001, u pola pet ujutru, istražni sudija Goran Čavlina ugasio i poslednju cigaretu, Slobodanu Miloševiću je pokazao praznu kutiju besta i rekao: "Idemo Slobo, ionako nema više cigareta." Bivši predsednik SRJ je ustao, još jednom se konsultovao sa suprugom Mirom, onda se pozdravio sa porodicom i prisutnim prijateljima i u društvu sudije Čavline i advokata Tome File automobilom, uz policijsku pratnju, uputio ka beogradskom Centralnom zatvoru. Odlazak automobilskog konvoja njegova ćerka Marija ispratila je vikom i pucnjima iz pištolja.

Foto: Printscreen

- Utvrđeno je da postoji osnovana sumnja da je prijavljeni Milošević Slobodan, u svojstvu predsednika Republike Srbije do 17. maja 1997, a potom, sve do 5. oktobra prošle godine, u svojstvu predsednika SRJ, izvršio pomenuta krivična dela u nameri da sebi, odnosno određenom krugu lica u tada vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije, pribavi, pored imovinske, i drugu korist koja se ogledala u očuvanju na vlasti te političke partije, kao i u održavanju na funkciji tačno određenih lica - stoji u krivičnoj prijavi policije.

Drama koja ja prethodila odlasku u CZ opisivana je mnogo puta, u ovoj ili onoj verziji, tek nesporno je da su u Okružnom sudu i tužilaštvu za rad na ovom slučaju bili određeni budući šef istražnih sudija Goran Čavlina, odnosno okružni tužilac Rade Terzić. Sudiju Čavlinu su kola Državne bezbednosti dovezla čak sa Kopaonika, gde je bio na savetovanju, da bi prihvatio zahtev tužioca Terzića i napisao naredbu za privođenje Miloševića. Tokom pregovora ispunjena je i Miloševićeva želja da razgovara sa Čavlinom i svojim advokatom Tomom Filom, sa kojima se u nedelju, u pola pet ujutru, i uputio ka Centralnom zatvoru.

A KOŠTUNICA?

Istog dana Čavlina je u prisustvu advokata i tužioca saslušao Miloševića i odredio mu pritvor do 30 dana, koji se po potrebi može produžiti na ukupno šest meseci. Milošević je odbio sve optužbe i napisao žalbu da mu se ukine pritvor, što je nadležno sudsko veće odbilo. U posetu mu, po prethodnom dogovoru, svaki dan dolazi supruga Mira Marković.

Zna se i da u zatvoru puši klasičnu drinu. Skupe kubanske cigare su ostale u dedinjskoj rezidenciji, kao i navodna želja sudije Čavline, posle ispušene kutije jeftinog besta, da zapali jednu skupu havanu.

Foto: www.profimedia.rs

Sledeća epizoda ove priče ide u jun iste godine. Da ne dužimo, vrh države (uz navodnu neobaveštenost Vojislava Koštunice, u koju malo ko veruje) donosi odluku da Milošević mora biti izručen Haškom tribunalu. Tada Čavlina odbija da potpiše nalog da Sloba izađe iz zatvora i bude transportovan u Holandiju, isto čini i predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero i sve, na kraju, mora na sebe da preuzme lično Zoran Đinđić, zajedno sa ministrom pravde Vladanom Batićem. Ostalo je već istorija...

BONUS VIDEO