BEOGRAD NASTAVLJA DIPLOMATSKU BORBU: Rezolucija o Srebrenici mogla bi ove nedelje da se nađe u Ujedinjenim nacijama

Posle dva odlaganja, rezolucija o Srebrenici mogla bi ove nedelje da se nađe u Ujedinjenim nacijama. Do izjašnjavanja delegata, Beograd nastavlja diplomatsku borbu, kaže predsednik Aleksandar Vučić i najavljuje odlazak u Njujork. I pre glasanja, pojedine zemlje iznele su stav, a među onima koje su najviše uzburkale javnost, jeste odluka Crne Gore da podrži Rezoluciju, piše RTS.

Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija su susedne zemlje koje su kosponzori rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici. Među njima nije i Crna Gora. Ipak, prethodnih dana jasan stav stiže iz kabineta tamošnjeg premijera. Glasaće "za".

Dva amandmana – šta je predložila Vlada Crne Gore

Idu i korak dalje. Vlada u Podgorici je na elektronskoj sednici usvojila dva amandmana na tekst rezolucije. Iz Vlade Crne Gore saopšteno je da treba zauzeti pomiriteljski i prijateljski stav, tako što bi se dopunom teksta predloga rezolucije otklonile sve sumnjeu mogućnosti njene navodne zloupotrebe.

Šta se desilo u srpskim preduzećima koja su „krvarila“

"Preporučljivo je da tekst predloga rezolucije sadrži dve adekvatno definisane i pozicionirane amandmanske formulacije, kojima će se nedvosmisleno potvrditi da je krivica za zločin genocida individualna, te da ne može biti pripisana nijednom narodu, etničkoj ili verskoj grupi. Uputno je ukazati i na neophodnost očuvanja odredaba opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH", navodi se u saopštenju.

Veliki broj sahranjenih u Srebrenici donesen iz drugih gradova i sela

DEMOKRATSKA narodna partija obavestila je javnost da je njen predsednik Milan Knežević dobio pisanu izjavu od gospodina Karla Bozole, visokog predstavnika UN-a za vreme građanskog rata u Bosni i Hercegovini.

U njoj gospodin Karlo Bozola pod zakletvom otkriva nove činjenice i detalje koje se odnose na dešavanja u Srebrenici 1995. godine. Primerak ove izjave, predsednik DNP – a je uputio premijeru Vlade Milojku Spajiću, predsedniku države Jakovu Milatoviću, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.

"U Srebrenici je po šumama stradalo oko 1100 civila Muslimana, jer su bili naoružani, i odgovarali su na napade, ali je bilo i onih koji su kao nenaoružani takođe stradali, njih još oko 250 oko Srebrenice za tri godine, a vojnika Muslimana oko 2500 do 2800 do kraja rata. Svi ostali sahranjeni", doneseni su iz drugih gradova i sela - navodi on u svom saopštenju. 

Pritisak na Spajića da odustane

Ne jenjavaju reakcije. Nakon najave da će Crna Gora podržati rezoluciju, srpske stranke traže rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.

Predsednik Skupštine i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić ima jasnu poruku. Vrše pritisak na Milojka Spajića da Vlada odustane od najavljene odluke.

"Nismo mi vezani za bilo kakve fotelje, nismo mi vezani za bilo što, iako se vode različite prljave kampanje i od onih za koje se najmanje to moglo očekivati. Uradićemo sve što je u našoj moći, zajedno sa našom crkvom, zajedno sa našom braćom, ujedinjeni kao srpski političari i srpski narod da zaustavimo ovog premijera u jednoj lošoj i opasnoj nameri, ali samo nećemo dozvoliti, kažem, to je ona crvena linija, da onaj ko nas je tlačio, onaj ko nas je ponižavao, onaj ko je želio da ne živimo u Crnoj Gori, da preuzme tu državu", poručuje Mandić.

I poslednja dešavanja u susednoj Crnoj Gori, ocenjuju analitičari, oslikavaju unutrašnju političku situaciju. 

Banjaluka: Rezolucija donosi podelu

Banjaluka je jasna – rezolucija donosi podelu.

Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske kaže da je rezolucija politički dokument, iako stalno govore o individualnoj krivici.

- Generalna skupština je političko telo i ona može samo da donese političku odluku - ukazuje Dodik.

BONUS VIDEO