TATJANA MACURA, MINISTARKA BEZ PORTFELJA: Radujem se dijalogu sa crkvom!

Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, u intervjuu za Republiku, prvi od stupanja na dužnost, govori o delokrugu rada, ali i planovima u sektoru koji je preuzela.

- Ministarstvo bez portfelja, koje ću voditi u naredne četiri godine, biće zaduženo za pitanje rodne ravnopravnosti, a s obzirom na to da su žene u Srbiji u znatno neravnopravnijem položaju u odnosu na muškarce, moj fokus će svakako biti na tome da se položaj žena unapredi kroz dijalog i saradnju tima koji je okupio predsednik Vlade Miloš Vučević. To će biti teme koje se odnose na položaj žena na tržištu rada. Baviću se i temom sprečavanja nasilja, ne samo nasilja u porodici već i vršnjačkog jer je ono usko povezano s tim kako se na osnovu izgrađenih navika u mladosti ponašamo kao odrasli ljudi. S obzirom na to da sam dobro upoznata s izazovima u realnom sektoru, dodatnu pažnju posvetiću preduzetnicama, kojih je iz godine u godinu sve više. Volela bih da ostvarim saradnju i s predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić da povežemo rad žena kroz aktivnosti Ženske parlamentrane mreže, važne neformalne parlamentarne grupe za jačanje političkih kapaciteta žena.

Koji su vam planovi i ciljevi u oblasti koju ste dobili da vodite?

- Moji ciljevi biće da ovu temu, koja može da zvuči rogobatno ili apstraktno, spustim narativom tako da ljudi mogu da razumeju na koje sve načine mogu da imaju korist od toga što će naše društvo biti ravnopravnije. Ako nešto moram da izdvojim, volela bih da ostvarim komunikaciju sa ženama koje nisu toliko prisutne u javnom životu, a koje možda imaju probleme s primenom određenih propisa i da vidim kako moj angažman može da bude koristan za njih.

Šta vi percipirate kao glavne probleme za ostvarivanje rodne ravnopravnosti?

- Živimo u društvu koje je prilično konzervativno i pozicija žene u društvu vrlo često biva percipirana dominantno kroz ulogu majke i domaćice. Ovo nije percepcija ekskluzivno rezervisana za Srbiju, prosto se to oseti kao trend u svetu. Nije sporno da ženu vidimo i kroz tu ulogu, ali okolnosti su se promenile u modernom društvu, pa žene danas rade barabar s muškarcima, isto vreme provode na poslu, jednako su angažovane kada je obrazovanje u pitanju, čak je veći broj žena koje su visoko obrazovane u odnosu na broj muškaraca. Dakle, žene jednako žele da se posvete svojim poslovnim ili akademskim karijerama, kao što to žele i muškarci, i volela bih da taj trud i požrtvovanost naše društvo prepozna i ceni.

Kako ocenjujete Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je u nekim segmentima podelio društvo?

- Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen je pre dva ili tri mandata i tada je dobro prihvaćen od narodnih poslanika, vrha države, ali i šire javnosti. U jednom trenutku je nekako odredba zakona koja se odnosi na primenu rodno senzitivnog jezika dobila na važnosti. Rekla bih i nepravedno jer postoje druga pitanja koja ovaj zakon uređuje, a koja su važnija od ovog. Ipak, mislim da bojazan od upotrebe senzitivnog jezika ne treba da postoji jer je nama prirodno korišćenje takvog jezika. Prirodno nam je da učiteljicu nazovemo učiteljicom, spremačicu spremačicom, zubarku zubarkom... Moj lični utisak je da problem nastaje kada su u pitanju žene koje se nalaze na nekim visokim pozicijama u društvu, koje su, po prirodi stvari, ranije bile rezervisane isključivo za muškarce. Nekima je teško da prihvate da postoji poslanica, a ne da je poslanik, ministarka, a ne ministar, ali mislim da ćemo se navići. Ništa što se danas dešava u vezi s prilagođavanjem jezika nije neprirodno.

Šta sa pozicije na kojoj ste poručujete ljudima koji su se bunili? SPC najglasnije...

- Utisak mi je da se stvorila zabluda da će korišćenje imenica u ženskom rodu ugroziti, na neki način, naš tradicionalni odnos prema porodici i onda se veoma često uz rodno senzitivni jezik govori o tome kako će nam porodica biti ugrožena. Ovaj zakon ni na koji način ne tretira odnose u porodici i, samim tim, ne postoji bojazan da ćemo dobiti neke nove kategorije koje dosad nismo imali u odnosima, posebno između roditelja i dece. Kao zagovornica dijaloga, pružam ruku i unapred se radujem dijalogu s predstavnicima SPC na mnoge teme koje mogu poboljšati položaj žena jer njih vidim kao moćne saveznike u tom procesu.

BONUS VIDEO