SLOBA SPREČIO MLADIĆA DA ZAUZME SARAJEVO! TO JE PRODUŽILO RAT ZA DVE GODINE! Detalji velike operacije Vojske Republike Srpske na planinama Bjelašnica i Igman

Ofanziva u julu 1993. prekinuta po naređenju iz Beograda, pa je tako propala šansa da se Alija Izetbegović natera za pregovarački sto

General Ratko Mladić u julu 1993. mogao je da zauzme Sarajevo i tako rat u Bosni okonča dve godine ranije, ali je ofanziva zaustavljena po naređenju iz Beograda.

Ovo za Srpski telegraf ekskluzivno otkriva Milan Jolović Legenda, komandant specijalne jedinice Vukovi sa Drine i neposredni učesnik operacije koja je mogla da spreči nastavak krvoprolića znatno pre Dejtonskog sporazuma.

PRETNJE MORIJONA

- U to vreme muslimanske snage su vodile žestoke borbe sa Hrvatima u srednjoj Bosni i bile su razvučene na dugom frontu. Kad smo oslobodili Trnovo, Treskavicu i delove Bjelašnice i Igmana, bez po muke smo mogli da uđemo u Sarajevo. Međutim, do toga nije došlo, pretpostavljam političkom odlukom - svedoči Jolović.

Foto: Telegraf/ Dragan Kadic

Naš sagovornik kaže da nije bio svedok tih političkih pritisaka, ali da je naređenje moglo da stigne jedino iz Beograda. Prethodno je uspaničeni Alija Izetbegović, videvši da mu je uporište pred padom, tražio spas od zapadnih sila.

- Ma koliko da je reč predsednika Radovana Karadžića imala težinu, ne verujem da bi general Mladić poslušao takvo njegovo naređenje. Zna se ko je u to vreme jedini mogao to da uradi - Slobodan Milošević. Mislim da je tada propuštena velika šansa da se vojnički poraženi muslimani nateraju za pregovarački sto i spasu mnogi životi - pojašnjava legendarni komandant specijalaca.

Povodom argumenata koji su servirani da bi se zaustavila ofanziva - da će Zapad pobesneti i napasti Srbe, da će maltene izbiti treći svetski rat - Jolović odmahuje rukom:

- Tako je i francuski general Filip Morijon te iste 1993. zapretio bombardovanjem Srbije ukoliko Vojska Republike Srpske uđe u Srebrenicu. Tada smo odustali, ali smo to učinili dve godine kasnije i ništa se nije dogodilo.

JEDAN POZIV

On ne zna kako je glavnokomandujući VRS reagovao na naredbu da vojsku zaustavi pred Sarajevom, ali može da pretpostavi.

- Kad je isto naređenje stiglo u proleće 1994. na Goraždu, bio je veoma besan. Ipak, ma koliko bio tvrdoglav i svojeglav, poštovao je subordinaciju, odnosno odluke političara i trudio se da se njegov sukob s Karadžićem ne oseti u vojsci. To jedinstvo koje smo sačuvali do samog kraja rata je, u stvari, jedna od najvećih tekovina otadžbinskog rata - napominje Jolović.

Branislav Puhalo, ratni pratilac Ratka Mladića, kaže da je VRS mogao da oslobodi Sarajevo stotinu puta, ali da joj nije dala viša politika.

- Smestili smo se na Trebeviću (planina jugoistočno od Sarajeva), sve je bilo spremno za preuzimanje, ali je stigla naredba da se stane. Sećam se jednog poziva, nisam čuo detalje razgovora i od koga je stiglo naređenje, ali znam da je Mladić bio veoma ljut - svedoči Puhalo za Srpski telegraf.

IZVUKLI SMO GENERALA IZ OBRUČA

Jolović je ispričao i kako je spasao život generalu Mladiću tokom akcije "Lukavac 93".

- Mladić je voleo da dođe na prvu liniju da bi vojnike dodatno stimulisao i motivisao, a ja sam sa svojim vukovima krenuo sa Jahorine u oslobađanje Trnova i sela u podnožju Igmana i Treskavice. Negde po podne smo dobili vest da je general u okruženju, a, srećom, to neprijatelj nije znao. Krenuo sam ka tom mestu s tenkom i 25 vojnika, stupili smo u kontakt s njegovim pratiocem Branislavom Puhalom da ne bismo zapucali jedni na druge i akcija je uspešno završena.

Kad je prošla opasnost, prišao mu je i rekao da je komandant Vukova sa Drine, na šta ga je Mladić pitao šta je po činu.

- Ja kažem: "Poručnik." On mi kaže: "Nisi ti više poručnik, sad si kapetan." Sve mislim, on se šali. Vraćamo se posle te akcije u Zvornik i ne prođe mesec dana meni stiže naredba o unapređenju i dobijam čin kapetana - seća se Jolović.

Operacija "Lukavac 93" potpuni trijumf Srba

Operacijom "Lukavac 93" komandovao je Glavni štab Vojske Republike Srpske i njegov komandant, general-pukovnik Ratko Mladić, uz sadejstvo Sarajevsko-romanijskog i Hercegovačkog korpusa, te jedinica iz cele RS.

Foto: Profimedia Darko Cirkov Afp Profimedia

Ofanziva je dobro krenula od prvog dana, pa je muslimanska komanda kao pojačanje poslala 7. i 17. brigadu, kao i manje jedinice u jačini jedne brigade. Južno od Sarajeva Srbi su 11. jula 1993. oslobodili Trnovo, a početkom avgusta nastavili napredovanje na zapad i izašli na Bjelašnicu i Igman. Operacija "Lukavac 93" završena je potpunom pobedom VRS, čije su jedinice zauzele i prevoje Rogoj i Grebak, Treskavicu, te delove Igmana i Bjelašnice.

Time je Sarajevo potpuno opkoljeno, pošto je do tada teritorija pod kontrolom muslimana dosezala do sarajevskog aerodroma "Butmir", koji je bio pod kontrolom plavih šlemova, što je omogućavalo da švercuju oružje u grad koji je zvanično bio zaštićena zona UN, poput Srebrenice.