EKSKLUZIVNO! ŽIVOTNA ISPOVEST LEGENDARNOG KOMANDANTA ŽANDARMERIJE GURIJA ZA REPUBLIKU: Tražili su od nas da krenemo na narod 5. oktobra!

Goran Radosavljević Guri, nekadašnji komandant Žandarmerije i general policije u penziji u intervjuu koji je dao za Republiku otkrio je brojne, do sada nepoznate detalje iz svog života, a u prvom delu je govorio o poznanstvu sa Zoranom Đinđićem, ali i sa Miloradom Ulemekom Legijom i Zvezdanom Jovanovićem, koji godinama kasnije bivaju optuženi za  Đinđićevo ubisvto. Dotakao se i 5. oktobra 2000, kao i svega onog što je kasnije usledilo.

* Na Kosovu ste se upoznali sa Legijom. Kakav utisak je ostavio na vas?
- Tu smo se zvanično upoznali, ali čuli smo jedan za drugog i ranije. On je bio komandant jedne policijske jedinice, koja je u tom trenutku bila možda najopremljenija u državi. On je njih vodio, ja sam vodio drugu javnu bezbednost i on je bio, slobodno mogu da kažem, jedan od najspremnijih momaka, dosta smo sarađivali i čak je u pojedinim momentima dolazilo do toga da nije hteo da radi akcije ako moje jedinice nisu bile tu. Imali smo sjajan odnos i posle rata na Kosovu, za vreme vežbi...

* Godinama kasnije biva uhapšen i optužen da je učestvovao u ubistvu premijera Zorana Đinđića. Pred predaju je prvo pozvao vas?

- To je posle drugi deo njegovog života. Ja, kao neko ko je radio u držvnim organima, moram da im verujem, a postoje i dokazi za to, ali o tome više znaju ljudi koji su bili u Upravi kriminalističke policije. U tom momentu Legija je bio najtraženiji begunac na svetu. Mnogi su želeli njegovu smrt, i iz pozicije i iz opozicije. Tadašnja pozicija je bio predsednik Vojislav Koštunica i ljudi koji su bili oko njega, verovatno su želeli neku priču sa njim da naprave, verovatno, ograđujem se. Da je ubijen, tadašnja opozicija bi rekla da je ubijen najveći kriminalac na svetu, pozicija bi rekla, super, nema od dogovora ništa... Ja sam imao te informacije da su neke ekipe krenule da ga likvidiraju kada se predao, kada se posvađao tada sa suprugom. Moj cilj je bio samo da ga sklonim sa ulice, a on mi je rekao da želi da skine ljagu sa jedinice, da hoće da dođe da svedoči. Rekao sam da je to njegovo pravo i to je to. Sve to je bilo kao na filmu. Ja sam odmah obavestio ministra Dragana Jočića, tada, načelnika resora Javne bezbednosti. Oni su rekli da ga dovedemo u zgradu, doveo sam ga, nakon toga su mi rekli da sam slobodan, a šta su dalje razgovarali, iskreno, ne znam. 

* Poznavali ste i Zvezdana Jovanovića?

- Njega sam znao još mnogo ranije, od 1992, sa obuka na Tari. On je bio sjajan borac, sjajan čovek. I sada, na kraju, kada malo više znamo, mogu da kažem da je Zvezdan Jovanović to uradio kao vojnik, ne iz koristoljublja. Mnogi od tih ljudi su imali neku korist od toga, on nije. Ja sam znao i njegovu porodicu, on je bio sjajan borac, mi smo se dosta i družili pre toga. 

* Da li verujete da je ubistvo moglo biti sprečeno?

- Verujem. Ja sam često bio u kontaktu sa Zoranom, što posredno, što neposredno. Mi smo njemu predlagali da ga obezbeđuju profesionalci, jer da su ga profesionalci obezbeđivali do toga verovatno ne bi ni došlo. Međutim, Zoran je imao tu jednu crtu tvrdoglavosti u sebi, kao i neki drugi ljudi koje sam posle upoznao u politici. Nije hteo to, hteo je neke svoje ljude, kojima je na neki način hteo da se oduži za onu stranačku borbu pre nego što su došli na vlast. Neki od tih njegovih ljudi su bili poznati policiji od ranije, oni nisu hteli da sarađuju sa njima. Uostalom, nisu bili ni obučeni za obezbeđenje ličnosti tog kalibra.

* Vaše poznanstvo sa Đinđićem je zanimljiva priča. 

- Veoma. Ja nikog od tih lidera DOS nisam znao. Znao sam da je Legija održavao kontakt sa Đinđićem, pokojni Boško Buha sa Čovićem, ja nisam ni sa kim. Kada je sve bilo ono oko 5. oktobra, mi smo imali suluda naređenja od tadašnjeg ministra policije, koja smo mi tada odbili, nismo jednostavno želeli da idemo na svoj narod. Bili smo stava da poltika treba da radi svoje, mi svoje i tako je i bilo. Ja sam nakon nekoliko dana što nisam išao kući, otišao da se presvučem i u tome me pozvao Legija i rekao da Zoran Đinđić hoće da se upozna sa mnom. Ja sam u tom momentu već bi odoneo odluku da napuštam službu, rekao to ženi...Ja mu kažem da sam tek došao kući, da ako želi da me upozna neka dođe. Kad posle par minuta zvoni telefon, kaže Legija: "Eto Zorana za 15 minuta". Ja kažem ženi, ona kaže: ,,"E, baš će Đinđić da dođe kod nas", kad posle 15 min doolaze Zoran, Čeda Jovanović, Dragoljub Marković... Ja sam tada živeo na Novom Beogradu, cela zgrada izašla, saobraćaj zaustavljen...od dolazi, mi se upoznajemo...pitam ga šta će da pije, zeleni čaj samo, ništa drugo. On počinje da me ubeđuje da se vratim u službu, zbog dece, budućnosti, kaže da je razgovarao sa Karlom del Ponte, da je ona rekla da za mene nemaju ništa, da nisam činio nikakva zlodela, ja sam mu rekao da ja sve to znam, ali rešio sam da napustim službu...Pita me posle nekog vremena imam li francuski konjak, da popijem nešto, ja mu kažem da nemam, a žena iz predsoblja dolazi i kaže: "Kako nemamo francuski konjak, evo ga". Popijemo mi po konjak i on mi tada kaže, u redu, ako si tako rešio, ja sam došao da upoznam tebe, tvoju porodicu, ti sutra dođi da upoznaš moju.  Tako je i bilo. Sećam se on je tada živeo na Studenskom trgu, ja odem, upoznam Ružicu, malog Luku, Jovanu... I on, čovek sa takvom harizmom, dođe meni i kaže: ,,Evo, vidiš, zbog ove dece ti nama trebaš", i tako sam se vratio u službu.

BONUS VIDEO: