NA BALKANU ĆE SE KROJITI SUDBINA ČITAVOG ČOVEČANSTVA?! NATO snage stežu obruč oko Srbije, vojske se naoružavaju - Kosovo ostaje "VATRA KOJA GORI"

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže za Kosovo onlajn nakon završenog Samita u Vašingtonu da tzv. Kosovo ostaje "vatra koja gori" i da taj bezbednosni problem nije veliki "samo zbog ponašanja Republike Srbije".

"Kada bi se Srbija ponašala kao što se ponaša takozvana kosovska vlada Aljbina Kurtija, tu bi zaista bilo ogromnih problema. Dakle, to ostaje problem, ali njegova eskalacija zavisi od geostrateških stvari", smatra Vujinović i dodaje da i jačanje Natoa na Balkanu ima cilj da obeshrabri takav razvoj situacije. 

Prema njegovim rečima, Nato u regionu vidi svoje uporište. Zapadni Balkan je i dalje strateški važan, a njegova strateška važnost će samo da raste kako se Rusija bude približavala ovom regionu. 

"Ono što je najnovija informacija jeste da su na marginama ovog samita Rumunija, Bugarska i Grčka potpisale određene sporazume oko pravljenja različitih puteva logistike koji će u crnomorski basen da dovode trupe SAD i ostalih članica Natoa. Imamo bazu u Albaniji koja se razvija, imamo bazu u Rumuniji koja se razvija, imamo osnaživanje mornarica Nato saveza u Crnom moru. Jedini neprijatelj može da bude Rusija", objašnjava naš sagovornik.

Sa druge strane, navodi da je "podrška snagama koje imaju uslovno rečeno antisrpski stav" sve jača i jača.

"Dobijaju ohrabrenja, ako ništa - ćutanjem. Na KiM se osnažuje vojska, Turska osnažuje bosansku vojsku itd. Mi imamo praktične korake koji nam govore da Nato ovo smatra svojim uporištem. Dakle, desno krilo u potencijalnom sukobu sa Rusijom se osnažuje. I ne samo sa Rusijom, već sa Bliskim istokom, Iranom itd", kaže Vujinović.

Podseća da kroz region prolazi "Pojas i put", da je Kina kupila ruku Pirej i da ima pretenzije da od Srbije napravi neku vrstu svog uporišta u ovom delu sveta.

"Čini mi se da će taj sukob Kine i SAD kroz Nato biti sve oštriji i da će on samo porasti ako Donald Tramp postane predsednik", ocenjuje. 

Kroz Deklaraciju sa samita i novih 40 milijardi evra pomoći Ukrajini može se videti da je došlo do jedinstvenog stava, ali dodaje da je poruka o nepovratnom putu Ukrajine u Nato "glogov kolac mira".

"Rusija kaže, prvi preduslov za mir je da Ukrajina ne ode u Nato. Samim tim, jasna je poruka Rusiji da neće biti mira i mi smo videli odmah reakciju Dmitrija Medvedeva iz Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije koji je rekao da to znači da se rat završava na dva načina: ili nema Ukrajine ili nema Natoa. Ili nema ni jednog ni drugog", kaže Vujinović.

Sa druge strane, postoje i pojedinačni istupi, pre svega slovačkog premijera Fica koji je rekao da oni nikad neće podržati ukrajinski put u Nato što je, primećuje naš sagovornik, paradoksalno sa ovim što je rečeno u deklaraciji.

"A imamo i ponašanje Orbana koji je došao na samit Natoa da bi otišao na Floridu da vidi Donalda Trampa. To su neke fascinantne stvari koje govore o jedinstvu u organizaciji. Nominalno, možemo da govorimo da je to jedinstvo ojačano tim stavom svih zajedno, ali vidimo da su pojedinačni stavovi mnogo drugačiji", ocenjuje.

Prema njegovim rečima, iznenađenje na samitu je bilo isticanje Kine, koje je, kaže, licemerno, "jer ako zapadni svet pomaže Ukrajini, zašto neko drugi ne može da pomaže Rusiji".

"Činjenica je da smo imali u prethodnom periodu posete Blinkena iz SAD, Šolca iz Nemačke, pa i francuskih predstavnika koji su išli u Kinu da bi se dogovarali oko buduće saradnje. I onda vi dođete na jedan samit i kažete - "Vi ste glavni kočničar mira". Kina je po mom mišljenju, ovom deklaracijom, obeležena kao neko ko je kriv što nema mira - što je paradoksalno i besmisleno", objašnjava Vujinović.

Samit je, dodaje, bio i "pokušaj da se revitalizuje Bajden", koji, ocenjuje, nije uspeo. 

Poruka o ukrajinskom članstvu u Natou je, ističe, "smokvin list za Ukrajinu, da Ukrajina ne odustane od svoje borbe sa Rusijom", ali ni Moldavija, ni neke druge države nisu dobile neke pozitivne signale. 

"Mislim da neko dalje širenje nije bilo prioritet razgovora, a i nisam siguran pošto Nato kao i EU ima taj zamor proširenja. Stare članice nisu baš preterano srećne što treba da primaju neke nove države jer ne primaju Norvešku npr. koja je razvijena i sposobna država, već bi primale neke države koje imaju probleme, poput Ukrajine ili čak Moldavije ili Gruzije", primećuje Vujinović.

Zaključuje da Severnoatlantski savez sve više postaje globalna organizacija, a da bi Aukus - savez na Indopacifiku između Australije, Japana, SAD i Velike Britanije trebalo da bude "proksi Natoa".

BONUS VIDEO: