RUSIJA JE ISTORIJSKI OSUĐENA NA PROPAST: Geopolitička analiza vodećeg jermenskog eksperta o odnosima Moskve i Beograda, ratu u Ukrajini i situaciji u Evropi!

Ruben Mehrabjan važi za vodećeg jermenskog eksperta iz oblasti nacionalne bezbednosti i međunarodnih odnosa pa se njegove poruke i analize pažljivo slušaju i prate. O zaokretima u spoljnoj politici Jeremenije, uticaju Rusije u Evropi, sa posebnim osvrtom na Srbiju i Jermeniju, izazovima današnjice, Mehrabjan je govorio u ekskluzivnom razgovoru sa srpskom analitičarkom Biljanom Šahrimanjan Obradović za portal Pinka. 

Gospodine Mehrabjan, od početka ruske agresije na Ukrajinu uočavamo značajne zaokrete u jermenskoj spoljnoj politici? Zbog čega Jermenija napušta rusku sferu uticaja i savezništvo sa Rusijom?

- Pre svega, želim da izrazim svoju zahvalnost, i smatram da mi je čast što imam priliku da izrazim svoje mišljenje na stranicama srpskog medijskog izdanja. Da, to je zaista tako, ruska agresija na Ukrajinu, koja je pocela 24. februara 2022.godine, postala je jedna od tacaka prekretnica u odnosima Jermenije i Rusije, kao i Jermenije sa spoljnim svetom, ali ne i jedina. Kao što je poznato, 44-dnevni rat u Nagorno-Karabahu, koji je pokrenuo režim Alijeva u kontekstu „geopolitickog balona", a koji je stvorila Rusija i uz njeno puno odobrenje, kako je tada otvoreno izjavio tadašnji ministar odbrane Sergej Šojgu, promenio je bezbednosnu arhitekturu u regionu Južnog Kavkaza. Rusija, se pozicionirala kao „saveznik Jermenije", sa kojom je razvila veliki ugovorni I pravni okvir za odbranu i bezbednost.

Posle rata u Nagorno-Karabahu, Rusija je naglo promenila svoju ulogu -„mirotvorca", na osnovu zajednicke trilateralne izjave 9.novembar 2020.godine. Cinilo se da je rat završen i trebalo je raditi na uspostavljanju dostojanstvenog, sveobuhvatnog i trajnog mira u regionu umornog od sukoba i ratova. Medutim, na kraju rata Rusija je zapocela novu etapu hibridnog rata protiv Jermenije, ciji je cilj svrgavanje demokratski izabrane vlade i dovodenje na vlast njenih zastupnika, ili cak gaulajtera poput beloruske hunte, da eliminišu jermensku državnost i štaviše da otuditi jermenske teritoriju da bi se formirao takozvani „Zangezurski koridor"duž jermensko-iranske granice pod kontrolom ruskog FSB-a.

U maju 2021. održano je prvo „izvidanje snagom" - lokalna invazija azerbejdžanskih jedinica na teritorije Jermenije i zauzimanje dela visokoplaninske teritorije u oblasti jezera Sev Lic. Ovakvi napadi su nastavljeni i dalje, a 13-14. septembra 2022.godine, kada je rat protiv Ukrajine trajao više od šest meseci, kada je azerbejdžanska vojska zapocela sveobuhvatne vojne operacije protiv Jermenije u sedam pravaca, zauzimajuc´i više od 200 kvadratnih kilometara njene teritorije. Istovremeno, Rusija ne samo da nije dala ni tada političku ocenu onoga što se dogodilo, vec´ je zapravo odbila apel Jermenije- članice ODKB-a, zbog činjenice da agresiju na Jermeniju ne smatraju agresijom, jer „granica Jermenije i Azerbejdžana nije razgraničena niti demarkirana."

Moskva je izrazila „spremnost da pomogne u obavljanju posla oko razgranicenja I demarkacije ". Ispostavilo se da je ovo bila poslednja kap koja je prelila našu cašu strpljenja i tada su sve sumnje bile otklonjene. Ispostavilo se da je Rusija zemlja koja fakticki ne priznaje naše granice, naš teritorijalni integritet, naš suverenitet i dovodi u pitanje u principu jermensku državnost. A, rat je tada zaustavljen dan nakon što je poceo, 14. septembra 2022.godine, jednim pozivom državnog sekretara Blinkena ka Alijevu. Kombinacija gore navedenih dogadaja i faktora, kao i cinjenica da je Rusija u to vreme postala globalno izolovana, sve je to dovelo do promene u jermenskoj javnoj svesti istorijskih razmera, a o novonastalom politickom poretku morala je voditi racuna vlada i vladajća politicka većina.

Proces se nastavlja i danas i on nije linearan, već sinusoidan, sa plimama i osekama, a dok je potpuni raskid daleko, pred nama je prilicno težak put, pun rizika i testova naše izdržljivosti. Uveren sam da će Jermenija uspeti da prevazide ovaj put.

Foto: Printscreen/Pink TV

Kako ocenjujete međunarodni i bezbednosni kapacitet Rusije? Možemo li Rusiju u budućnosti smatrati velikom silom?

- 25-godišnja vladavina organizovane kriminalne grupe (u Rusiji) koja je zauzela državu sada je prerasla u trajni niz ratnih zločina i zločina protiv čovecnosti koji se dešavaju u Ukrajini. Ovo s pravom dovodi u pitanje postojanje Rusije u njenom sadašnjem obliku u buduc´em svetskom poretku. Apsolutno je ocigledno da će ovaj budući svetski poredak biti postruski, pošto Rusija je trenutno u sukobu ne samo sa Ukrajinom, već i sa celim civilizovanim svetom koji predstavlja Ramštajn koalicija, koja broji više od 50 zemalja, čija ukupna velicina privrede cini 2/3 svetske ekonomije i Rusiji ne ostavlja ništa, cak ni teoretske šanse. Da, pitanje je kada, a veliko je pitanje po koju cenu.

Rusija je već doživela moralni i politički bankrot i svetski je izolovana. Ona je žarište apsolutnog zla i istovremeno je na glinenim nogama. Rusija je zemlja koja je istorijski osuđena na propast. Ovo je poslednja kvazi-imperija u istoriji, koja je skliznula u banalni fašizam i vrši svojevrsno ritualno samoubistvo, ubijajući i sakateći druge u tom procesu, a u toj zemlji ne postoji sila koja može da zaustavi ovaj proces.

Jermenija kao i Srbija suočava se sa ruskom hibridnom pretnjom u cilju uticaja na suvereno donošenje odluka. Koje su to karakteristike ruskog štetnog uticaja koje identifikujete u Jermeniji?

- Pre svega, koreni ruske propagande datiraju još od 19. veka. To su narativi o „nesebičnoj bratskoj pomoći" koja je pružena Jermenima i Srbima u periodu narodnooslobodilačke borbe i njihovom „spasu". Dok u stvarnosti Rusija je zemlja, koja je kao i svaka druga sledila svoje interese, koji su se ponekada poklapali, a ponekada razdvajali od interesa Jermena i Srba. I pored priča o „spasu", bilo je mnogo epizoda kada je Rusija pokazala svu svoju zversku suštinu kao neprijatelj svake slobode, kako svoje tako i tude.

U ovom trenutku, kada milioni Jermena i Srba svim silama pokušavaju da izgrade nezavisnu, slobodnu, suverenu, demokratsku, modernu državu, to je izazov za Rusiju. A hibridne pretnje iz Rusije, koje su nesumnjivo maligne prirode, imaju za cilj upravo da poremete ovaj stvaralački proces, da ga vrate u stanje haosa i frustracije, nedostatka vere u sopstvene snage i sposobnosti da se postignu zacrtani nacionalni ciljevi. Ali za razliku od 19. veka, Rusija danas nema šta da ponudi osim izvoza haosa, kao i ucene i trgovine strahom.

Rusija otima, kvari,seje mržnju, kleveta, promoviše izolaciju i nazadnost, a za to formira svoje zastupnike političke i ekonomske prirode, utice na medije, a u Jermeniji, povrh svega, održava i ograničeno prisustvo vojnih snaga, koje po mom mišljenju, podležu hitnoj likvidaciji.

Oslobađanjem od štetnog ruskog uticaja države dobijaju priliku da unaprede svoju bezbednost i ekonomiju, kakvo je stanje i perspektiva jermenskih evro-atlantskih integracija? Šta Jermenija dobija članstvom u EU, a šta članstvom u NATO?

- Ovo je pitanje pravne i politicke formalizacije našeg civilizacijskog, vrednosnog identiteta, čije rešenje može da obezbedi mir sa susedima na osnovu medunarodnih normi, bezbednosti, prosperiteta, tehnološkog razvoja, savremeni prosperitetni život sadašnjih i budućih generacija. Jermenija, jermenska nacija, platila je previsoku cenu u borbi za univerzalne ljudske ideale tokom prošlog veka, i zaslužuje da okusi plodove svoje borbe zajedno sa drugim slobodnim narodima.

Po našem mišljenju, to se može postići kroz duboke reforme u uvodenju evropskih demokratskih standarda u sve sfere javnog života i punopravno clanstvo u EU i NATO, formiranje percepcije našeg regiona kao jugoistocne Evrope i sastavnog dela Evrope. Jermenski narod je nesumnjivo evropski po svojoj istoriji i sudbini, a ova istorija se logično nastavlja postavljanjem i sprovođenjem upravo ovih ciljeva.

Zbog čega Rusija aktivno podriva proces evro-atlantskih integracija Jermenije?

- Rusija potkopava, podriva i nastaviće da podriva ovakav proces, jer prvo to je njen imperijalni interes, a drugo, to proizilazi iz njene percepcije Jermenije i bilo koje druge postsovjetske zemlje kao „ne države". Svojevremeno je sovjetski premijer Molotov, poznat po svom učešću u formiranju pakta sa nacistickom Nemačkom, nazvao Poljsku „ružnim detetom Versajskog sporazuma", koji je bio podvrgnut likvidaciji, što je posle izvesnog vremena i ucinjeno.

Trenutno, Putin i njegova banda sve postsovjetske zemlje smatraju „ružnim potomcima Beloveškog ugovora", a takode im je predodredena ista sudbina kao i Poljska 1939. godine. Rusija će tako delovati u meri u kojoj joj to uspe i bude dozvoljeno. U stvari, današnji apsolutno varvarski i zločinački rat protiv Ukrajine upravo se uklapa u ovu logiku. Dakle, nema ničeg neprirodnog u načinu na koji Rusija tretira bilo koje procese koji su pozitivni sa stanovišta interesa Jermenije, a suprotno bi bilo neprirodno.

Šta bi ste poručili građanima Srbije koji su većinski uvereni da je Rusija zaštitnik i saveznik?

- Rekao bih im isto što govorim i građanima Jermenije, koji su uvereni da je Rusija navodno naš saveznik i zaštitnik. Pre svega, ako je ovo naš saveznik i branilac, onda nam više ne trebaju neprijatelji. Drugo, biti među ruskim neprijateljima je veoma opasno, ali je još opasnije biti među njenim prijateljima. Treće, savetovao bih vam da bolje proučite sopstvenu istoriju koja je i u Jermeniji i u Srbiji herojska, veoma poučna i tragična u isto vreme.

Pokušajte da razumete sve uzročno-posledične veze u njoj, budite kriticniji prema sebi, a ne tražiti krivce napolju. Četvrto, ostanite slobodni od mržnje, odbacite nasilje u rešavanju političkih sporova unutar zemlje. Peto, budite optimisti u pogledu sebe i budućnosti svoje države, i šesto, jednostavno ne čitajte i ne slušajte ruske medije u cilju zaštite zdravlja. I naravno, želim vam mir, sve najbolje, sreću vašoj zemlji i deci.

Čini se da je delovanje Rusije zasnovano kroz maligni uticaj na medije i upotrebom agenture od uticaja? Vi vodite dve emisije na jermenskom kanalu 1 i obe su posvećene geopolitičkim temema. Koliko je važno da izveštavanje po ovim temama bude sterilno u odnosu na rusku propagandu?

- Da, vodim dva originalna programa na velikom portalu 1in.am i televiziji, čija je svrha da se osvrne na ono što se dešava u zemlji, regionu i svetu. Dakle, u doba informaciono-telekomunikacione globalne revolucije, veoma je važno održavati neku vrstu higijene u radu sa izvorima informacija i nehotice ne postati subjekt koji replicira dezinformacijama, ovo je prvo pravilo. Drugo, važno je u temi razumeti ko apriori sledi koje ciljeve, a ne ostavljati mesta iluzijama ili samoobmani, što je najopasniji oblik obmane.

Treće, poznavati suštinu savremenih pretnji svetskom poretku, jer ako je svetski poredak ugrožen, to znači da su sve male države u opasnosti, sve bez izuzetka. Ovo su prilično jednostavna pravila, a svrha njihovog poštovanja očigledno implicira da pokrivanje razlicitih tema savremene politike mora ostati pre svega sterilno u odnosu na rusku propagandu. Uostalom, propaganda nije stvar za sebe, već samo oruđe u rukama odgovarajuće države sa odgovarajućim ciljevima, interesima i vrednostima, koje u slučaju Rusije treba smatrati antivrednostima. Ovde treba da počnemo i stvari nazovemo pravim imenom, takode prateći medicinski princip „ne naškodi".