Za mog tatu je kasno, za vašeg možda nije: Zašto je važno otići na pregled prostate

Foto: pixabay.com

Na pregled prostate jednom godišnje treba da idu svi muškarci stariji od 50 godina

Taj osećaj ponovo sam doživela jutros. Na televiziji je išla vest o besplatnim preventivnim pregledima na karcinom prostate, na koje građani širom Srbije mogu da odu sve do petka. 

Moj otac nikada nije obraćao pažnju na takve vesti. Da je bio u najboljim godinama - nije. Već je imao 59, probleme sa visokim pritiskom, ali se "vadio" na neverovatnu energiju i redovnu fizičku aktivnost. Više od svega je voleo da šeta i da okopava baštu na selu. 

I da, noću je često ustajao zbog male nužde. Prvo dva puta u toku noći, a posle nekog vremena i tri-četiri. Govorio je da su ga sustigle godine, a i ja sam verovala da to tako ide kod muškaraca. Rak je do tada bio nešto što se dešava samo drugima. Znate ono kad čujete kako je komšija ostao bez člana porodice pa pomislite "jadan čovek, dobro je da se ne dešava meni". I mislite kako vama nikada i neće.

Jednog jutra tata se probudio sa izbočinom na ključnoj kosti. Nije ga mnogo bolelo, samo je stajalo tu, veličine jajeta. Taj trenutak pamtim kao da je bio juče, jer se baš tada, tog dana, u mene uvukao neki čudan nemir. Kao kada imate zadatak koji ne želite da obavite i trudite se da ne mislite na njega, ali vas on i dalje pritiska iz podsvesti. 

Ma nije to ništa, rekla sam više da ubedim sebe nego tatu. I lekari su mislili da je to samo masno tkivo.  Jedno snimanje, drugo, treće, operacija... I ono što se događalo samo drugima, odjednom se desilo nama - tati je utvrđen karcinom prostate sa metastazom na ključnoj kosti. 

Foto: privatan

Poslednja zima koju smo proveli zajedno, novembar 2016. godine

Mislim da nikada nisam bila više ljuta na njega nego tada. Šta si čekao do sada? Tako ti i treba kad nisi išao kod lekara! Je l' moralo to čudo da ti iskoči da bi konačno otišao na pregled... Posle ljutnje usledio je bes. Pa tuga, pa očaj.

Od svega je danas ostala samo tuga. Neizmerna i neprekidna.

Tata je živeo još šest godina, punim plućima. Okopavao je svoju baštu, šetao. Širio je pozitivnu energiju i dobrotu bukvalno sve do poslednjeg dana, kada više nije mogao ni da ustane. Ležeći u bolnici tešio je druge pacijente. Kada je jedan univerzitetski profesor, takođe u poodmakloj fazi bolesti, pozvao sestru i uplašeno je upitao hoće li stvarno umreti, tata se nasmejao i rekao: "Profesore, svi ćemo umreti. Umiremo od trenutka kada se rodimo."

Bio je istovremeno najnežniji i najhrabriji čovek kojeg znam. 

I tata je bio u pravu. Niko se odavde neće izvući živ. Ali bilo bi lepo da smo imali još vremena, da je dočekao moje useljenje u novi stan, unučiće jednog dana... Da i danas mogu da otrčim njemu da me uteši, podrži, oraspoloži. Da samo još jednom mogu da ga zagrlim. 

Mislite o tome kada čujete vest o bilo kom preventivnom pregledu. A ako imate oca, brata, muža koji je već prešao pedesete, naterajte ga da ove nedelje skokne na jedan takav.  Svi zainteresovani muškarci, bez uputa i bez zakazivanja mogu da odu na pregled prostate u bilo koju zdravstvenu ustanovu koja ima urološku službu, od 9 do 13 sati, do petka, 23. novembra.

Da posle, kao ja, ne razmišljate šta bi bilo da možete da vratite vreme.