Republikin retrovizor: Srbija i Kosovo u 2018. godini

Foto: Tanjug/AP/Promo foto/Montaža

Foto: Montaža

No, krenimo redom.

Ubistvo Ivanovića

Kada je reč o Kosovu i Metohiji 2018. godina počela je tragično - 16. januara u Kosovskoj Mitrovici izvršen je stravičan zločin kada je lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović mučki ubijen isped svoje kancelarije. Njega su nepoznati (do dan danas) napadači pogodili sa pet metaka u grudi i Oliver je u bolnici podlegao povredama.

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Sahrana Olivera Ivanovića

Da samozvane kosovske vlasti ne nameravuju ozbiljno da istraže ovu svirepu likvidaciju bilo je jasno već na osnovu prvih poteza vlasti u Prištini koje su  odbile saradnju i razmenu informacija (koga kriju?) sa srpskim bezbednosnim strukturama.

Ako je neko na samom početku godine oko toga mogao da ima i najmanju dilemu, kako je vreme prolazilo postalo je jasno ne samo da Priština ne želi da odgovori na pitanje "Ko je ubio Olivera Ivanovića", već je ovaj stravičan zločin pokušala da iskoristi i za prebacivanje odgovornosti na zvanični Beograd, u čemu je, nažalost, imala podršku i među pojedinim opozicionim liderima u Srbiji.

Hapšenje Đurića

Da će Priština učiniti sve da minira dijalog i da zapravo istinski ne želi kompromisno rešenje, jasno je bilo i posle skandala iz marta 2018. kada su specijalne snage ROSU uhapsile Marka Đurića, direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Foto: Tanjug/AP

Šiptarski teror: Hapšenje Marka Đurića

U salu Mitrovačkog dvora, gde je trebalo da se održi okrugli sto o unutrašnjem dijalogu, ROSU su upale naoružane dugim cevima i uhapsile Đurića, odakle su ga sproveli na ispitivanje u policijsku stanicu u Prištini, nakon čega je "proteran" sa Kosova.

Iako su sa gotovo svih relevantnih adresa stizale osude ovog ciničnog čina takozvanih vlasti u Prištini, sve je više-manje ostalo na rečima, a EU unija se naročito istakla "hrabrošću", pozivajući obe strane sa uzdržanost.

Poseta Mičela

Da će 2018. godina biti izuzetno teška kada je u pitanju kosovsko-metohijski problem, jasno je bilo i nakon posete Vesa Mičela, pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.

Perfidno, kako to valjda samo Ameri umeju, Mičel je srpske vlasti "zamolio" da ubrzaju rad na onome što se zove "Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine", a što kad se prevede na narodski jezik znači (kao što je kasnije tokom godine i potvrđeno) da Srbi daju sve, a da ne dobiju ništa.

Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

Mičel i Vučić

Pritiscima i pretnjma, ili da se opet izrazimo politički korektnim jezikom, "dobronamernim savetima" tu, međutim, nije bio kraj, pa je, kako je Republika.rs pisala, sledeći ultimatum Beogradu isporučen već u maju, kada je Beogradu zaprećeno da ima tri meseca da reši kosovsko pitanje.

Slični tonovi stizali su i iz drugih važnih centara moći poput Berlina, Pariza, Londona i Brisela.

Razgraničenje  - Ja se zalažem i to je moja politika, za ragraničenje sa Albancima - rekao je 9. avgusta u Šidu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, istovremeno upozoravajući da "to da imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba". Predsednikovo upozorenje, međutim, kako je sam Vučić u više navrata kasnije izjavljivao, Srbi nisu razumeli i ta ideja je, bar prema trenutnom stanju stvari, stavljena "ad acta".

Vučić u Mitrovici

Dugačkoj listi skandala koje je Priština napravila u 2018. godini treba dodati i zabranu predsedniku Srbije da poseti selo Banje na području Drenice, tokom njegovog boravka na Kosovu i Metohiji.

Foto: Tanug/D. GOLL

Miting u Kosovskoj Mitrovici

Prethodno su puteve oko sela Banje blokirali veterani zločinačke OVK, a besrmanu odluku doneo je i tim se javno pohvalio (čega se pametan stidi...) Ramuš Haradinaj.

- Sigurnost građana je pre svega. Povukao sam dozvolu Ministarstva spoljnih poslova o poseti predsednika Srbije na području Drenice. Ova odluka stupa na snagu odmah - odvalio je tada na društvenim mrežama ovaj zločinac.

Govor u Mitrovici

Pred više hiljada okupljenih Srba, predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je istorijski govor u kome je kao notornu laž ocenio tvrdnje pojedinaca da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova do Nove godine.

Foto: Tanug/D. GOLL

Vučić sa saradnicima na KiM

- Moja je namera da pobedimo, da više nikada ne gubimo i da Srbija pobedi bez krvi, mrtvih, užasa i grobova - jedna je od moćnih poruka predsednika Srbije sa ovog skupa.

Inače, treba dodati da je nakon govora u Mitrovici otpočela prava medijska hajka na predsednika Srbije, a u lansiranju besmislenih optužbi protiv srpskog predsednika naročito se istakao zvanični Zagreb.

Povlačenje priznanja Foto: ST/N. MANDIĆ Diplomatija zvaničnog Beograda izvojevala je niz značajnih pobeda u međunarodnoj areni pošto su priznanje Kosovo povukle Grenada, Komonvelt Dominika, Surinam, Liberija, Sao Tome i Principe, Gvineja Bisao, Burundi, Papua Nova Gvineja i Lesoto. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u više navrata je isticao da je cilj da se broj zemalja koje su priznale Kosovo spusti ispod sto, a da li će Srbija u tome uspeti tokom  2019. godine, ostaje da se vidi.

 

 

Zabrana Gujonu

Samo dan nakon Vučićeve posete KiM, Albanci su napravili još jednu svinjariju kada su ulazak na Kosovo zabranili osnivaču francuske humanitarne organizacije "Solidarnost za Kosovo“ Arno Gujonu.

Foto: ST/D. KADIĆ

Prijatelj Srba: Arno Gujon

Takozvane vlasti u Prištini najpre su zadržale Gujona na administrativnom prelazu Merdare, nakon toga je priveden i ispitivan, da bi mu posle svega bila uručena "zabrana ulaska na neodređeno vreme bez ikakvog obrazloženja".

- Sada je moj humanitarni rad doveden u pitanje - rekao je tada Gujon.

Pobeda u Interpolu

Zlatnim slovima ostaće upisan u istoriji Srbije 20. novembar 2018. godine, pošto je zvanični Beograd izvojevao veliku diplomatsku pobedu jer takozvano Kosovo nije primljeno u Interpol.

- Srbija je sačuvala svoj obraz. Ponosan sam što je Srbija, bez mnogo novca i moći uspela da se izbori protiv najmoćnijih sila sveta i pokaže koliko je vredno čuvati svoju slobodu, integritet i nezavisnost - rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju nakon proglašenja rezultata, po kojima je protiv prijema Kosova u Interpol glasala 51 država, 68 je bilo za, a 16 se uzdržalo od glasanja.

Foto: www.interpol.int

Foto: Ilustracija

Koliko je ova pobeda važna najbolje svedoče upozorenja pre samog glasanja, a prema kojima bi se, ako bi se Kosovo dočepalo mesta u Interpolu, na poternicama našlo između šest i sedam hiljada Srba.

Dodajmo još samo i to da je nakon glasanja rukovodstvo Prištine optužilo Srbiju za sabotažu u Interpolu, što je nonsens koji ne treba dodatno apostrofirati.

Tačijevo šepurenje na Gazivodama Jedna od većih provokacija koje je izvelo rukovodstvo samoproglašenih vlasti u Prištini svakako je i Tačijevo besmisleno šepurenje na jezeru Gazivode. Provokacija se dogodila 29. septembra, a takozvani predsednik Kosova licemerno je izjavio da se sreo sa lokalnim Srbima i da "služi svim građanima Kosova".

Takse

Imajući u vidu sve navedene provokacije, reklo bi se da je prištinska strana istrošila sve prljave trikove i da će konačno ozbiljno sesti za pregovorački sto i zajedno sa Beogradom tražiti preko potrebno kompromisno rešenje. Umesto toga, Haradinaj, Tači i Veselji doneli su odluku da podignu takse za uvoz srpske robe za 100 odsto, a na samom kraju godine ovoj odluci pridodata je i druga jednako sumanuta, pa su takse od 100 odsto uvedene i na proizvode stranih kompanija koji se proizvode u Srbiji.

Foto: Promo foto

Protest Srba zbog taksi od 100 odsto

Ove odluke praktično su značile krah dijaloga u Briselu i krah Briselskog sporazuma iz 2013. godine.

Vojska Kosova

Ipak, potencijalno najopasnija odluka koju su separatisti u Prištini doneli je osnivanje takozvane vojske Kosova, koja bi trebalo da broji oko 5.000 pripadnika i 3.000 vojnika u rezervnom sastavu.

Foto: Tanjug/AP

Zločinac u uniformi: Tači sa pripadnicima takozvane vojske Kosova

Kao što su upućeni upozoravali, iako nije pretnja samoj Srbiji (imajući u vidi modernizaciju Vojske Srbije), vojska Kosova svakako je pretnja Srbima na KiM, naročito na severnom delu pokrajine.

I ovi događaji su obeležili 2018.
Stabilizacija ekonomije i investicije Ma šta govorila opozicija, brojke su neumoljive. Srbija je i u 2018. godini nastavila sa stabilizacijom i blagim rastom svoje ekonomije, a gotovo svi ekonomski trendovi pokazuju pozitivne tendencije. O tome govore i svedočanstva svih relevantnih međunarodnih finansijskih institucija.
Dominacija SNS Foto: Tanjug/D. GOLL U srpskoj političkoj areni ništa novo! Srpska napredna stranka i njen predsednik Aleksandar Vučić uživaju ogromnu podršku građana, o čemu svedoče sve relevantna istraživanja javnog mnjenja koja su objavljivana u toku godine. Uostalom, i nedavni lokalni izbori u četiri opštine dovoljan su dokaz da SNS u ovom trenutku nema kredibilnu alternativu.
Savez za Srbiju Kada je reč o srpskoj političkoj sceni valja napomenuti da je tokom 2018. godine formiran Savez za Srbiju, neprincipijelna politička koalicija koju čine ideološki potpuno raznorodne stranke i sa krajnje levice i kranje desnice i centra. Posle žestoke blamaže na lokalnim izborima u Lučanima, gde su najavljivali da će SNS biti ravnopravan takmac, SZS je najavio bojkot svih budućih izbora ma kada budu raspisani.
Rekonstrukcija Vlade i izbori Foto: Tanjug U godini za nama nije došlo do rekonstrukcije Vlade, iako je ta tema često bila na dnevnom redu u domaćim medijima. Takođe, nisu održani ni vanredni parlamentarni izbori koji su u nekoliko navrata pominjani kao mogućnost. Da li će do izbora u 2019. godini ipak doći ostaje da vidimo, naročito imajući u vidi poslednje istupe predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je nakon nekoliko protesta u Beogradu koje je organizovala opozicija, poručio da se vlast može menjati "samo na uzborima, ali ne i na ulici".