Hrvatski poslanici traže blokadu Srbije na putu ka EU

Foto: Tanjug/AP

Parlament u Hrvatskoj

Mostov zastupnik Miro Bulj zatražio je da hrvatske vlasti blokiraju Srbiju u pristupnim pregovorima o clanstvu u EU dok ne pruži sve dostupne informacije o nestalima i masovnim grobnicama jer je to, tvrdi, jedini način rešavanja tog pitanja, uključujući i plaćanje ratne odštete.

Državnim vlastima je zamerio da su ponizile hrvatske žrtve jer se, kako je rekao, i danas, nakon 28 godina ne zna njihova sudbina.

- Dosta je bilo crvenog tepiha za (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića - rekao je Bulj, prenela je HINA.

Blokadu Srbije u pregovorima zatražio je i zastupnik Hrasta Hrvoje Zekanović, a ministar Toma Medved odgovorio je da Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova prati ispunjavanje preuzetih obaveza Srbije, koja ima propisane kriterijume koje mora ispuniti kako bi ih zatvorila, a radi se o poglavljima 23. i 24.

To je jedno od tih pitanja, upravo puna saradnja i doprinos u pronalasku nestalih osoba, poručio je Medved.

Branimir Bunjac iz opozicionog Živog zida upitao je nalaze li se među 1.903 nerešenih slučajeva i pripadnici, kako je rekao, "srpske agresorske vojske", na šta mu je ministar odgovorio da Hrvatska traži razrešenje sudbine svih svojih državljana.

Davor Štir i vladajućeg HDZ je rekao da Beograd nije dao informacije gde se nalaze masovne grobnice niti ih želi da ih da, jer bi se, tvrdi, time potvrdila "velikosrpska agresija", dok je Ines Strenja Linić iz Mosta rekla da je trebalo imati hrabrosti da se u zakonu napiše da se radilo o "velikosrpskoj agresiji".

Predstavljajući Predlog zakona, ministar Medved je rekao da Hrvatska 28 godina od početka agresije još uvek traga za 1.491 osobom nestalom u Domovinskom ratu, te da za 412 poginulih, za koje se ne zna gde su im posmrtni ostatci, a ukupno to čini 1.903 nerešena slučajaeva.

Zakonom se, navodi HINA, regulišu nematerijalna prava nestalih i članova porodicai nestalih osoba, propisuje se da nestale i smrtno stradale osobe za koje se ne zna mesto ukopa te članovi njihovih obitelji imaju jednaka prava bez razlike da li su bili pripadnici oružanih snaga ili civili, bez obzira na rasu, pol, jezik, veroispovest ili socijalno poreklo, imovinsko stanje ili bolo kog drugog statusa.