"Rektorka je obećala predstavnicima 1 od 5miliona poništavanje doktorata Malog"

Foto: printscreen/TV Happy

Ištvan Kaić

Njegov tekst prenosimo u celosti:

Kako sam došao do tog zaključka? Stalno govorim o tome kako tek pisanje medija o nekom događaju čini i oblikuje sam taj događaj. Druga mogućnost realno ni ne postoji, a naročito ne u situacijama kao što je ova sa blokadom Rektorata, u kojoj ne znamo šta se zapravo događalo unutar zaključane institucije i imamo samo izjave aktera i reakcije medija na te izjave. Hajde onda da uradimo ono što jedino možemo, a to je da, kao u kvantnoj mehanici, na osnovu (medijskog) ponašanja koje prouzrokuje zona koja nam je s razlogom ostala zabranjena, pokušamo da definišemo sadržaj unutar nje, navodeći neke od detalja na koje javnost možda nije dovoljno obratila pažnju i ovaj događaj, po mnogome enigmatičan, progutala bez propitivanja.

Tokom trajanja svečanosti „Dan Univerziteta“, u petak 13. septembra, grupa od 15-20 aktivista političkog pokreta #1od5miliona upada u dvorište Rektorata, za vreme koktela, pod punom „ratnom opremom“. Sa političkim aplikacijama na sebi, grupa razvija politički transparent, skandira i ometa ceremonijalni ovogodišnji „bal vampira“. Potom se pojavljuje grupa članova vladajuće stranke raznih godišta, bez ikakvih političkih rekvizita, koja se incidentnim pojedincima koji predvode ulične proteste protiv vlasti suprotstavlja zvižducima, povicima i gurkanjem. Ekspresno nastupaju kamere opozicione i prekogranične televizije N1 koja „ne emituje“ program u Srbiji da snime grupu iz SNS-a i prikaže je kao pretnju po autonomiju univerziteta, dok vampiri-profesori, eksproprijatori i huškači studenata iz #1od5miliona sve to gledaju i uživaju. Najzad, ista grupa delinkvenata iz #1od5miliona odbija da izađe iz prostorija i ostaje zaključana preko noći, dok ovi drugi napuštaju Rektorat.

Već naredni dan, u subotu, aktivisti, kojima Dragan Đilas u trenucima bahatosti otvoreno tvrdi da pomaže, da ih organizuje i odlučuje o njihovoj agendi, kao što je to tvrdio nakon prvog prolaska kroz Terazijski tunel, a zatim i dan nakon opsade Predsedništva, postavljaju barikade na sve ulaze u Rektorat, oblepljuju svaku kameru unutra i zahtevaju da im se predaju ključevi od zgrade. Zaposleni u Rektoratu, na čelu sa rektorkom Ivankom Popović će u ponedeljak ujutru, 16. septembra, shvatiti da su ključevi u međuvremenu ukradeni od portira, pa tako ostaju na ulici, a obezbeđenje Rektorata aktivistima-vandalima nekim čudom ne oduzima ključeve. Uprkos okupaciji, kolegijum Rektorata i sama rektorka ističu da su namere „studenata“ časne, ali da su im metode upitne i otpisuje im to na „mladost“, motiv koji će nastaviti da figurira u njenim izjavama.

Zahtevi aktivista-uličara u početku su veoma disperzivni, od „plemenitih“ uslova za studiranje do problema sa Univerzijadom, a kao glavni je podvučen onaj politički – ne samo poništavanje doktorata Siniše Malog, već da rektorka ode na RTS i iznese zahtev za smenu ministra finansija, iako za to nikakva ovlašćenja po zakonu nema. Dakle, čista budalaština koju je mogao da smisli i svojim aktivistima prosledi samo političar. Za Malog pak tvrde da je u sukobu interesa jer će valjda, ako mu disertacija bude bila poništena, smanjiti plate profesorima. Kad su shvatili da je i to glupo, pokušali su zahtev da ublaže „preporukom“, ali su ubrzo otkrili da i to izlazi iz nadležnosti rektorke. Ispostaviće se da će jedan drugi, sasvim iznuđeni zahtev biti most za sve ostalo – osuditi prisustvo članova SNS-a na svečanosti kao ugrožavanje autonomije univerziteta. To će u jutarnjem programu N1 15. septembra ponoviti jedan od aktivista Srđan Marković – poznat po rušenju i preskakanju ograde ispred Predsedništva, paljenju navijačkih baklji na protestima, uništavanju javne imovine farbanjem zgrade RTS-a, bacanju toalet papira i slanju poruka novinarkama u nepristojno vreme – a zatim brzo pobeći nazad u „oslobođeni“ i „autonomni“ Rektorat.

Za to vreme, vrata Rektorata se selektivno otključavaju za sve inspiratore, počev od raznih profesora, političkih glumaca i režisera, lidera stranaka, preko psihopate na čelu Odbora SANU za visoko obrazovanje, pa sve do Đilasovog i Bastaćevog potrčka Branka Miljuša koji im donosi sendviče i sokove. Dušan Teodorović im određuje novi zahtev, a to je konkretan datum kada će Odbor za etiku Univerziteta odlučivati o disertaciji Malog. Kolegijum Rektorata izdaje saopštenje u kojem osuđuje „fizičke nasrtaje na studente iz pokreta #1od5miliona“ (o čemu dokazi nisu javno predočeni) koji su „inicirani od strane očiglednih političkih neistomišljenika“, ali aktivistima to nije dovoljno jer se ne pominje vladajuća stranka, a oni se i dalje tretiraju kao jedna od političkih strana.

Šta se dešava? Iako im je upad od samog starta bio politički, razvijanjem političkog transparenta i zagovaranjem političkih ciljeva koji se poklapaju sa Savezom za Srbiju, bez obzira na to što nisu predstavnici nijedne zvanične studentske organizacije, što je njihov politički vandalizam u prvom navratu tako ocenio i kolegijum Rektorata i Studentski parlament i Studentska konferencija Univerziteta Srbije (čak kao kršenje Ustava), počeli su da se oslanjaju na eufemizirani jezik rektorke i zloupotrebljavaju činjenicu da su, pored svega navedenog istovremeno i studenti UB. Odjednom, oni postaju pre svega čedni i najbolji studenti sa svojih smerova. Večiti apsolvent, huligan Marković od 30 godina se gura u pozadinu, dok u prvi plan izbija studentkinja Biološkog fakulteta Mila Jovanović, koja o sebi govori kao o dvostrukom đaku generacije.

Podsećam da je ovo u suštini identičan, ali po redosledu obrnut model manipulacije kao kada su protesti zimus, dok je to još moglo da upali, predstavljani „građanskim“, „spontanim“ i „studentskim“. „Prvih nekoliko meseci SzS se branio od optužbi da ima ikakve veze sa organizacijom protesta. Međutim, to je postalo toliko očigledno, da se uz indirektno priznanje dogodilo to da danas kolege iz Saveza to i ne kriju. Posledica takvih relacija u samoj organizaciji protesta jeste da je deo opozicije koji nije u Savezu često i očigledno bio diskriminisan, nije bilo ni teoretske šanse da se obrate iz najvećih gradova u Srbiji – Beograda, Niša ili Novog Sada, dok su se neki visoki funkcioneri članica Saveza obraćali i po nekoliko puta, skriveni iza svojih primarnih zanimanja – glumac, pisac, advokat, univerzitetski profesor i slično. Primetićete da oni nikada nisu predstavljani kao funkcioneri stranaka iz kojih dolaze. Kada su ovakva podmetanja postala očigledna, protesti su počeli da se osipaju, što je dovelo do toga da se u nekim gradovima u potpunosti ugase ili značajno desetkuju“, reči su Tatjane Macure, opozicione poslanice iz Stranke moderne Srbije, od 30. maja u Novom magazinu.

Ovaj premet u značenju na osnovu srednjeg ili vezivnog termina „student“ prate i opozicioni mediji N1 i Danas, pa tako odrednice koje su stajale u prvim prilozima poput „aktivisti #1od5miliona“ i „studenti iz udruženja #1od5miliona koji blokiraju Rektorat“ gotovo preko noći se pretvaraju u „studenti koji blokiraju Rektorat“, „studenti u blokadi“ ili samo „studenti“, pa čak i „studenti koji se bore za ugled/čast/autonomiju univerziteta“. Ovaj manevar otići će toliko daleko da će, između ostalih, proizvesti i toliko apsurdne, a zapravo zavaravajuće naslove kao što su „Protest ’1 od 5 miliona’ pružio podršku blokadi Rektorata BU“ na TV N1 i „'1 od 5 miliona': Nastavak podrške studentima u blokadi Rektorata“ na RSE, na veče subotnjih protesta 21. septembra. Time, dakle, za javnost ispada da je udruženje #1od5miliona jedna grupa koja podržava neke „studente“ koji veze nemaju sa njom, a u stvari je reč o cirkularnoj, fingiranoj poruci podrške namenjenoj i pisanoj samima sebi.

Tako će se u razmaku od samo dva dana, od 18. do 20. septembra, od srede do petka pred subotnji protest, recepcija „uzornih studenata“ o razgovorima sa rektorkom kretati od „kompromisa koji su za nas uvredljivi“ do jedne neverovatno nepromišljene izjave aktivista o kojoj nisu imali pojma koliko ide na štetu same rektorke, koju je preneo FoNet, a od koje počinje da biva jasno da su stvari i više nego sumnjive. Rečenica u prilogu, koju je malo ko primetio, a i ako jeste, verovatno bi više voleo da nije, glasi: „’Ispunjenjem zahteva studenata rektorka će pokazati da je na strani studenata i na strani istine, jer nam je u razgovorima jasno rekla šta misli o doktoratu ministra finansija Siniše Malog’, ukazuju studenti.“ Dakle, 20. septembra medijski neiskusni aktivisti #1od5miliona, slobodno recimo – budale, javnosti su obelodanili da se rektorka lično slaže sa njihovim zahtevima, pa i sa tim da se mora poništiti disertacija Malog, te da je pitanje samo kako to realizovati i javnosti prikazati kao nepredeterminisan proces. Slučajnost ili ne? Da li ovo znači da je sve od početka bila predstava, prvo ću vas ostaviti neko vreme da zaključavate Rektorat, a onda ćemo se kao posle izvesnog vremena i „mukotrpnih“ razgovora dogovoriti tako da profitiramo svi?

Procenite sami. Već istog dana rektorka će se zalagati za ubrzavanje procesa u pravcu u kojem je to predlagao Teodorović, a huligani usvojili, i dati čudnu izjavu, koja u ovom novom kontekstu pripreme javnosti, počinje da deluje sasvim logično: „Studenti moraju izaći iz Rektorata, ali ne kao pobeđeni.“ U nedelju, dan nakon protesta, Popovićeva je ispunila prvi most-zahtev aktivista i „pregledom video materijala koje su nam dostavili studenti UB u blokadi Rektorata“ (još uvek javno neobelodanjen) osudila upad aktivista SNS u Rektorat. Naglim preokretima tu, međutim, nije kraj i u ponedeljak, 23. septembra, dolazimo do drugog kardinalnog apsurda.

Tokom poslednja tri dana razgovora, od 23. do 25. septembra, Popovićeva, koja je do tada uglavnom sama odlazila na razgovore sa okupatorima, zvoneći na interfon da je prime na svoje radno mesto, sada, u izmenjenim okolnostima, to po prvi put čini sa Danijelom Sinanijem. Ko je Danijel Sinani? Nekadašnji student sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju i ni po čemu zapaženi član studentske organizacije koji je u njoj izigravao pozadinu ili, što bi rekao Beba, bio kao vazduh, bez ikakve specifične težine? Prototip poslušnog štrebera-ulizice koji je dokazao plodnost dupelizačke etike Filozofskog fakulteta i univerziteta u celini, da samo nepropitivanjem autoriteta i njegovim prihvatanjem zdravo za gotovo, tj. pirenjem i uvlačenjem Senki Kovač i drugima može vremenom da se dogura čak i do mesta prodekana za finansije? Svakako, čovek koji je svoj potpis stavio ispod političkog pamfleta objavljenog 18. januara na sajtu Peščanika pod naslovom #105od5miliona i sastavljenog od nekoliko prosto proširenih rečenica koje kao da je osnovac pisao, a u kojima se, između ostalih gluposti, navodi da je Srbija zemlja diktature i cenzure, u kojoj su sve institucije zarobljene i koja je odustala od svog evropskog puta i stremi ka Rusiji (!) Dakle, jedan od 105 profesora i saradnika Filozofskog fakulteta koji su odlučili da se politički profilišu, stanu u službu Saveza za Srbiju i podrže šatro građanske, spontane i studentske proteste.

Šta traži onda dupelizac Sinani na strani Ivanke Popović u razgovoru sa aktivistima koje i sam javno podržava? Zar nije logičnije da se nađe sa druge strane stola i zastupa njihove stavove, a ne rektorkine? Da li to znači da je Sinani zapravo sve ono kako bi rektorka želela da prikaže sebe i kako je lično priznala aktivistima, ali joj to funkcija koju obavlja ne dozvoljava, budući da je baš njega odlučila da vodi sa sobom?

Isti dan kada se Sinani uključuje, njegova grupa #105od5miliona izdaće saopštenje u kojem se traži da Savet i Senat Univerziteta „zaštite rektorku i studente od napada vlasti“, dok su dan ranije, 22. septembra, okupatori Rektorata već tvrdili da će je zaštiti ako bude imala problema zbog izjave o SNS, nastupivši novom kvazi-preokret teatralnom parolom „Ne damo rektorku!“ i šireći dezinformacije da Vlada Srbije i Predsednik imaju ingerencije da je smene. Prvopotpisana iz grupe #105od5miliona je bivša rektorka Marija Bogdanović, koja se takođe uključila u kampanju polualkoholisanim autorskim tekstom (pobrkala je okolnosti kada su date određene izjave predsednika Srbije) „Vučić je ukinuo autonomiju univerziteta“ 19. septembra u Danasu. Kada ga je novinarka istog tabloida sedam dana kasnije upitala kako se baš on našao u razgovorima, Sinani je nemušto odgovorio i kao jedan od razloga naveo da pretpostavlja da je to zato što dolazi sa Filozofskog fakulteta koji je poznat po aktivnoj ulozi u društvenom životu! U svom nastupu sa rektorkom u emisiji „Dan uživo“ na TV N1 25. septembra prosuće izanđalu političku frazu da je UB jedina preostala slobodna institucija u Srbiji.

Sinanijevim uključivanjem se sve praktično i završilo. U utorak, 24. septembra, Popovićeva je ispred Rektorata bila deo nadrealne scene u kojoj je, kao da je svesna neprirodnosti, uz veštački osmeh izgovorila „stojim uz svoje studente“, ostajući na mestu živa ispred desetine uredno izglancanih crvenih bedževa #1od5miliona, koji su šljašteli sa odeće zadovoljnih aktivista. Dok je Sinani sa strane trljao ruke i tvrdio pazar, rektorka se praktično izjednačila sa Oljom Bećković koja je huligane, koji su 10. oktobra 2010. zbog Parade ponosa demolirali centar Beograda, tada nazvala „našom decom“. Sutradan su predati i ključevi ukradeni pod obrazloženjem „mladost-ludost“, a kao datum odluke kada će Odbor za etiku Univerziteta odlučivati o disertaciji Malog određen je 4 novembar, nedelju dana nakon što komisiji FON-a istekne rok za odgovor na žalbu koju je Odboru podnela upravo rektorka, a to telo usvojilo.

Aktivistkinja Mila Jovanović, koja je 25. septembra upozoravala Popovićevu na „diplomski ispit“, sutradan je, gostujući na N1, nekoliko puta, u neverici što je voditeljka pita šta ako se ipak pokaže da nije plagijat, ponovila da rektorka „sa punom odgovornošću garantuje da ovo može da istera do kraja. Ako se to ne ispuni do 4. novembra mi smo opet u Rektoratu, i još mnogo studenata i profesori. Ako se to ne reši i ispadne da nije plagijat, mi se vraćamo“. Snimak gostovanja, u kojem Jovanovićeva potanko objašnjava šta su bili cilj i taktika od samog početka, objavljen je sa više od 24 sata zakašnjenja na sajtu N1 i rubrici Video, kao i u samom prilogu, gde je prvobitno bilo pušteno jedva 30 sekundi njenog gostovanja. Jasno je i zašto. Dva dana kasnije, ista uličarka će se sa kamiona obraćati protestantima i predvoditi akciju oblepljivanja uličnih kamera u znak osvete što su snimale političare kako ulaze u okupirani Rektorat i njihovu „kulturnu“ i „inteligentnu“ podršku koja ih podržava i finansira. Odmah pošto su napustili instituciju, u opozicionim medijima ponovo nestaje sintagma „studenti koji su blokirali Rektorat“, vraća se „udruženje #1od5miliona“ („Udruženje ’1 od 5 miliona’: Vučić pokazao da ne razume autonomiju Univerziteta“), a apsurdna distinkcija između prvog i drugog tako isparava. Zadatak je uspešno izvršen.

Zbog svih navedenih nelogičnosti, a u nastojanju da ih prevedem u logičnosti, prinuđen sam da zaključim da Rektorka jeste obećala aktivistima #1od5miliona, koji su istovremeno i njeni studenti, poništavanje doktorata Siniše Malog. Kako se od osobe koja je 11. maja govorila da limit nenavođenja izvora ne može biti kvantitativno propisan stiže do osobe koja je aktivistima „dala garancije“ za sve što su tražili, moram da priznam da nemam pojma. Na osnovu iznetog, onoliko koliko je moguće da je sve od samog starta bilo inscenirano kako bi izgledalo da je promenila mišljenje, odnosno vagala i na taj način se politički zaštitila, moguće je i da je zaista u jednom momentu pod pritiskom odlučila da obeća ono što svakako s obzirom na funkciju nije smela, zbog čega bi preko Senata morao biti pokrenut postupak protiv nje. Njena neupitna krivica je što sada, posle ovakvih događaja i svega što je dozvolila, ni najobjektivniji posmatrač neće moći da se otme utisku da, ukoliko se poništi sporna disertacija, to nije učinjeno pod političkim pritiskom.

Zato Vlada Srbije i Predsednik moraju unapred sa ogromnom verovatnoćom očekivati poništavanje disertacije ministra finansija i nipošto ne podleći pritiscima ovako dekadentnog univerziteta, koji će zasigurno uslediti. Ovaj događaj blokade Rektorata pokazuje da je isti uzurpiran od strane šljam grupe profesora #105od5miliona – a smatram da imam puno pravo da ih zovem šljamom posle svega što su mi radili na Filozofskom fakultetu – jedne od najodvratnijih i najlicemernijih političkih instalacija, odevene u autonomiju univerziteta.