Obelodanjena tajna čuvana 14 godina! Evo kako je stvarno ubijen Sloba

Foto: www.profimedia.rs

Slobodan Milošević

Ne spore se ni oko načina na koji je ubijen: pogrešnim lekovima i sedativima koji nisu snižavali krvni pritisak, sa kojim se Milošević godinama borio, naprotiv, povećavali su ga i isprovocirali iznenadnu smrt. Ipak, nakon što je Milošević u subotu ujutru 11. marta 2006. pronađen mrtav u ćeliji pritvorske jedinice koja se nalazi u haškom predgrađu Sheveningen objavljeno je da je smrt nastupila prirodno - usled srčanog udara prouzrokovanog dugogodišnjom hipertenzijom i zadebljanjem srčanog mišića leve komore.

- Nikakav otrov niti bilo koja hemijska supstanca koja bi mogla da dovede do smrti nisu nađeni u telu... Nisu uočeni ni tragovi nasilja - piše u izveštaju, čime je odbačena i opcija da je Milošević izvršio samoubistvo.

 

 

Iznenadna srčana smrt

Milošević je u pisanoj izjavi, kao i u pismu koje je tri dana pre smrti uputio ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, negirao da je uzimao rifampicin, tvrdeći da mu ga je neko dao bez njegovog znanja.

- Oni koji mi ubacuju lek za lepru sigurno ne mogu da me leče. I oni od kojih sam branio zemlju u ratu i koji imaju interes da me ućutkaju takođe. Obraćam vam se u očekivanju da mi pomognete u zaštiti od kriminalnih aktivnosti u instituciji koja radi pod znakom UN - napisao je Milošević.

Reakcija Toma Fila, advokat Foto: ST/N. MANDIĆ Toma Fila Koliko znam, Sloba je rekao da je jako iscrpljen. E sad, da li je ubijen time što je otrovan nekim neadekvatnim lekom, ja to ne znam, ali sasvim sigurno da su ga ubili iscrpljivanjem i budalastim optužnicama Milutin Mrkonjić, počasni predsednik SPS Foto: Tanjug Milutin Mrkonjić Slobodan je ubijen nevin i tačka. Slažem se da je najzad sazrelo vreme da se istina pred svima dokaže i da za to neko odgovara, a to su oni koji su ga zatvorili i koji su nas bombardovali Zdenko Tomanović, advokat Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ Zdenko Tomanović U tom pismu se Milošević žalio da ga truju i tražio da ga Rusija spase i zaštiti. Ja sam odmah predao to pismo u ruskoj ambasadi, a prijem je kasnije potvrdio i Lavrov

Sudije mu nisu poverovale. Milošević se žalio na odluku da mu se ne dozvoli lečenje u Rusiji, ali je umro pre nego što je žalba razmotrena.

Pomoćnik Slobodana Miloševića za međunarodne odnose tokom procesa u Haškom tribunalu Vladimir Kršljanin u izjavi za naš list kaže da je tribunal stvoren pod pokroviteljstvom NATO pakta, te da nema razloga da sumnja u ono što je čuo.

- Milošević je dobio izveštaj nekoliko nedelja pre svoje smrti, zato se i obratio Rusiji za pomoć. U krvi su mu pronađeni tragovi leka rifampicina, retkog antibiotika koji se koristi za lečenje lepre i tuberkuloze, koji zapravo poništava dejstvo lekova za snižavanje krvnog pritiska, koji je on godinama primao. Samim tim imao je tegobe, a lekove je primao tako što mu sestra u ćeliju donese u papiriću nekoliko tableta. On ne zna šta su te tablete, prinuđen je da tu popije. A posle toga imate i izveštaj tribunala koji se zasniva, između ostalog, na analizi toksikološkog instituta u Bonu. U njegovoj krvi pronađeni su tragovi teškog sedativa koji ima efekat mogućnost izazivanja iznenadne srčane smrti. To se Miloševiću na kraju i dogodilo. Takođe, nisu ga pustili na lečenje u Rusiju - poručuje za Srpski telegraf Kršljanin.

 

 

Lekovi iz 1999. godine General Vinko Pandurević, čovek koji je poslednji video Miloševića živog, za Srpski telegraf je prepričao atmosferu uoči Slobine smrti i trenutke kad su ga stražari uveli u ćeliju da vidi mrtvog Miloševića pošto je bio u ćeliji preko puta njegove. - Jedan stražar koji je pretresao njegovu ćeliju pokazao mi je neku plastičnu bočicu s lekovima iz 1999. godine, natpis je bio veoma izlizan i nisam mogao da vidim koji je lek bio u pitanju - rekao je Pandurević.

"Glava mi je teška tonu"

Bivši premijer Srbije i potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović dodaje da je tačno da Milošević nije adekvatno lečen.

- Bolovao je od koronarne bolesti, znači on je morao da bude hospitalizovan jer mu je stanje bilo tako teško. On je pred kamerama u sudu govorio "glava mi je teška tonu", "zuji mi u ušima"... On nije hospitalizovan, nego je dovođen u sudnicu sa zahtevom suda da on uzme advokata koji će da ga zastupa, a on, pošto je bolestan, da ne dolazi u sudnicu. E sad, to je naravno bila klopka koju Milošević nikada nije prihvatio, bez obzira na njegovo zdravstveno stanje. Dolazio je u sudnicu i lekari ništa nisu učinili da ga leče, nego je sud forsirao da se njegovo suđenje završi da se donese presuda. Srce mu nije izdržalo. Umro je od koronarne bolesti, od koje je svakako mogao da bude uspešno lečen - zaključuje Šainović.