Humani taksista iz Aleksandrovca dao primer mnogima: Nije sve u novcu, želeo sam da se odužim sugrađanima!

Foto: Srpski telegraf

Nebojša Obradović

- Znam šta je ljudska muka, znam šta znači ograničeno kretanje i policijski čas, želeo sam da pomognem ljudima koji nisu svojom voljom ostali zatvoreni u domovima, a koji nisu imali nikog drugog da im pomogne. Nosio sam starijim sugrađanima sve, preko namirnica do lekova, sve ono što im je bilo neophodno za život - priča Nebojša.

Nebojšina ideja bila je da ne naplaćuje ovaj vid dostave. Na svojoj Fejsbuk stranici je pozvao sve kojima je potreban da mu se jave, neke je vozio i besplatno po gradu, ali njegova humanost je prešla te početne granice kada se, kako kaže za Srpski Telegraf, susreo sa pravom situacijom na terenu.

Foto: Srpski telegraf

Pomoć kad je najteže

- Kada sam video kako neko broji po deset dinara, i odvaja poslednju novčanicu da kupi lek, nisam mogao da ostanem imun na to, platio bih svojim novcem, jer nisam imao srca da gledam takvu muku starijih ljudi. Lako je biti dobar kada je sve dobro, ali u ovakvim situacijama se vidi sve, a naročito to da nije stvar u novcu. Moja je želja bila da se na ovaj način odužim svojoj zajednici i mojim sugrađanima - rekao je humani taksista iz Župskog Aleksandrovca 

 

Foto: Srpski telegraf

Nebojša Obradović je takođe išao i na aerodrom po putnike koji su dolazili sa drugih krajeva sveta, u doba pandemija koronavirusa, kada su ovi građani bili obeleženi kao nosioci korone, oni su kako kaže platili samo putarinu.

- Išao sam čak i na aerodrom po ljude koji su posebnim avionima dolazili iz inostranstva, onda kada ni njihovi rođaci nisu smeli da odu po njih. Tada bih sve detaljno dezinfikovao. Nisam razmišljao o tome da bih mogao da se zarazim, želeo sam da pomognem - završava za Srpski telegraf nasmejani Nebojša.