Klačar: Raste podrška građana ulasku Srbije u EU

Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

Bojan Klačar

Klačar je rekao da je istraživanje rađeno u periodu od 17. do 26. juna, čime se delom poklopilo sa održavanjem izbora i nastavkom dijaloga između Beograda i Prištine u Briselu, kao i da je u njemu učestvovalo 1.000 ljudi starijih od 18 godina.

Istakao je da je ovo treće istraživanje koje je CeSID uradio za potrebe Centra za evroatlantske studije i podsetio da je prvo urađeno 2018. godine na istom uzorku i sa istom tehnikom, zbog čega su, dodaje, nalazi uporedivi.

Pitanje sa kojim su započeli istraživanje, dodaje, razlikuje se od ranijih istraživanja jer se tiče saradnje sa zemljama o borbi protiv virusa korona i istakao da 64 odsto građana Srbije smatra da naša država treba da bude povezana sa svim zemljama i da pomoć iskoristi sa svih strana.

Dodao je da oko 16 odsto građana smatra da bi ta pomoć trebalo da bude dobijena u saradnji sa Kinom i Rusijom, a ostatak smatra da bi se trebalo povezati sa državama iz regiona i zajedno sa njima odgovoriti na krizu.

Ukoliko bi se referendum za ulazak Srbije u EU održao sutra, kaže Klačar, čak 51 odsto je građana bi podržalo ulazak naše zemlje u EU.

Istakao je da je taj procenat viši u odnosu na istraživanje koje je rađeno 2018. i 2019. godine.

Dodao je da se 31 odsto građana protivi ulasku naše zemlje u EU.

Kada je reč o ulasku u NATO, tu, dodaje Klačar, nema bitnih razlika u odnosu na ranija istraživanja, jer, dodaje, samo devet odsto ljudi bi glasalo za članstvo Srbije u NATO, dok je 72 odsto protiv.

Odstupanje u ovom delu, dodaje Klačar, jeste u Beogradu, jer, kaže, 14 odsto Beograđana je za ulazak Srbije u NATO.

"To je iznad proseka u odnosu na ostatak Srbije", ističe Klačar.

Na pitanje koji su ključni razlozi da se Srbija priključi NATO, 41 odsto građana Srbije je odgovorilo zbog bezbednosti, 22 odsto kaže da je to „bolje za nas“, dok 12 odsto su oni koji kažu da je dobro zato što su i „svi drugi već tamo“.

"Vidimo da je ovaj razlog bezbednosti u velikom procentu - on je prošle godine iznosio 20 odsto, a ove 41 odsto", ukazao je Klačar.

Govoreći o razlozima građana koji su protiv ulaska u NATO, bez dileme je, ističe, ključni razlog bombardovanje 1999. godine.

Na pitanje da li bi podržali ulazak Srbije u NATO da nije bilo bombardovanja, 29 odsto građana je odgovorilo „da“, dok je 52 odsto svakako protiv tog članstva.

Kada je reč o razgraničenju, dodaje Klačar, tu opciju rešenja kosovskog pitanja podržalo bi samo 29 odsto građana, dok šest odsto građana ne bi ni izašlo na taj referendum.

"Primećeno je povećanje broja građana koji se protive ovom rešenju i oni su došli iz one grupe koja ja je u ranijem istraživanju bila neodlučna", zaključio je Klačar.