Ceo svet gleda u njega! SRBIN NAPRAVIO POMAK U LEČENJU KORONE: Evo kada prof. Đukanović očekuje kraj pandemije, vakcinu i šta misli o njoj!

Foto: youtube.com/European Respiratory Society

Ratko Đukanović

Čovek koji je poslednjih dana u centru pažnje svetske javnosti, nakon što je sa dvoje kolega učinilo veliki pomak u lečenju pacijenata sa koronavirusom, lekom beta interferona, koji se direktno ubacuje u disajne puteve preko inhalatora i dva do tri puta povećava šanse za oporavak, veruje da ćemo imati vakcinu za godinu dana, a posebno je iskoristio priliku da naglasi stručnost srpskih lekara sa kojima tesno sarađuje

- Da bi došlo do trajne pobede postoje, u suštini, dva načina: potpuno prekinuti lanac širenja, što je jako teško, i stvoriti imunitet celokupnog stanovništva zemaljske kugle. Mislim da ćemo pobediti kombinacijom ova dva pristupa. Iako sam optimista, mislim da ćemo nastaviti sa povremenim talasima sve dok ne omogućimo globalnu vakcinaciju. Nisam prorok, a sve zavisi od uspeha sledeće faze ispitivanja sa vakcinama u koje smo sada ušli. Na primer u Britaniji imamo dve vakcine koje se razvijaju u punom zamahu. Teoretski je moguće to učiniti za godinu dana - ističe Đukanović.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Profesor Đukanović kaže da su za pobedu neophodne četiri pretpostavke- kao prvo dobri uslovi, drugo saradnja svih svetskih Vlada, jer je dovoljno samo jedna da ne sarađuje i da njihova zemlja služi kao hronični izvor, treće dobri lekovi i četvrto dobre vakcine.

- Dobre uslove stvaraju vlasti. Saradnja treba da premosti istorijski nasleđena neslaganja, na primer na zapadnom Balkanu. Velike sile ne smeju da se takmiče i zadovoljavaju svoje uske, sebične potrebe, jer je zajednicki neprijatelj izvan normalnih odnosa koji vladaju između nacija. Pojedinci, bez obzira na starost, moraju da upotrebljavaju razumne mere zaštite, noseći maske na zatvorenim javnim mestima i sprovode lične i kolektivne higijenske mere.

Prema njegovim rečima, firme kao njegova "Sinargen" rade punom parom i taj trud će dovesti do više lekova.

- Na kraju, vakcine će biti ključne. Sa onima koji se plaše ili misle da su vakcine neka vrsta svetske konspiracije, treba sada odmah početi razgovor, javno i otvoreno. Neka pitaju šta god im padne na um. Nema tu šta da se krije. Vakcine su smanjile smrtnost dece, produžile zivot starima i spasile mnoge glave - kaže on.

Đukanović navodi da je njegova procena o roku od godinu dana za proizvodnju leka uslovna.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Foto: Ilustracija

- Procena je uslovna jer brzina razvoja leka zavisi od logistike kliničkih studija koje će biti potrebne, kako brzo uspemo da uključimo centre, koliko sposobnosti će ti centri imati da urade studije u teškoj situaciji. Još ne znamo koje će uslove regulatorne institucije, kao EMA u Evropi ili FDA u Americi, postaviti da bi omogućili masovnu upotrebu leka".

Na pitanje koliko brzo bi lek mogao da bude dostupan u Srbiji, koliko će koštati i da li bi "preko njega" mogli brže da ga dobijemo, Đukanović kaže:

- Ja nisam odgovoran, na moju sreću, za komercijalne stvari u "Sinairgenu", tako da ne mogu jasno da odgovorim na pitanje o ceni i, nazalost, kada će lek biti dostupan ljudima u Srbiji. Ipak, znam da će glavni izazov biti proizvodnja leka u dovoljnim količinama da zadovolji potražnju, koja će, nažalost, biti velika jer ovaj virus izgleda nema nameru da se smiri. Nadam se da će odgovorni ljudi u Srbiji pažljivo pratiti razvoj, ne samo intereferona beta, nego i drugih lekova koji se sada ispituju, a, verujte mi, ima ih nekoliko koji obećavaju.

Foto: www.profimedia.rs Foto: Ilustracija SARAĐUJE SA KOLEGAMA IZ SRBIJE: Naši stručnjaci su se brzo angažovali Profesor ističe da sa kolegama iz Srbije intenzivno sarađuje. - Sarađujem sa pulmolozima veoma tesno već nekoliko godina, posebno u poslednje tri godine kada sam formirao mrezu od 27 evropshih nacionalnih registra za tešku astmu. Srbija se vrlo brzo angažovala i pristupila centralom registru koji se zove SHARP Central. Srpski registar vodi profesorka Zorica Lazić iz Kragujevca i svi srpski medicinski fakulteti su ukluceni; rade harmonično, složno i veoma efikasno. Veoma aktivno učestvuju u nekoliko projekata što je dobro, ne samo za srpske pacijente, već i za kolege u Srbiji, naročito mlađe kojima je to prozor u svet, ukljucenje u veoma važne projekte koji im takođe dobro dođu za stručno napredovnje jer će sve te studije proizvesti dobre publikacije, osnovno merilo akademskog kvaliteta - kaže on. Takođe, dodaje, u kontaktu sam sa alergolozima i klinickim imunolozima. - Rado se sećam kada smo u organizaciji britansko-jugoslovenskom medicinskog udruzenja (BYMA) i dobru finanasijsku podršku Evropskog alergoloskog udruzenja 2001 organizovali veliki sastanak na Paliću, gde su došlie kolege iz Evrope da podele najnovija saznanja iz struke sa srpskim lekarima. To je bilo u proleće posle pada Slobodana Miloševica i sastanak je bio veliki uspeh. Bilo je i kolega iz Hrvatske, Bosne i Makedonije, i rado se sećam kako je koleginica iz Hrvatske, inače rodom iz Splita, pevala na sav glas srpske starogradske i narodne pesme.

Đukanović napominje, da će biti jako važno da se u odluke o kupovini lekova sa COVID-19 uključe najbolji strucnjaci, lekari pulmolozi, infektolozi i intenzivci, zatim farmakolozi, virusolozi i imunolozi.

- Posebno su potrebni ovi poslednji jer oni najbolje mogu da razumeju kompleksne imunološke mehanizme. Imate sreću u Srbiji da su vam imunolozi svetske klase. Mora se osigurati da odluke budu jasne, javne i sa dobrom naučnom i ekonomskog podlogom da ne bude mesta za sumnju šta je motivisalo izbor jednog, a ne drugog leka, jedne vakcine a ne druge.

Što se tiče saradnje u borbi protiv virusa COVID-19, Đukanović kaže da u kontaktu sa više koleginica i kolega.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

- Koliko mogu da vidim, svi se izuzetno trude, rade pod jako teškim uslovima, ali se ne predaju. Njihovo poznavanje bolesti je impresivno i dostupni su im čak i skupi lekovi kao Tocilizumab (anti-il-6 antitelo terapija) koje se daje jako teškim pacijentima. Mislim da ste u dobrim rukama, ali apelujem na vlasti da se jos vise angazuju oko uslova rada zdravstvenih radnika. Narod takođe treba da iskoristi priliku da se zbliži sa zdravstvenim radnicima jer mnogo zavisi od tih odnosa.

Pre gotovo dve decenije, profesori Ðukanović, Stiven Holgejt i Dona Dejvis otkrili su da ljudima koji imaju astmu i hroničnu bolest pluća nedostaje protein koji se zove interferon beta, koji pomaže u borbi protiv obične prehlade.

Foto: Srpski telegraf

Foto: Ilustracija

Oni su utvrdili da se odbrana pacijenata protiv virusne infekcije može povećati ako se nadomesti protein koji nedostaje. Oni su osnovali kompaniju "Sinairgen" da bi svoja otkrića pretvorili u tretmane za lečenje.

Rezultati inicijalnog ispitivanja, objavljenog prošle nedelje, pokazali su da pacijenti sa korona virusom, kojima je data posebna formulacija leka beta interferona, nazvanog SNG001, direktno u disajne puteve preko inhalatora, dva do tri puta povećava njihove šanse za oporavak nego onima kojima je dat placebo. Na uzorku od 101 osobe utvrđeno je da su šanse za razvoj teškog oblika bolesti manje za 79 odsto dok je osećaj gubitka daha, takođe, drastično smanjen.

Čim su objavljeni rezultati kliničkog ispitivanja, ujutro 21. jula, akcije su počele da rastu, a do ručka porasle su za 540 procenata. Udeo profesora Ðukanovića (65) u kompaniji od 0,56 procenata u jednom danu skočio je sa oko 300.000 funti na 1,6 miliona funti. Slično je i sa udelima ostalih dvoje profesora.