SRBI POSTAJU SVEMIRSKI NAROD, NISU VIŠE NEBESKI: NASA sarađuje sa našim stručnjacima u spasu planete

Foto: pixabay.com

NASA i Srbija (montaža)

Taj izum doneo je timu iz Srbije treće mesto na međunarodnom takmičenju Udruženja pronalazača "Korona inovacije", u konkurenciji više od 200 pronalazaka iz 35 zemalja, a naši istraživači nagrađeni su za razvoj antivirusnih i antimikrobnih materijala u prevenciji širenja korona virusa u ventilacionim uređajima.

Osim Pavlovića, koji duže od decenije sarađuje i sa NASA-om, u naučnom timu su Vera Pavlović sa Mašinskog fakulteta, Suzana Filipović iz Instituta tehničkih nauka SANU, Pavle Maškovic sa Agronomskog fakulteta u Čačku, profesor Predrag Petrović sa Tehničkog fakulteta u Čačku i profesor Centralnog univerziteta Severne Karoline Branislav Vlahović.

Podatak da se virus Kovid-19 prenosi i vazduhom, naročito u zatvorenim prostorima, naveo je srpske naučnike da istraže prenošenje patogenih bioaerosola kroz ventilacione sisteme, posebno kada je pojačan protok vazduha.

- Cilj je bio da razvijemo određenu vrstu materijala koji bi sprečili prenošenje ne samo virusa Kovid-19 već i drugih patogenih bioaerosola kroz ventilacione sisteme - kaže profesor Pavlović za Tanjug.

Da bi se to postiglo, istraživači su koristili dve vrste materijala - titandioksid apatid i određene biljne ekstrakte.

- To nije jedini materijal koji može da se koristi za ovakav vid zaštite, ali smo koristili ove jer imaju relativno mali uticaj na zdravlje. Neki drugi materijali, poput određenih nano čestica mogu da imaju izrazito antivirusno i antimikrobno svojstvo, ali negativno utiču na zdravlje - pojašnjava Pavlović.

Sledi nastavak istraživanja kako bi se izum pojavio na tržištu što će delom finansirati Fond za nauku Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tim je konkurisao i kod američkih fondova.

- Videćemo šta će od svega toga biti. Takva istraživanja nisu kratkoročna, ima mnogo toga što treba otkriti i definisati da bi se došlo do tržišta - napominje Pavlović.

On godinama sarađuje sa američkom svemirskom agencijom NASA, odnosno, centrom u Severnoj Karolini kojim rukovodi profesor Branislav Vlahović, a koji je bio uključen u rad na patentu za takmičenje ''Korona inovacije''.

Istraživanja NASA-e, u koja je ukljucen Pavlović, uglavnom se odnose na razvoj pametnih materijala i različitih senzorskih sistema koji mogu imati primenu u zaštiti životne sredine i u različitim kosmičkim misijama.

- Reč je o senzorima pritiska koji u kombinaciji sa drugim vrstama elektronskih uređaja i povezani preko interneta mogu da se primenjuju za monitoring zemljišta, vazduha...- pojašnjava Pavlović.

Ističe da je tim sa Poljoprivrednog fakulteta sa kolegama iz Severne Karoline nedavno započeo i saradnju u oblasti digitalnih tehnologija i primene veštačke inteligencije u obrazovanju.

Kako kaže, radi se na razvoju online platforme koja će pomoći studentima da savladaju gradivo kroz organizovanje online kurseva, primene metoda aktivnog učenja, učenja kroz projekte...

- Pandemija korona virusa nije samo zdravstveni problem, već ostavlja posledice na druge sfere... Evidentno je da obrazovni sistem ne može da fukcioniše na isti način kao pre korone. Mnogo je problema vezanih za online nastavu, kako pružiti dodatnu podršku učenicima i studentima, kako ih ocenjivati...- priča Pavlović o novom projektu sa NASA-om.

Govoreći o uticaju pandemije na naučna istraživanja, Pavlović kaže da je istraživačima otežan i ograničen pristup laboratorijama i da su mnoge zatvorene, ali da to može da ima i pozitivnih strana.

- Mislim da istraživači sada mogu da malo predahnu i razmisle o tome šta trenutno rade, a čime bi, možda, u budućnosti trebalo da se bave - kaže Pavlović.

Kao primer navodi veliki broj istraživača sa Poljoprivrednog fakulteta koji su se, kaže, kroz različite aktivnosti uključili u borbu protiv korona virusa, pre svega na Torlaku u multidisciplinarna istraživanja koja se odnose na prevenciju širenja infekcije Kovida-19.

- Bilo je više javnih poziva naše vlade na kojima je učestvovao i Poljoprivredni fakultet, a planiramo da u narednom periodu izađemo sa priličnim brojem projekata - navodi Pavlović.

Kaže da je malo poznato da je Poljoprivredni fakultet jedna od najbolje rangiranih naučnih i istraživačkih visokoobrazovnih institucija u svetu, čiji su istraživači u poslednjih pet godina učestvovali u više od 70 različitih projekata i objavili više od 2.000 radova.