Analitičar otkriva: Na Kosovu je raspad sistema, ne zna se ko pije, ko plaća, a ko pregovara

Foto: Tanjug/E. TAHIROVIĆ

Foto: Ilustracija

Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane dr Zijad Bećirović komentarišući u intervjuu za Kosovo Onlajn nedavnu posetu Hisenija Vašingtonu kaže:  

- Hisenijeva uloga je formalna, jer on nije onaj koji odlučuje. Kosovska politička scena je podeljena i pregovori nemaju uskoro izgleda na uspeh, posebno nakon dešavanja sa optužnicama. Sa druge strane, formalna uloga Hisenija je da održava pregovore 'u životu' i sastanci kao ovaj najnoviji u Vašingtonu su potrebni samo za verifikaciju unapred dogovorenih poteza. Inače se generalno postavlja pitanje ko na Kosovu odlučuje u postojećoj političkoj situaciji - kaže Bećirović.

Da li Priština čeka izbore u novembru i možda novu administraciju ako Tramp izgubi?  

Priština nema šta da čeka. Priština izvršava. Američka politika je od početka veoma jasna po pitanju Kosova. Ne vidim da političke promene u SAD mogu promeniti generalni stav prema pitanju Kosova.  

Kakvu bi ulogu Vašington zauzeo s novom administracijom kada je reč o Balkanu?  

Već sam delimično odgovorio na to pitanje, ali je sigurno da bi se dolaskom demokrata politika jednim delom mogla vratiti na kraj prošlog veka, kada je zagovarana robusnija politika naspram Srbije i Kosova.  

Foto: youtube.com/N1

Zijad Bećirović

Očekujete li da optužnice protiv Tačija i Veseljija budu odbačene ili prihvaćene u Hagu?  

Mislim da će biti prihvaćene. Optužnice, smena Kurtija i politička razjedinjenost na Kosovu uslovni su i istovremeno su dodatni pritisak na Srbiju u pregovorima.   

Svi u EU i SAD navode da je ekonomija ključan faktor za pomirenje na Balkanu. Ipak, Priština se i dalje protivi inicijativi Srbije u vezi sa malim Šengenom. Zašto?  

Teritorijama i državama koje su slabe iz različitih razloga ili su korumpirane, ne odgovara nikakav ekonomski prosperitet, jer sa ekonomskim povezivanjem počinje i vladavina prava. Posrnula ekonomija na Kosovu i korupcija su najbolji primer. Mafijaška država Crna Gora je isti ili sličan primer. Milo Đukanović ima dvostruku hipoteku, kriminalnu i zločinačku, i onda svaka akcija koja za cilj ima povezivanje bude na udaru tih režima. Milo Đukanović bi već morao odgovarati za počinjene ratne zločine pred sudom u Hagu, ali ratni zločin nikada ne zastareva, pravda je spora i uskoro dostižna.

 

Kako gledate na izjave pojedinaca da dijalog treba ograničiti na 12 meseci i da treba pritisnuti Srbiju?  

Dokle god postoji dijalog, postoji šansa za dogovor. Ako ne bude dijaloga ili formalno bude ukinut ili napušten, onda će svi imati probleme. Severna Makedonija je decenijama vodila spor sa Grčkom zbog imena i na kraju su Zoran Zaev i Aleksis Cipras pronašli kompromis. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je bolje stotinu godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Samo najjači mogu postizati sporazume. Vučić je jak, ali to ipak nije garancija, jer i u Srbiji postoji opozicija koja iz raznih razloga pokušava da minira sporazum o Kosovu.