SA ŽENOM U KOJOJ TEČE KRV SLAVNOG VLADIKE: Njegoša i srpstvo niko neće odvojiti!

Foto: Privatna arhiva

Jelena Baćović

Vladika Danilo, Petar Petrović Njegoš, istorijski gorostas kojeg u poslednje vreme svojataju neki u Podgorici koji bi da odrežu sve što je srpsko u njegovom imenu, liku i delu, ima potomke. Jedna od njih, ambasadorka Srbije u Argentini Jela Baćović, za Srpski telegraf priča o svom poreklu, Srpstvu, nacionalnom osećaju... Nakon njene priče sve je mnogo jasnije.

- Od 1976. živim u Beogradu, a od 1985. sam deo državne administracije, od stručnog saradnika do ambasadora - priča Jela na početku razgovora.

Čvrst stav Argentine o Kosovu Po pitanju priznanja lažne države Kosovo, Argentina ima veoma čvrsto definisan stav, objašnjava Jela Baćović. - Taj stav je zasnovan na poštovanju teritorijalnog integriteta i međunarodnog prava i u tom smislu Argentina spada među zemlje koje su nam veliki saveznici u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta - kaže ambasadorka.

POREKLO JE VAŽNO

Ambasadorka govori o Crnoj Gori, detinjstvu, odrastanju...

- Rođena sam i odrasla u Crnoj Gori, sredina i porodica su imali veliki uticaj na formiranje moje ličnosti. Poreklo svakog od nas je vrlo važan faktor u životu, a u Crnoj Gori je to veoma izraženo pošto se istorija prenosi s kolena na koleno, a porodice čuvaju tradiciju i sećanje, posebno na poznate pretke. U tom smislu je i moje odrastanje obeležilo srodstvo sa slavnim precima. Porodica Baćović je imala tri generacije vojvoda koje su se borile protiv Turaka, od kojih je najpoznatiji bio vojvoda Maksim. Druga linija srodstva je vezana za porodicu Petrović Njegoš, po majci moga oca, koja je bila praunuka Marije Perović, najstarije sestre Petra II Petrovića Njegoša. Ovaj odnos je bio veoma prisutan u porodici, posebno zbog toga što je Marija bila Njegoševa omiljena sestra, izuzetno pametna i jaka ličnost - ističe Jela Baćović i nastavlja:

- Mada je imala fizičku manu, hramala je pri hodu, Marija se udala za najuglednijeg momka i rodila ćerku Gospavu i sina Stevana, koga je Njegoš spremao za visoke državne položaje i školovao u najpoznatijim školama toga vremena. Stevan je ubijen, a njegova majka Marija je svoj život nakon ove tragedije i nakon smrti brata Rada (Njegoša, prim. aut.) posvetila humanitarnom radu, lečenju ranjenika i obrazovanju nepismenih, te je njihova porodična kuća pretvorena u školu. Zbog zasluga i izuzetnosti Marija je prva žena u Crnoj Gori koja je sahranjena u crkvi, na Trešnjevu, gde i danas počiva. Još jedan važan element i porodičnu vezu je učvrstila Njegoševa odluka da sestri Mariji pokloni lanac na kom je nosio panagiju, u amanet da se on čuva u porodici prenošenjem preko ženske linije.

Kako navodi Jela, Njegošev lik je bio i ostao prisutan vrlo živo u njihovoj kući, gde je uvek visio njegov veći uramljen portret, uz sva njegova dela.

- Značaj porekla sam suštinski shvatila tek sa 23 godine, nakon dužeg boravka u Londonu, odakle sam ocu napisala pismo da mu se zahvaljujem što je tako dosledno insistirao na našem odrastanju u tom duhu.

Hrvati posejali laži, mi ih sad ispravljamo Kako objašnjava naša sagovornica, posebno su devedesete godine ostavile veliki pečat na doseljenike, ranije i tadašnje, u Južnu Ameriku, odnosno Argentinu. Pre svega zbog toga što je hrvatska zajednica, koja je najbrojnija ovde, uticala na javno mnjenje da se Srbi okrive za dešavanja u bivšoj Jugoslaviji. Tome su doprineli i svetski mediji. - Uloga naše diplomatije je da radi na svaki način da se ta slika promeni, u čemu nam je Nikola Tesla bio najveći domašaj. Takođe, naši filmovi i muzika su vrlo popularni, pre svega Bregović i Kusturica. Tu je i sport, sa Novakom Đokovićem na čelu - priča Jela Baćović.

BUDIMO PONOSNI

Prema rečima naše sagovornice, Njegoševa ličnost i delo su veoma kompleksni i duboko filozofski i mislim da ih ni u kom domenu ne treba pojedostavljivati niti bukvalno tumačiti.

- Ovde mislim na njegovu pripadnost koja je neodvojiva od Crne Gore i Srpstva, što najviše potvrđuje njegovo književno deo. Zbog toga smatram da svako od nas koji tako misli treba da bude ponosan na ono što nam je svima ostavio, pošto je dovoljno veliko da se svako u njemu može prepoznati i puno naučiti.