Milić: Odlaskom u Belu kuću pokazujemo doslednost

Foto: Tanjug/F. KRAJINČANIĆ

Jelena Milić

"Treba podsetiti da je Srbija i prošli put bila spremna da ide na pregovore u Belu kuću, a da je albanska strana bila ta koja je odustala i to je još jedna od mnogih potvrda da, za razliku od predstavnika privrevremenih institucija na Kosovu, srpska strana poštuje svoje dogovore", rekla je Milić i dodala da je to potvrda doslednosti i spremnosti Srbije na pregovore i spremnosti da se nađe mirno kompromisno rešenje.

Naglašava da svaki ozbiljan sprozum koji bi mogao da traje i da da rezultate mora da ima i ekonomski, i politički, ali pre svega i bezbednosni element i komponentu.

Na pitanje šta se može očekivati od razgovora u Vašingotnu, da li će fokus biti na ekonomiji ili će se otvarati u druge teme, Milić kaže da bi trebalo da tema bude ekonomija.

"Dobro što je Nemačka ''legla na rudu'' u vezi mini šengena, kaže ona i dodaje da su i predstavnici EBRD podržali mini šengen i da će se o njemu razgovarati i na sledećoj sesiji Berlinskog procesa u Sofiji, što je, ocenjuje dobro i znači da postoji saglasnost između Brisela i Vašingtona oko nekih elemenata sporazuma.

To je za srpsku stranu, kaže, olakšavajuće.

Za nju je, ističe, jako važno kako će izgledati bezbednosna komponenta eventualnog sporazuma Beograda i Prištine.

"Čini mi se da zbog srpskih odnosa sa SAD s jedne strane, ali i važnih odnosa sa Kinom i Rusijiom s druge strane, najbolje bi bilo ako bi dve strane mogle da se dogovore o opstanku KFOR na KiM, a da opcija tri opštine i neka vrsta korekcije administrativne linije, i dalje dolazi u obzir, uz naravno intenziviranje zahteva da se Asocijacija srpskih opština konačno formira posle toliko godina.

Kako kaže, to bi dalo posebnu vrstu garancije za Srbe na KiM za koje je taj predlog zakona bio zastrašivanja i pritiska da se isele, kao i zastrašivanje svedoka pre nego što konačnog procesuiranja lidera UČK i ostalih počinioca zločina.

"Jer 20 godina nakon zločina niko nije kažnjen za ubistvo 2.000 Srba i drugih ne-Albanaca. To je skandalozna sramota u procesu tranzicione pravde na račun zapadnoj međunarodnoj zajednici", kaže Milić.

Rešenje neka vrsta korekcije administrativne ne bi imalo uticaja niti na BiH, ni na Crnu Goru, ni na Severnu Makedoniju, a ne bi mogao da posluži ni Vladimiru Putinu kao argument za Krim ili istočne Ukrajine ili kao argument Kini da kaže bilo šta u vezi Tajvana i Tibeta.

To, ističe ona, omoguča Srbiji i nastavak politike vojne neutralnosti.
Na pitanje u kome sada prištinska strana vidi većeg saveznika, da li je to Vašington ili Berlin i Brisel, Milić kaže da bi bilo jako dobro kada kada bi predstavnici Prištine shvatili da su priče o zajedničkoj evropskoj perspektivi sve neodređenije i da su inicijative SAD, uz nove reformisane finansijske institucije koje sada daju podrške finansijski privatnom sektoru da ulaže u regionima koje vlada SAD vidi kao strateški važne, krupan korak.

Ali, dodaje, i Beograd i Priština treba što intenzivnije da sarađuju sa Briselom i da insistiraju na evropskoj budućnosti, jer, Srbiji je bitno da i KiM ima evropsku perspektivu zbog Srba koji žive na KiM, uz napomenu da to ne može da bude jedino obećanje, i da je to postalo prilično amorfno obećanje, niti opipljivo, niti konkretno, a može da se promeni u zavisnosti od stavovi zemalja članica.

Milić ističe da nikako ne sme da se zanemariti to što se Grenelova najava samita u Beloj kući dešava dan posle uspešnih i istorijskih sporazuma između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, u kojima će doći do diplomatsko priznanje Izraela, a posebno skreće pažnju na izjavu premijera Izraela Benžamina Netanjahu koji je rekao da će zaustaviti okupaciju Zapadne obale usled ovog sporazuma.

Ona smatra da je ta izjava koja će omogućiti UAE da smere strah Palestinaca od podele njihove teritorije, važan i da bi mogla uticati da se Beograd i Priština dogovorili oko severa Kosova."Mi smo samo pre neki dan čuli od ministra spoljnih poslova Ivice Dačića koji se zahvalio Izraelu zbog poštovanja srpske politike prema Kosovu i sve je to povezano", navodi Milić.

Ona smatra da su sve afere koje su se otvarale u Srbiji, oko navodnog nezakonitog izvoza oružja u zemlje u kojima takođe postoje teritorijalni sporovi i otvorena pitanja, a u kojima je Rusija važna, ali i OUN, bili pokušaji da se minira vrlo konstruktivna pozicija Beograda i da je sve to bilo u kontekstu pregovora sa Prištinom.

Milić s druge strane pristup SAD, koji sada slažu velike kocke na Bliskom istoku, mislim da ćemo uskoro videti sporazum i sa Palestincima, ali i kocke u široj Evropi, ne samo EU, je dobar za Zapadni Balkan, Srbiju i KiM", objašnjava ona i podseća da su Amerikanci prvi podržali i mini šengen inicijativu.

Oni su ti, tvrdi Milić, koji su kroz svoje sada konsolidovane finansijske institucije u mogućnosti da prate i investicije privatnog sektora u oblastima koje vlada SAD vidi kao strateški interes što i jeste Zapadni Balkan.

Foto: Tanjug/T. VALIČ

"Možda tu može Srbija najviše od svih da profitira zato što ima IT sektor, zato što su se na čelu sa premijerkom Anom Brnabić fokusirali na digitalizaciju, ne na jeftinija radna snaga, već na praćenje i razvoj visokih tehnologija i u tome Srbija ima veliku komparativnu prednost, a KiM i drugi od toga bi imali koristi", objašnjava Milić i kaže da je pozitivna izjava šefa prištiske diplomatije koja je rekla da bez SAD nema uspešnog rešenja.

Milić skreće pažnju da bi u narednom periodu bilo dobro da se, osim predsednika Vučića i vlade, uključe kapaciteti javne diplomatije da ukažu na neupitne okolnosti kada je reč o ponašanju Prištine, na nepoštovanje srpskih i ne-albanske žrtve, na odsustvo volje za poštovanje dogovora prethodno potpisanih sa Prištinom", ističe Milić.

Takođe dodaje da je sada na sceni na unutrašnjem planu u Srbiji miniranje svakog mogućeg kompromisnog dogovora između Beograda i Prištine, koje, tvrdi ona, dolazi iz onog dela koji je sebe nazivao demokratskom opozicijom Srbije, a reč je o savezu interesnih grupa koji budući sporazum o rešenju kosovskog problema, koji bi prošao sve procedure nazivaju izdajom.