Rakija, kompoti, pekmezi, nema ko ih ne voli: Hrvati zbog nestašice uvoze šljive iz Srbije!

Autor: politika.rs, Republika

Vesti

13.09.2020

21:37

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

I dalje smo u vrhu evropske proizvodnje, nemamo problem kao Hrvatska da tog voća više nema. Srbija i Rumunija su i dalje najveći proizvođači u Evropi, kaže dr Ivan Glišić sa Agronomskog fakulteta u Čačku

RepublikaFoto: pixabay.com
Foto: Ilustracija

Ko od koga uvozi voće, ko je uspešniji u podizanju zasada i šta se može očekivati na tržištu, jedna je od glavnih tema u regionu ove sezone budući da cene voća rastu.

Hrvatski mediji prenose da u toj državi voće uveliko uvoze i da jedu šljive iz Srbije, Moldavije i Severne Makedonije jer su njihove proizvodne površine značajno smanjene. Uvoze i velike količine suve šljive – dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije.

Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća – od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza, dodaje se.

Foto: pixabay.com
Foto: Ilustracija

– Susedna Srbija proizvodi oko 500.000 tona šljiva, proizvodnja u BiH se kreće od 150.000 do 200.000 tona, dok je Rumunija takođe na 500.000 tona – istakao je Miroslav Kuskunović za „Slobodnu Dalmaciju”, a prenosi Tanjug. Svi podaci pokazuju da je proizvodnja voća u Hrvatskoj u strukturnim problemima, koji su uslovljeni neinvestiranjem u nove tehnologije, sorte, moderne nove voćnjake.

RepublikaFoto: pixabay.com
Foto: Ilustracija

Šljiva broj jedan

Šljiva je već godinama najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji, mada se i površine i prinosi takođe postepeno smanjuju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2018. na najvećim površinama u našoj zemlji upravo raste šljiva – na 72.923 hektara ili 39,87 odsto ukupnih površina voćnjaka.

Jabuka je na drugom mestu (26.658 hektara ili 14,57 odsto), a zatim slede malina (13,61 odsto) i višnja (10,70 odsto). 

Kako je za „Politiku” rekao dr Ivan Glišić sa Katedre za voćarstvo i vinogradarstvo Agronomskog fakulteta u Čačku, Srbija je značajan proizvođač i izvoznik šljive, a ova godine je i korektnija cena tog voća.

- I dalje smo u vrhu evropske proizvodnje, nemamo problem kao Hrvati da tog voća više nema. Srbija i Rumunija su najveći proizvođači u Evropi – objašnjava Glišić za „Politiku”. Prema njegovim rečima, interesovanje se vraća i za rakijske sorte šljive, što uzrokuje korektniju cenu ovog voća. 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading