KO JE BIO MOMČILO KRAJIŠNIK? Prvi srpski član Predsedništva dejtonske BiH važio je za staloženog politčara, a evo zašto su ga zvali "MISTER NO"

Foto: youtube.com/Televizija OSM

Momčilo Krajišnik

Završio je studije i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu. U politiku se uključio u višestranačkom sistemu kao finansijski direktor radne organizacije u okviru kompanije „Energoinvest”. Bio je jedan od pionira Srpske demokratske stranke. Na izborima 1990. bio je izabran za poslanika na listi SDS-a, a odmah zatim i za predsednika Narodne skupštine BiH.

Bio je predsednik Skupštine SR Bosne i Hercegovine u periodu između 21. decembra 1990. i 7. aprila 1992. godine.

Bio je poznat po dugim taktičkim pauzama, kojim je često prekidao napetu atmosferu i burne polemike među poslanicima nacionalnih stranaka. I u višenacionalnoj javnosti je stekao reputaciju staloženog i miroljubivog srpskog političara.

Prvi predsednik Narodne skupštine, prvi srpski član Predsedništva dejtonske BiH i "mister no" Momčilo Krajišnik je bio prvi predsednik Narodne Skupštine Republike Srpske u periodu 25. oktobar 1991. sve do maja 1996. godine. Bez obzira na formalni značaj te funkcije, vladalo je opšte mišljenje da je uz Karadžića najuticajniji političar u RS. Krajišnik je uoči i tokom rata intenzivno delovao i kao jedan od srpskih predstavnika u političkim i mirovnim pregovorima, kada su ga međunarodni posrednici zbog njegove nepopustljivosti opisali kao "Mr. No". Na izborima 1996. Krajišnik je izabran za srpskog člana tročlanog Predsedništva BiH na mandat od dve godine, a posle 1998. delovao je kao senator RS (član Senata Republike Srpske je bio od 1996. godine) i stranački funkcioner. U ranim jutarnjim časovima 30. aprila 2000. godine francuski specijalci SFOR-a uhapsili su ga u kući na Palama i odveli u Hag.

Pritvoren je u zatvoru Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Iako Krajišnik nikada nije obavljao neku izvršnu funkciju, kao član Ratnog predsedništva po funkciji optužen je za ratne zločine progona manjina, etničko čišćenje, genocid i sl. u Bosni i Hercegovini.

Dana 27. septembra 2006. pred Haškim tribunalom je proglašen krivim za istrebljenje, ubistva, progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, deportacije i nečovečno postupanje kao i zločine protiv čovečnosti, ali ne i za genocid.

Osuđen je na 20 godina zatvora. Nakon što je odležao dve trećine kazne, nešto u istrazi u Ševeningenu, nešto u britanskim zatvorima, Krajišnik je pušten na slobodu 30. aprila 2013. godine. U Banjaluci i na Palama dočekan je sa velikim uvažavanjem, kao jedan od tvoraca Republike Srpske.