Jelena Milić: Srbija ne treba da se plaši Bajdena

Foto: Tanjug/F. KRAJINČANIĆ/Tanjug/D.GOLL

Jelena Milić

Milić kaže za Tanjug da smatra da je najbitnije objasniti srpskoj javnosti zašto je važno biti što bolji partner sa SAD, do čega je dovela administracija predsednika Vučića i dodaje da postoji i veliki prostor da Srbija pronađe svoje mesto u novim geopolitičkim okolnostima i to upravo kroz nastavak bilateralne saradnje sa Amerikom, posebno u oblasti odbrane.

"Razloga za strah nema", kaže Milić, a kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja ističe da je potrebno tražiti ista merila i kriterijume i praviti uporedne analize gde je Srbija, gde je Kosovo, gde je Srbija, gde je Bosna, u smislu doprinosa regionalnom miru i bezbednosti.

Milić ističe da politika prema Kosovu zavisi od američko - nemačkih odnosa i u tom smislu dodaje da bi trebalo sačekati izbore u Nemačkoj.

Ipak, kada je u pitanju politika prema Kosovu, kako kaže Milić, Bajdenu bi trebalo ukazati da bi trebalo rešavati kosovski problem u geopolitičkom kontekstu 21. veka, a ne kraja devedesetih, ali i u smislu pravde i visine kazne i nagrade i za jednu i za drugu stranu.

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Bajden

Senat u Americi, kako kaže Milić, ima veliku moć, a osim zakonodavstva, navodi, tamo se definiše i spoljna politika i napominje da će za rešavanje kosovskog problema biti važno ko će biti ministar odbrane.

Smatra da je gotovo izvesno da će ministar odbrane biti Mišel Flurnoj, koja je za vreme Obamine administracije bila najmlađa žena na visokim pozicijama u Pentagonu.

Kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, Milić kaže da je nepobitna činjenica da je njegovu implementaciju doneo Ričard Grenel i Trampova administracija i dodaje da se moglo čuti da Bajdenovo okruženje nema nikakav problem sa tim sporazumom, osim zamerke da nije napravljen u saradnji sa EU.

Dodaje da je Trampova administracija sve ono što je lepo zamišljeno, a za šta nije bilo političke volje, već političke opstrukcije od strane kosovskih zvaničnika, vratila na mesto i ubrzo dodala tome dobre komponente poput razmene baze podataka za aviosabraćaj sa američkom bazom podataka.

To sa Srbije, a i sa Kosova, kako kaže Milić, skida jedan deo odgovornosti u kontekstu novih opasnih terorističkih napada.

Milić dodaje da kritike da sporazum nije pravljen u dogovoru sa EU ne stoje do kraja jer Vašington je to radio u saradnji sa EU do momenta dok EU nije u potpunosti digla ruke od toga.

Ističe i da se Vašingtonski sporazum neće dirati jer u paketu sa bliskoistočnim sporazumima ima nadstranačku podršku u američkom Senatu.

Milić kaže da su kritike na račun predsednika Vučića zbog Vašingtonskog sporazuma skandalozne i dodaje da su prednosti sporazuma to što postoji mogućnost izmeštanja velikih proizvodnih lanaca iz Azije koji se približavaju i nama, zatim uravnjivanje terena, odnosno malog ekonomskog prostora kao što je Balkan Americi.
"To je najrazumskija stvar koja bi mogla da se uradi. Paralelno sa tim, geografska prednost Srbije je u tome što ide inicijativa tri mora gde se same zemlje koje su već članice EU dodatno integrišu da bi zajedno odgovorile na zajedničke ekonomske, infrastrukturne projekte", dodaje.

U tom smislu, DFC kancelarija neće otići iz Beograda, sigurna je Milić i dodaje da je Vašingtonski sporazum i odgovor Amerike na Inicijativu Kine Put svile, ali i na Rusiju u Crnom moru i sva dešavanja u istočnom Mediteranu.

"Oni se sada takmiče i to je ono što je dobro", kaže Milić i pojašnjava da je DFC tamo gde su SAD definisale svoj strateški interes.

Smatra da je bilateralna saradnja u oblasti odbrane način da Srbija pokaže svoju vrednost, kredibilitet svoje vojske i svoj kredibilitet koji je stekla u velikom broju multilateralnih operacija i da se pokaže kao kredibilan partner u donošenju stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi, a ne samo kao njen konzument.

"Za uzvrat treba da traži male koncesije u vezi Kosova koje nemaju veze sa etnonacionalizmom, već sa raspodelom resursa i legitimnim pitanjem statusa srpske zajednice jer ako već Amerika kontroliše bezbednosne snage na Kosovu, najbolji način da se Srbima nikada ništa loše ne desi, jeste da Srbija i SAD vojno-bilateralno sarađuju", dodaje Milić.

Navela je da je Bajden utiske o nekim Srbima, ne o svim, formirao na osnovu onoga što je lično video na terenu kada je došao devedesetih, odnosno na početku sukoba u BiH, ali da se do danas naša zemlja mnogo promenila i mnogo je više demokratska nego što je ikada bila i stabilnija je.

Ističe da Bajden jeste liberalni intervencionista, ali nije liberalni avanturista i podseća da je tvrdio da sa Slobodanom Miloševićem ne treba praviti sporazume i da ih on neće poštovati.

"To se, nažalost, pokazalo istinitim", kaže Milić i dodaje da se Srbija mnogo promenila, prolazeći kroz sankcije, bombardovanje, saradnju sa Hagom, poštovanjem Rezolucije 1244 upravo zahvaljujući kontinuiranoj politici uslovljavanja SAD.

Milić smatra da će se nova američka administracija više baviti unutrašnjom politikom, nego spoljnom ali, dodaje, da se čini da unutrašnja i spoljna politika u SAD nikada nisu bile povezanije.