Dijalog koji traje punu deceniju: Gde se nalaze Beograd i Priština 10 godina kasnije?

Foto: kosovo-online.com

Foto: Ilustracija

Delegaciju Beograda predvodio je politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borko Stefanović, dok je prištinsku stranu predvodila tadašnja zamenica premijera Kosova Edita Tahiri.

Stefanović je pre sastanka poručio da Beograd započinje razgovore sa "torbom punom predloga", dok je Tahiri istakla da je reč o razgovorima "dve nezavisne države" i da se radi o tehničkom dijalogu.

- Ne znači da će to biti sve teme, ni da ćemo rešiti sva pitanja - dodao je Stefanović, napominjući da će dijalog trajati onoliko koliko je potrebno da bi se rešili bar glavni problemi koji postoje između dve strane.

Kako do boljih odnosa?

Slično kao i danas, Beograd i Priština po pitanju u startu su imali dijametralno suprotne stavove po pitanju statusa, ali je Stefanović rekao da bi dijalog trebalo da pomogne da se regulišu odnosi Beograda i Prištine.

Tahiri je bila mišljenja da se radi o tehničkom dijalogu kojem prištinska strana pristupa “otvorenog duha i konstruktivno”.

"Mnogo je stvari na dnevnom redu. Ako bude kreativnosti, moći ćemo da unapredimo živote ljudi i napredujemo u približavanju EU", rekla je Tahiri ističući da misli na "državu Kosovo i državu Srbiju".

Početak pregovora bio je pod znakom pitanja, jer kosovska skupština nije uspela da usvoji rezoluciju za razgovore sa Beogradom.

Međutim, na kraju je odlučeno da je spremnost kosovske vlade da učestvuje u pregovorima dovoljna da bi delegacija otputovala u Brisel.

Posredovanje Evropske unije

Sastanku je u ime EU prisustvovao bivši posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Robert Kuper, dok je tročlanu delegaciju Vašingtona predvodio zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Tomas Kantrimen.

Kuper je u okviru priprema za dijalog posetio Prištinu i Beograd, podsetivši predstavnike dve strane Borislava Stefanovića i Editu Tahiri zašto im je važan predstojeći dijalog.

Budući da dinamika dijaloga nije bila precizirana to je moglo da bude jedna od početnih lakših tema za pregovaranje, a namera Brisela je da sastanci budu redovni.

Predstavnici Brisela su tada najvili da je tema dvodnenih razgovara regionalna saradnja, sloboda kretanja i vladavina prava.

Za razliku od prethodnih pregovora vođenih u Beču, novi krug dijaloga od 8. marta 2011. godine vođen je isključivo uz posredovanje Evropske unije, ali i uz prisustvo Sjedinjenih Američkih Država.

Pregovore Beograda i Prištine do sada su u ime EU vodli Ketrin Ešton, Frederika Mogerini i Mirooslav Lajčak.

Dosadašnji rezultati dijaloga, prekid i nastavak

Nakon 10 godina od početka dijaloga jedini konkretan rezultat je potpisivanje Briselskog sporazuma, koji ni do danas prištinska strana nije sprovela.

Briselski psorazum potpisan je 2013. godine, a potpisali su ga tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači.

Međutim, najvažnija njegova tačka, formrianje Zajednice srpskih opština nikada nije sprovedena u delo.

Kosovska vlada u novembru 2018. godine donela je odluku o uvođenju 100 odsto takse na proizvode iz Srbije.

Nakon te odluke, dijalog između Beograda i Prištine bio je u blokadi dve godine.

Vlada Kosova ukinula je prošle godine takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, nakon čega je stvorena mogućnost da se pregovori nastave.

Pregovori Beograda i Prištine su nastavljeni u Briselu, a posle dve godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti našli su se za pregovaračkim stolom, uz posredovanje predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja i specijalnog EU predstavnika za dijalog Miroslava Lajčaka.

Predstavnik EU Miroslav Lajčak nedavno je obišao Beograd i Prištinu kako bi pripremio teren za nastavak dijaloga. Na Kosovu su nedavno održani vanredni parlamentarni izbori na kojima je pobedila stranka Aljbina Kurtija Pokret Samoopredeljenje. Nakon formiranja Vlade i Skupštine na Kosovu, očekuje se da priština formira i svoj pregovarački tim za dijalog sa Beogradom.

Šta je prethodilo pregovorima u Briselu

U septembru 2010. godine Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom se otvaraju vrata početku dijaloga Beograda i Prištine i pozdravlja spremnost EU da posreduje u pregovorima.

Prethodno je u julu 2010. godine Međunarodni sud pravde ocenio da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

U decembru 2009. godine pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, počela rasprava o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Srbija i Kosovo dobili po tri sata za iznošenje argumenata. Tokom devet dana rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, svoje mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova iznelo je 29 delegacija.

Ocenu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom, pored Srbije, iznele su Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdžan i Belorusija.

Suprotan stav su, uz predstavnike Kosova, imali: SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Norveška, Danska, Finska, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Jordan i Saudijska Arabija. Predstavnik Burundija ocenio je da će Kosovo nastaviti da postoji kao entitet, bez obzira na odluku Međunarodnog suda pravde.

Bivši šef srpske diplomatije Vuk Jeremić 15. avgusta  2008. godine zvanično predao zahtev Generalnoj skupštini UN, tražeći da to telo podrži rezoluciju Srbije kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Pitanje tom sudu glasi: "Da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova od privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?"

Kosovski parlament je 17. februara iste godine proglasio nezavisnost. Tokom nekoliko narednih dana, nezavisnost Kosova priznali: SAD, Turska, Albanija, Austrija, Nemačka, Italija, Francuska, Velika Britanija, Australija, Poljska...

Dan kasnije Skupština Srbije potvrdila vladinu odluku o poništavanju protivpravnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Za prihvatanje predloga Vlade Srbije, na vanrednoj sednici, glasalo je 225 poslanika, piše Kosovo-online