UBILI SU MI OCA, ALI KOSOVO NE NAPUŠTAM! Potresna ispovest sina Borivoja Spasojevića koga su Albanci 17. marta usmrtili iz snajpera
U trodnevnom martovskom pogromu pre tačno 17 godina smrtno je stradalo 10 Srba, iz svojih domova je preterano više od 4.000, a oskrnavljeno je i potpuno uništeno 40 pravoslavnih crkva i manastira. U Severnoj Mitrovici, među mnogobrojnim sugrađanima, snajperski hitac prekinuo je 17. marta 2004. godine život Borivoja Spasojevića.
Mirno martovsko jutro nije ni slutilo da će se u naredna dva dana na udaru naći sve što je srpsko i da će se kao na pokretnoj traci ređati loše vesti.
Protest zbog utapanja troje albanske dece u selu Čabra, za koje su lažno optuženi Srbi, ličio je u početku na još jedan u nizu sukoba na glavnom Ibarskom mostu u Kosovoskoj Mitrovici.
Prema rečima Borivojevog sina Dragana, on je i tog jutra, izašao sa svojim kolegama, komšijama i sugrađanima, ne bi li odvratili Albance koji su sa juga nadirali na sever.
- Taj dan je počeo kao i svaki drugi, osim što su mediji na Kosovu, ne samo tog dana već i prethodnih, prenosili vest da su se albanska deca iz sela Čabra udavila u Ibru zato što su ih navodno jurili neki srpski mladići. To je bila inicijalna kapisla da se u periodu između 10 i 11 sati okupi grupa od nekih 200-300 mladića sa juga koja je prešla na sever i kamenicama zasula prolaznike koji su se tu našli. Ovakvi napadi su u to vreme bili česti i Srbi su se organizovali i uspeli su da vrate Albance na jug - seća se Spasojević.
On dodaje da se nakon toga u gradu skupio veći broj građana koji su kasnije postali laka meta albanskih napadača.
- Nakon toga su počeli da pucaju i iz pravca juga i sa tri solitera snajperskom i rafalnom paljbom, što je dovelo do povređivanja mnogih ljudi koji su se tu zatekli. Nažalost, snajperski hitac bio je koban za mog oca, a istog dana, na svojoj terasi, ubijena je i trudnica Jana Tučev - kaže Spasojević.
Dragan deo krivice za događaje koji će crnim slovima biti upisani u istoriji stradanja srpskog naroda na Kosovu vidi i u ponašanju međunarodne zajednice čiji je zadatak bio da obezbedi mir i sigurnost za sve građane na ovom području.
- Neorganizovanost i nerešenost Kfora i Unmika da intervenišu i spreče nasilnike rezultiralo je tolikim brojem žrtava, paljevinama, proterivanjima i nasilju. Najgora stvar u svemu tome je što ni posle ovoliko godina još uvek nisu ni nađeni, ni otkriveni, ni procesuirani počinioci tih nedela od 17. marta - kaže Spasojević.
Iako je rana zbog gubitka oca i posle toliko godina nezaceljena, Dragan je odlučan da ne napušta svoj rodni grad i Kosovo.
- Za mene 17. mart, osim toga što mi je ostavio strašnu ranu da mi je otac herojski skončao na ognjištu i to tako da nikog nije napadao, ostaje s druge strane zavet kako kod mene tako i kod svih mojih sugrađana koji su imali gubitke tog dana da smo još više rešeni da ostanemo ovde na Kosovu i Metohiji i da se umnožimo, a da naš trag i srpska državnost još dugo godina i stotina vekova ovde ostaje - poručuje Spasojević.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)