(VIDEO) ZLOČINAČKA AKCIJA ZLOKOBNOG IMENA "MILOSRDNI ANĐEO": Pre 22 godine počelo je NATO bombardovanje SRJ!

Foto: Tanjug

Označena u najnovnijoj istoriji kao završna faza rata na Kosovu, ostalo je zabeleženo i da je to bio i najveći vojni sukob na našoj teritoriji od Drugog svetskog rata, kao, i da je ova akcija, prvi put u istoriji, sprovenena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.  

Naime, naredbu za bombardovanje, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao je generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Prvu bombu NATO je ispalio 24. marta 1999. godine u 19 sati i 41 minut, na navodno vojne ciljeve u okolini Prištine, a poslednju 10. juna 1999. godine, oko 13 časova i 30 minuta, na teritoriju sela Kololeč, u opštini Kosovska Kamenica.

Tokom 78 dana intenzivnog gađanja uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Tadašnja  Vlada SRJ izračunala je materijalnu štetu od 100 milijardi američkih dolara.

Nažalost, Srbija do danas nije prebrojala ljudske žrtve, ali u izveštajima domaćih agencija i medija spekuliše se ciframa od 1.200 do 2.500 ljudi, dok se veruje da je najmanje 6.000 civila bilo ranjeno.

 

Pogodili i KBC "Dragiša Mišović" U raketnom napadu snaga NATO, 20. maja 1999. godine u 00.50 sati, pogođen je KBC "Dragiša Mišović" i tada su poginuli sedam gardista, tri pacijenta i čuvar. Uništena je zgrada neurologije, a oštećene su zgrade Dečje i Ginekološko-akušerske klinike i prostorije pravne službe bolnice i računovodstvo. U NATO bombardovanju bolnice KBC "Dragiša Mišović", poginuli su gardisti Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić, kao i pacijenti Branka Boškovic, Zora Brkić i Radosav Novaković.

 

Ostalo je zabeleženo da je tokom tih 78 krvavih dana širom tadašnje SRJ živote uzgubilo čak 79 mališana. Njih su prebrojali, na njihovu, ali i nesreću svih nas, njihovi roditelji  ili bližnji.

Kako je sve počelo

 

Sukobi Oslobodilačke vojske Kosova, koja se borila za nezavisnost južne srpske pokrajine, i bezbednosnih snaga Srbije i Jugoslavije koji su krenuli 1996.  eskalirali su tokom 1998. godine.

Foto: www.profimedia.rs

Od 6. februara 1999. godine u dvorcu u francuskom Rambujeu, delegacije Srbije i kosovskih Albanaca 17 dana bez uspeha su pregovarale o mirovnom rešenju krize na Kosovu.

Pregovori su završeni bez uspeha, pa su se pregovarači okupili na dodatnih četiri dana razgovora u Parizu, 15. marta 1999. godine.

 

Milosrdni anđeo odneo čak 79 malih anđela   Foto: Printskrin/Novosti.rs Samo neki od stradalih mališana Ostalo je zabeleženo da je tokom NATO bombardovanja život izgubilo čak 79 mališana. Svima njima podignut je spomenik "Nezaboravnik" u Tašmajdanskom parku u Beogradu. Žao nam je što ovde ne možemo navesti imena sve stradale dece, ali podsetićemo se tragedije o kojima su tih dana pisali mediji.  Simbol stradanje dece tokom bombardovanja postala je tada trogodišnja Milica Rakić iz Batajnice, koju je geler ubio u njenoj kući dok je sedela na noši. Pod ruševinama od NATO projektila u Surdulici 27. aprila zauvek je zaustavljeno detinjstvo Miljane Milić (15), njenog brata Vladimira (12) i rođaka Miomira Mladenovića (14). Istog dana ubijena je Dragana Dimić (3), devojčica iz Lipljana. A, u Murinu, gde su utočište potražila deca iz Prištine, ubijeni su Julijana Brudar (10), Olivera Maksimović (12) i njihov rođak Miroslav Knežević (13). NATO bombe ubile su na mostu u Varvarinu Sanju Milenković, đaka Matematičke gimnazije, a njoj su svi predviđali olimpijske visine u nauci kojoj je, od prvih đačkih dana, bila posvećena. U bombardovanju Novog Pazara, pod bombama je zaustavljeno detinjstvo dvogodišnjeg Marka Simića, a na putu prema školi ubijen je Marko Roglić (14).   U selu Solderce kod Vranja ubijen je Dalibor Tasić (14), na mostu u Vladičinom Hanu ubijeni su maturanti gimnazije Milan Ignjatović (17) i njegova devojka Gordana Nikolić, u Đakovici Ivan Ivančić (7), Marko Ivanović (3), Adem Munčaj i Arta Lugić... U Merdaru, ubijena je devojčica Bojana Tošović koja je imala svega 11 meseci... U Prišteini, pod ruševinama, u prvim danima NATO agresije, ubijeno je troje mališana turske porodice Gaši: Deniza (5), Rea (7), Dea (9). Tri devojčice, nađene su pod ruševinama, u naručju roditelja.

Kada je i ta runda pregovora završena neuspehom - kosovski Albanci prihvatili su predlog sporazuma, dok ga je zvanični Beograd odbio - a američki izaslanik Ričard Holbruk bez uspeha posetio Beograd 22. marta, NATO je bio spreman na pokretanje vojne akcije.

Kao motivi za intervenciju uzeta je zaštita civilnog stanovništva albanske nacionalnosti na Kosovu, a naročito izveštaji misije OEBS-a Vilijema Vokera, posebno o ubistvima u selu Račak.

Ujedinjene nacije nikada nisu donele rezoluciju o intervenciji NATO snaga u Jugoslaviji.

Koliko je bombi ispaljeno

Foto: Printskrin/youtube

srušeni Most slobode u Novom Sadu

Tokom bombardovanja SRJ izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

Državnici vodećih zemalja i vojni komandanti NATO-a izjavljivali su da će bombardovati samo vojne ciljeve, pri čemu je najavljivana akcija ne duža od nekoliko dana. Ipak, procenjuje se da je oko 38% bombardovanih objekata imalo civilnu namenu. U početku agresije učestvovalo je na stotine, a krajem rata na hiljade ratnih bombardera i krstarećih raketa ogromne razorne moći. Korišćena je municija punjena osiromašenim uranijumom, kao i kasetne bombe za bombardovanje civilnih ciljeva što je zabranjeno po Ženevskoj konvenciji. NATO je lansirao ukupno 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi". Samo od posledica kasetnih bombi, u toku bombardovanja poginulo je oko 200 osoba, a od završetka NATO bombardovanja do 2006. na teritoriji Srbije i Crne Gore je od kasetnih bombi poginulo 6 osoba, dok je 12 ranjeno.

 

Sve završeno Kumanovskim sporazumom

 

Foto: Printskrin/youtube

Posle 78 dana bombardovanja, delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su sporazum u makedonskom gradu Kumanovu.

 

Jedna majka nije izdržala Branislava Pavlović iz Beograda 26. maja izgubila je celu porodicu u Ralji kod Sopota - decu Dajanu (5) i Stevana (8), kao i supruga Vladimira Pavlovića. Sa Novog Beograd otišli su u vikendicu u Ralju, samo dan ranije, sigurni da su tamo bezbedniji, ali su pogrešno procenili.  - Nismo dobro procenili. Užasno je to kad iz ruševina izranjaju njihove igračke, Stefanov bicikl, a dece nema... - izustila je dok je još mogla. Branislava se nikad nije pomirila sa gubitkom porodice niti oporavila. Prema rečima rođaka, teško je psihički obolela i trenutno je pod starateljstvom svoga brata.

 

Sporazum je predviđao principe po kojima će se Vojska Jugoslavije (VJ) i snage MUP-a Srbije povući sa Kosova, a snage NATO-a ući na tu teritoriju.

U ime NATO-a, sporazum je potpisao general Majkl Džekson, dok su delegaciju SRJ činili policijski general Obrad Stevanović, general VJ Svetozar Marjanović, predstavnici Ministarstva inostranih poslova.

Sporazum je prethodno usaglašen u diplomatskoj misiji međunarodne trojke koju je predvodio finski diplomata Marti Ahtisari, a činili su je još američki diplomata Strob Talbot i specijalni izaslanik ruskog predsednika Jeljcina, Viktor Černomirdin.

 

Gubici NATO-a - ostali bez "nevidljivog"   Foto: Printskrin/youtube Oboreni F-117 Prema zvaničnim informacijama, gubici u redovima NATO bili su relativno niski, najviše zbog neispunjavanja pretnje kopnenom operacijom. Osim nekih prisilnih sletanja nekoliko oštećenih aviona F-15, britanskog Harijera i jednog A-10 sa ranjenim pilotom u Sarajevu i Skoplju, gubici su sledeći: Dana 27. marta 3. divizion 250. raketne brigade PVO Vojske Jugoslavije oborio američki "nevidljivi" bombarder F-117 Noćni soko, što je prvo obaranje aviona stelt tehnologije. Avion pao u ataru sela Buđanovci kod Rume. Pilot Dejl Zelko (tada potpukovnik) spasen 6 sati nakon obaranja. Dana 26. aprila u Albaniji pao američki helikopter AH-64 Apač, tokom trenažne misije. Dvojica pilota povređena. Dana 1. maja pao američki AV-8B Harijer, usled mehaničkog kvara pri sletanju na nosač aviona. Dana 2. maja američki lovac F-16 fajting falkon oboren zapadno od Beograda od strane 3. diviziona 250. raketne brigade jugoslovenske PVO. Avion pao na planini Cer. Pilot Dejvid Goldfajn (tada potpukovnik) spasen.[64] Dana 5. maja u Albaniji pao američki helikopter AH-64 Apač. Dvojica pilota poginula. Osim ovih gubitaka, treba dodati obaranja 47 bespilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i 4 velika projektila. Tadašnje vlasti u Beogradu su govorile o obaranju više desetina aviona, što nikada nije potvrđeno od strane NATO pakta, iako su ruski izvori neke od tih obaranja potvrdili nezvanično. Ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica i krstarećih projektila izloženi su u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.

 

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.