POZNATI PRIČAJU KAKO SU PREŽIVELI BOMBARDOVANJE: Baš svi smo bili zajedno!
Bombe su padale po nama, a mi smo prkosno uzvraćali pesmom, šalom, pokušajima da živimo koliko-toliko normalno između dve sirene, vazdušnih opasnosti i stravičnih slika razorenih kuća, bolnica, mostova, puteva... Srbija je 1999. bila na udaru sile koja je mislila da ćemo se predati za 48 sati. Nismo! Jer predaja ni tada nije bila opcija, baš kao što to ponavljamo ovih dana.
Poznati umetnici, sportisti, političari prisetili su se za Srpski telegraf i naš specijalni dodatak tih stravičnih dana.
Bora Đorđević muzičar i pesnik
- U početku svi su se malo uplašili bombardovanja, ali posle dva-tri dana Srbima je dosadilo da se plaše, pa su čak i mala deca znala da razlikuju kad avion probije zvučni zid, kad gađaju običnim bombama, kad koriste tomahavk, kad deluje naša protivvazdušna... Sećam se da smo mi muzičari složno stali uz svoj narod i svakodnevno svirali na Trgu target koncerte. Treba li da vas podsećam da sam tada napisao pesmu "Samo sloga Srbina spasava", koju smo svi pevali na Trgu. Ono što je najgore kod bombardovanja to je osiromašeni uranijum, kojim su nas sistematski trovali. Možda mladi i ne znaju da će zemlja decenijama biti otrovana. Zbog toga rak dođe kod nas kao kijavica. Druga posledica uranijuma je neplodnost, pa sa punim pravom mogu da kažem da je nad Srbima izvršen genocid - ističe Đorđević
Ivica Dačić predsednik SPS i predsednik Skupštine Srbije
- To je bila brutalna agresija, bez odluke Saveta bezbednosti UN, sa ciljem da se stvori nezavisno Kosovo. Mi možemo da oprostimo u ime bolje budućnosti, ali ne smemo da zaboravimo. Lično sam preživljavao dramu jer mi je supruga bila u drugom stanju, tako da je Luka praktično ratno dete, rodio se ubrzo nakon kraja agresije.
Miloš Vučević potpredsednik SNS i gradonačelnik Novog Sada
- To su one tuge koje nikada ne prolaze. Prve bombe su pale na moj Novi Sad. Ubrzo je to postao grad sa najviše mostova pod vodom. Zločinačka vojna agresija NATO u pravnoformalnom smislu ostala je zločin bez kazne. Ali pogledajte gde je naša Srbija 22 godine posle. Najbrže rastuća ekonomija, najbolje smo odgovorili na globalnu zdravstvenu krizu, gradimo i razvijamo našu zemlju. Novi Sad, 22 godine nakon što su NATO projektili srušili sva tri mosta, gradi svoj četvrti most, brzu međunarodnu prugu, škole, vrtiće, otvara fabrike... A sećanje na život pod granatama je tu da nas opomene, da nas podseti na to da znamo i da možemo, da radom i borbom uspevamo i kad je najteže.
Dragan Marković Palma lider JS
- NATO agresiju niko u Srbiji ne može da zaboravi. Ostavili su strašne posledice, bombardovali su našu državu, ekonomski nas unazadili... Mnoge današnje supruge i majke, tada devojčice, ne mogu da rađaju zbog bačenih bombi s osiromašenim uranijumom. Ti ljudi koji su izvršili agresiju, bez odluke SB UN, jesu zlikovci. Lično nikad neću zaboraviti kada je pogođen most na Moravi, na kom su bili ljudi u dva-tri automobila, kao i kada je bombardovana kasarna u Ćupriji. Otišao sam tada s ekipom sa svoje televizije na lice mesta. Nikad neću zaboraviti prašinu, ruševine, ranjene ljude.
Igor Rakočević legenda košarke
- Sećam se da smo bili na treningu jer sam igrao za Zvezdu kad su se čule sirene prvi put i da su nas odmah poslali kući. Tada sam osetio veliki strah i zebnju. Bio sam uplašen zbog velike nesreće koja je zadesila našu zemlju. I dan-danas kada pomislim na sve to mogu da kažem da je to jedna velika tragedija koja nikad i nigde ne sme da se ponovi.
Vladan Lukić bivši predsednik Crvene zvezde
- Svima je poznata priča da sam ja tada napustio francuski Mec i da sam došao u Srbiju i prijavio se da branim zemlju od agresora. To je bila moja dužnost i obaveza, prošao sam obuku u Vojsci i bio sam spreman za te stvari. Znam da je to nekima možda bilo čudno, ali svi oni koji me duže poznaju znaju da bih i dan-danas isto uradio, bez razmišljanja. To je bila velika nepravda koja nikad ne sme da se zaboravi, a ni ponovi.
Aleksandar Šoštar legendarni vaterpolista
- Kada je počelo bombardovanje, bio sam na treningu u Bečeju. Prvo su se oglasile sirene i otišli smo kući. Sećam se i trenutka kad mi se ćerka vratila iz škole i rekla: "Oni će nas sve pobiti." Svakako da je to bio šok za sve nas u prvom trenutku, a posle smo se navikli. Nadam se da se takva nepravda nikada više neće ponoviti jer je sve to bilo totalno van pameti.
Dragan Škrbić proslavljeni rukometaš
- Ja sam tada igrao u slovenačkom Celju, ali sećam se kada su avioni preletali grad i išli ka Srbiji. Odmah sam sa saigračima Rastkom Stefanovićem i Dejanom Perićem trčao kući da vidim gde je pala bomba u Srbiji.
Nenad Peruničić proslavljeni rukometaš
- Nikada neću zaboraviti dan kad je počelo bombardovanje, tada sam propušio od nervoze. Igrao sam za Kil i imali smo neku bitnu utakmicu, ne sećam se protiv koga, nakon meča čelnici kluba rekli su da mi je zemlja napadnuta. Ne mogu da vam opišem koliku sam tugu i bes osetio u tom trenutku, bio sam kompletno slomljen. Nikada neću oprostiti onima koji su nas bombardovali, oni će za mene uvek biti najveći krvnici.
Tatjana Macura kopredsednik Stranke moderne Srbije
- Bila sam treća godina gimnazije. Sećam se da su nas napola školskog dana obavestili da idemo kući. Živela sam tada u Batajnici. Bio je lep i sunčan dan, ceo komšiluk je izašao napolje. Gledali smo u nebo, iščekujući svakog časa avione iznad naših glava. Na televiziji i radiju su se smenjivali režimski ljudi, koji su, navodno, bodrili naciju i spremali nas na najgore, strah se mogao seći nožem. Kod nas je prva bomba pala nešto pre devet uveče. Plakala sam. Slušali smo uputstva kako da se zaštitimo od bombi, gde je najbolje da se sklonimo u kući, da siđemo u podrume ili skloništa i kako je ceo svet protiv nas.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)