Pukovnik Kosić o užasu koji je Milošević doživeo na putu ka aerodromu: SLUŽBENIK HAGA PRETRESAO GA BRUTALNO, GURAO MU RUKE U USTA!

Foto: Tanjug/AP

Slobodan Milošević

- Pre njega su se u "bel" ukrcala dva specijalca JSO, za njima tri službenika iz Haga i poslednji je ušao Sloba. Bio je miran i ozbiljan. 

- "Bel" je zatvorio vrata i zapustio elisu, pa smo uzleteli. Ja sa gazelom. Treći helikopter "MI-17" čekao nas je u blizini Obrenovca. Ime pilota helikoptera "bel 212" u kom je bio Milošević ne mogu da kažem jer kolega to ne želi. Istina je da je nekadašnji predsednik odleteo u Tuzlu u helikopteru koji ga je vozio na Gazimestan, ali pilot nije bio isti, kako se seća Čedomir Jovanović. Ja koji sam bio pored helikoptera nisam čuo da je predsednik rekao: "Danas je Vidovdan" ili da je ulazeći u "bel" rekao: "Ajde zdravo, Srbi." Rekao je samo: "Dobar dan momci." 

Ovako se pukovnik Vladan Kosić nekada komadant Helikopterske jedinice MUP i DB Srbije seća prebacivanja nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića na vojni aerodrom bazu Dubrave, kod Tuzle 28.juna 2001. godine. 

Čovek koji je planirao poslednji let bivšeg predsednika iz Srbije pamti i mučne scene tog Vidovdana.

- Sve se odvijalo na platou ispred zgrade Instituta bezbednosti na Banjici. U malom konvoju vozila koji je prebacio Miloševića iz Centralnog zatvora bila su i tri službenika Suda u Hagu, dva muškarca i žena. Niko nije ulazio u zgradu, a Miloševiću je čitana optužnica Tribunala praktično ispred naših letelica.

- Za sve to vreme, jedna mlada žena, ispostavilo se ćerka Zorana Mijatovića, zamenika načelnika resora DB, besomučno je fotografisala i predsesdnika i letelice kao i potpuno neprimeren navodno zdravsveni pregled Miloševića. Krupni ćelavi službenik iz Haga pretresao je predsednika brutalno, gurao mu ruke u usta...- ukratko užasna scena - seća se Kosić.

Bilo rizično - Znam da je bilo napeto prilikom prebacivanja predsednika, ali ne mogu da kažem kolika je bila realna opasnost da nas vojska obori. Prethodnih dana sam zaista dobijao informacije o mogućnosti da vojska zapuca, ali nisam preterano strepeo jer sam verovao u razum kolega iz armije. Mi smo profesionalni oficiri, svi smo se zakleli da služimo zemlji. Predsednika Miloševića smo poštovali, ali Srbiju koju služimo i više. Radimo po zadatku, emocije dolaze kada se naređenje izvrši -  pričao je pukovnik Kosić za Novosti.

Prema "ad hok" napravljenom planu leta za "Dubrave", dva maskirna helikoptera DB: "bel 212" i "gazela" poleteli su iz dvorišta Instituta bezbednosti, a treći, takođe, maskirni "MI-17", čekao ih je iznad Obrenovca. Kosić priča da su na livadi kraj Obrenovca SMATSA-i najavili tehničko sletanje. To navodno prizemljenje bio je manevar, da eventualno dezavuiše ideju da vojska ili neko drugi obori letelicu sa predsednikom. Naš sagovornik se seća da su prethodno piloti DB dobili informaciju da je armija digla sve radarske sisteme i da je lovački par aviona spreman. To je bio razlog za lažni manevar.

- Kada smo se sakupili u vazduhu kod Obrenovca, izdao sam naređenje da se nastavi po našem internom planu bez sletanja. "Bel 212" prešao je Drinu u blizini Loznice i nastavio prema Tuzli, a "MI-17" je sleteo na Drini nešto severnije kao i ja sa "gazelom". Helikopter se iz Tuzle vratio za 20 minuta, potom smo se svi okupili u vazduhu i vratili u bazu u Surčin. Niko ništa po sletanju nije pričao - seća se Kosić.

Prema njegovom pamćenju, resor DB je akciju prebacivanja počeo da planira dvadesetak dana ranije. Pilot svedoči da je pozvan u Institut na Banjici kod Zorana Mijatovića, koji ga je na tom prvom sastanku pitao da li je moguće da slete u Centralni zatvor. Kosić veli da mu je tada postala jasna priroda zadatka kao i da su piloti "izdaleka" izviđali iz vazduha mogu li da slete. Zaključili su da je moguće, ali Mijatović nikada posle nije pominjao tu opciju.

- Na Vidovdan 2001. komandant jedinice Dušan Maričić Gumar zvao me je da helikopterom dođem u Institut. Gumar je bio smrknut i gotovo bez reči me je odveo do Mijatovića. Načelnika resora DB, Gorana Petrovića, nigde nije bilo - seća se pukovnik, prenose Novosti.

Dodaje i da nikad ranije nije vodio čudniji dijalog kao tada u kanceleriji DB:

- Da li vi možete da letite u inostranstvo - pitao je Mijatović.

- Gde i u koje svrhe - odgovorio sam pitanjem.

- Možete li u Bugarsku da prebacite neki teret? - pitao je Mijatović.

- Možemo, ali kako - odgovorio sam uz opasku da smo i ranije leteli "zvanično", ali i "ispod crte".

- Kako stojimo sa Banjalukom - bilo je sledeće pitanje.

Kosiću je, kako tvrdi, tada "postalo jasno šta traže od posade".

- Sam sam predložio Mijatoviću maršrutu rečima: "Ako je to ono što mislim da jeste najbolje je da letimo pravo u Tuzlu. U Banjaluci bismo morali da sipamo gorivo i nije isključeno da bi nas naši umlatili kada bi videli koga vozimo". Na to Mijatović je klimnuo glavom i otišao da telefonira - priča Kosić.

Piloti su akciju prebacivanja osmilili samostalno. Komandantu Maričiću ukazali su na "problem" da postoji opasnost da ih zadrže u Tuzli sa letelicom. Maričić je otišao do Mijatovića i rekao mu da helikopter može u Tuzlu samo u pratnji dvoje ljudi iz JSO. Specijalci, mrki i naoružani, ukrcali su se u "bel" prateći ispod oka šta ko radi.

- Da nije bilo onog odvratnog slikanja i neljudskog pretresanja, moglo bi se kazati da je procedura prema Slobodanu Miloševiću bila korektna. Ovako... - završava svoje kazivanje pukovnik Vladan Kosić.