(FOTO) BORBA PRIRODE I ČOVEKA! Zavirili smo u utrobu planine Jelica, gde se PROBIJA NAJDUŽI TUNEL U SRBIJI!

Foto: ST/N. PANČIĆ

Zavodljiva poput devojke, naizged pitoma i šumovita, planina Jelica se prostire južno od Čačka, kao prirodna granica između Dragačeva i Čačanske kotline, a u njenoj utrobi niče Laz, najduži tunel u Srbiji. Kad ga završe kineski neimari, a to bi trebalo da bude početkom sledeće godine, biće dugačak gotovo šest kilometara i sastavni deo auto-puta na potezu Preljina-Požega.

Sa Crne stene, najvišeg vrha Jelice (929 metara), puca pogled ka prostranstvima masiva Ovčara, Čemerna, Troglava i Golupca. Ekipa Srpskog telegrafa uputila se na naizgled jednostavnu misiju, da napravi reportažu iz tunela Laz. Ipak, ispostavilo se da to nije tako jednostavno...

POČETNA STANICA

Prva tačka bio je put od Čačka ka Požegi, gde se uz sam drum nalazi kamp kineskih radnika iz kompanije CCCC. Njih 160 danonoćno je angažovano na radovima u tunelu i oko njega.

Rukovodilac nadzorne službe Vladimir Petrović za naš list objašnjava:

- Tunel koji se kopa sa obe strane kroz sam masiv planine Jelica trenutno je najduži u Srbiji, čine ga dve cevi, tunelski iskop je u desnoj cevi 2.555 metara, a u levoj 2.685. Do sada je na ovom delu, u ovoj dužini u kojoj je izveden, a to je u desnoj cevi 751 metar i u levoj 824, ta geologija uglavnom bila kao što je prognozirano u projektu i kao što je data u izveštaju o geotehničkim istražnim radovima.

Međutim, muke je bilo na izlaznoj strani tunela, opisuje naš sagovornik.

Tunel se radi po takozvanoj novoj austrijskoj metodi budući da se kopa da bi se izvela prva podgrada (stručni izraz koji se, kažu nam, ne može prevesti na običan jezik), a kopanje se sprovodi pažljivo planiranim i kontrolisanim miniranjem, što omogućuje da iskop u cugu napreduje od dva do 2,3 metra.

- Kad se uradi prva podgrada, onda se radi geodetsko osmatranje da se vidi da li tunel doživljava deformacije, pa se na osnovu toga odlučuje koji će tip konstrukcije biti primenjen. To je kao kad odete kod lekara, pa on da jedan lek i gleda kako reagujete, a onda to koriguje. Mi ne znamo unapred šta nas čeka, projekat je prognozni i o tome šta će stvarno da se izvede odlučuje se na bazi onoga na šta naiđemo kada kopamo. Praktično, otvaramo dno planine Jelice i ne znamo do kraja na šta ćemo tačno naići - objašnjava Petrović, koji ima 20 godina dugo iskustvo u radu na auto-putevima.

NERAVNI ZIDOVI

Dve odvojene cevi za pun profil auto-puta, leva i desna, spojene su hodnicima na jednakim rastojanjima. Od tih hodnika devet su pešački, dok kroz dva mogu da prođu interventna i putnička vozila. Ovo je izuzetno važan element pri izgradnji tunela u slučaju nesreće ili požara, u šta smo mogli da se uverimo ulazeći iz leve cevi u desnu preko spojnice.

A unutra tama, zidovi obloženi oplatom, neravni i pomalo zastrašujući. Jelica nas, ipak, podseća da smo i dalje u njenoj (ne)milosti. Kineski radnici koji su se nakon našeg dolaska raštrkali na pauzu na ručak imali su osmeh za ekipu Srpskog telegrafa. Svaki od njih nas je pozdravio jednostavnim rečima na engleskom jeziku. Kažu, takođe svi do jednog, rokovi će biti ispoštovani...

Devojka skočila u bezdan Sama planina istoriju je ispisala legendom po kojoj je dobila ime. Za vreme Otomanske vlasti na ovome području Turci su poveli decu preko planine i tom prilikom devojka Jelica utekla je iz kolone, skočivši u bezdan, a u njen spomen planina je ponela ime Jelica.