KURTI I OSMANI SAMI SEBE DEMANTUJU: Licemerni Šiptari lažnu državu predstavljaju kao oazu multikulturalnosti, a zaboravljaju divljanja nad srpskim svetinjama!

Foto: wikimedia.org/Pudelek (Marcin Szala)

Visoki Dečani

- Pokušaj Kurtija i Osmani da samoproglašeno Kosovo predstave kao oazu multikulturalnosti i multikonfesionalnosti je gotovo svakodnevno demantovan skrnavljenjima objekata Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih grobalja širom Kosova i Metohije, i svi ti slučajevi su brižljivo dokumentovani i svedoče upravo da je antisrpski i antihrišćanski ekstremizam veoma živ među Albancima u našoj južnoj pokrajini - poručuju iz Kancelarije. 

Zatvaranje očiju, po njihovim rečima, pred stvarnošću i politički motivisano negiranje situacije na terenu, jeste poruka ohrabrenja ekstremistima da nastave praksu napada na srpska sveta mesta, čime se njihova ugroženost ne umanjuje, već naprotiv povećava. 

- Kancelarija za Kosovo i Metohiju ne želi da politizuje pitanje ugroženosti srpske baštine na u našoj južnoj pokrajini, i ohrabruje nas to što je naše dokazima potkrepljene utiske i procene potvrdila i nezavisna komisija organizacije "Evropa nostra" - naveli su.

Kada je reč o Manastiru Visoki Dečani, još jednom podsećaju da je Manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. 

Kao prvi spomenik na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine na KiM, još od 2005. godine, Visoki Dečani su pod konstantnim terorom lokalnih Albanaca. 

"Manastir je oružano napadan čak četiri puta: dva minobacačka napada izvršena su 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom. 
Takođe, 2014. na zidovima manastira osvanuli su grafiti UČK ISIS, a u januaru 2016. godine ispred manastira uhapšeno je četvoro naoružanih kosovskih Albanaca, a, kako se ispostavilo, dvojica uhapšenih su bili na crnoj listi simpatizera ISIS-a", piše u saopštenju.

Da slučaj nije bezazlen pokazala je reakcija Kfora, koji je višestruko pojačao zaštitu manaistira, postavio dvadesetak novih kamera, uveo redovne patrole i čak stalno boravljenje vojnika u unutrašnjosti manastira. Postavljeni su i reflektori sa infracrvenim svetlom. 

- Manastiru je odlukom ustavnog suda Kosova iz maja 2016 godine priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje, a odluka koja je pravosnažna i obavezujuća ne izvršava se već petu godinu, bez ikakvih pravnih posledica, iako je neizvršavanje ove odluke kritikovala Evropska unija, Stejt department, ambasade Kvinte, OEBS, UNMIK i druge organizacije - zaključuju iz Kancelarije za KiM.