VLADIMIR ORLIĆ BEZ DLAKE NA JEZIKU: Mediji su u Đilasovo vreme bili u potpunom mraku

Foto: ST/V. LUKIĆ

Vladimir Orlić

- A tada je, prema zvaničnom nalazu Verice Barać i Saveta za borbu protiv korupcije, upravo Đilas sa svojim privatnim firmama uzurpirao medijski marketing kao nikada niko pre njega. Po povlašćenim cenama je preprodavao reklamne sekunde na javnom servisu, zgrtao tako na milione evra na račun građana ove zemlje, a pod svoje kandže kroz firmu Dajrekt medija stavio sav prostor za reklamiranje na televiziji. I nije to bio samo sukob interesa, a ni najveći bezobrazluk. Bio je to zločin prema slobodi medija, bez presedana. A bezobrazluk i bahatost bili su još veći u zaradama koje su njegove firme pravile od gradske televizije Studio B, u vreme dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik. U isto to vreme čerupao se i RTS, a u isto to vreme sa gradskim ustanovama i preduzećima "poslovala" je i Đilasova privatna štamparija Big print. Sve to piše u izveštaju Verice Barać, zbog kog su međunarodna udruženja novinara tada označila Srbiju za zemlju medijskog mraka i odbijala da u nju dođu - rekao je Orlić.

Paralelno sa pljačkom budžeta i medija koji pripadaju građanima, istakao je Orlić, tada je Đilas bio i vlasnik privatnih medija, a skrivao vlasništvo. Da zlo, bruka, bahatost i sukob interesa budu još veći. O tome kako je ortački, sa Miroslavom Miškovićem, držao dnevnik Pres otvoreno su svedočili tadašnji Đilasovi saradnici - od Borisa Tadića, pa nadalje.

- A o brutalnom zatvaranju privatnih medija koji žutom tajkunu nisu bili po volji, ili se nisu priklonili njegovom carstvu, svedočile su čitave unesrećene redakcije koje su izbačene na ulicu. U to vreme nije uopšte bilo moguće da se na javnom servisu pojave vanparlamentarne stranke, a parlamentarne opozicije je bilo samo u tragovima, ako se dozvoli. Vest o smrti Ranka Panića, čoveka kog je tadašnji režim ubio samo zato što je mirno izražavao svoj politički stav, nije dobila tu dozvolu sa vrha Đilasove piramide medijskog terora - nedeljama. Takva je Srbija bila pre samo nekoliko godina. Država u kojoj su mediji bili potpuno uzurpirani, sa kojih je istina proterana, i koje su Đilas i njegov kartel pretvorili u sinonim za pljačku i zločin. Takva Srbija se stidela pred svetom - kazao je Orlić i dodao:

- Zato kada danas govori o medijskim slobodama, neka bivši režim prvo pita Dragana Đilasa, naviklog na ulogu gospodara života i smrti: kako je to bilo u njegovo vreme, kada je on u medijima držao baš sve? Šta je radila tadašnja opozicija, koja nije imala pod svojom kontrolom sijaset TV kanala - a Đilas i ekipa ih danas imaju, ni svog kablovskog operatera sa kontrolom 50% tržišta - a tajkunski klan ga danas ima, nebrojene dnevne listove i nedeljnike - a Đilas i njegov kartel danas sve to drže bez ikakvih problema? Svi njihovi portali danas u Srbiji nesmetano funkcionišu, Dajrekt medija posluje, kao i ona njihova štamparija u kojoj mogu da štampaju šta god požele. Kada se požale da im je sve to malo, neka pitaju svog gazdu Đilasa - da li mu je večiti cilj da uvek kontroliše baš sve, samo da bi od svega lično zarađivao? I kako je moguće da baš ništa nije naučio na primeru Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, kojima nije bilo potrebno baš ništa od medijske moći, da svemoćni Đilasov kartel na izborima pobede. Jer na izborima ne odlučuje ni novac, ni kontrola medija. Da je tako - Đilas i tajkuni bi zauvek ostali na vlasti. Na izborima se, ipak, pita narod. A taj narod više nije mogao očima da gleda kako ga pljačkaju, oduzimaju mu i poslednji dah slobode, otimaju čak i pravo na istinu i na vest da li je čovek uopšte živ. Danas da tom narodu nudite povratak u to zlokobno doba, a medijima da ih ponovo ogrenete tim mrakom. Razmislite ponovo. Za vremenom zločina, pljačke i zla obojenog u žuto - čeznete samo vi. Srbija je otišla dalje. Ona danas gradi budućnost, ponosna što je obezbedila više slobode, medijskog pluralizma, neuporedivo više demokratije nego u vreme bivšeg režima. I neće da bude privatna firma - ni žutog tajkuna Đilasa, niti bilo koga sličnog.