ŠIPTARI MOGU SAMO DA SE NADAJU: Zašto pet članica EU neće priznati lažnu državu Kosovo!

Foto: pixabay.com

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti zatražio je ove nedelje u Briselu od pet država članica Evropske unije, koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova, da to učine, i rekao da bi to "povelo Kosovo ka evropskim integracijama".

Zašto pet zemalja EU neće priznati tzv. Kosovo

Naučni saradnik Instituta za evropske studije dr Aleksandar Gajić za Sputnjik kaže da je razlog za takvu Kurtijevu izjavu to što nepriznavanje nezavisnosti tzv. Kosova od strane pojedinih zemalja EU nije povoljno za pregovaračke poteze Prištine, koji se zasnivaju na tome da Srbija bude uslovljena da potpiše sporazum o priznanju Kosova da bi pristupila EU.

- On shvata da taj argument ide u prilog Srbiji i da su tih pet zemalja kost u grlu celoj konfekciji koja gura priznavanje Kosova kao nezavisnog. Sve te zemlje se zapravo drže međunarodnog prava i principa, ostaju dosledne tome, dok su ostale zemlje, koje su priznale nezavisnost Kosova, pod pritiskom sponzora nezavisnosti južne srpske pokrajine, zapravo svesne da rade suprotno Rezoluciji 1244 i da je ta samoproklamovana nezavisnost nelegalna po međunarodnom pravu, ali na to pristaju, jer su svesne koja politička moć gura tu priču - ističe Gajić.

Kako kaže, pet država koje nisu priznale Kosovo: Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija, ostale su principijelne pre svega zbog svojih unutrašnjih interesa, odnosno postojećih i potencijalnih problema vezanih za određene delove njihovih teritorija i nacionalne manjine. Važno im je da se presedan koji Kosovo predstavlja ne pretvori u pravilo koje bi moglo da ugrozi njihove teritorijalne integritete.

Kipar i Grčka

Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu predočava da Kipar ima snažne političke nesuglacice s Turskom, zbog toga što je to jedina zemlja koja je zvanično priznala Severni Kipar kao državu, odnosno kao tzv. Tursku republiku Severni Kipar.

- Na njegovoj teritoriji su turske vojne snage. Kipar ne priznaje secesiju zbog toga što to remeti njegovo unutrašnje uređenje - kaže Proroković.

On napominje da Grčka podržava Kipar i da ima dobre odnose sa Srbijom, te da zbog toga ne menja svoj stav o Kosovu. On podseća da je Grčka uticala na to da Kipar sa svojim nerešenim problemom uđe u EU.

- Grčka je ozbiljna država. Ona to sagledava i u geopolitičkom kontekstu. Za Grčku su dve ključne geopolitičke pretnje vezane za turske aspiracije i albanske ambicije. Za Grčku je stvaranje Velike Albanije jednaka pretnja kao i za Srbiju. Mislim da grčka politička elita većinom posmatra Srbiju kao aktuelnog saveznika, ne samo kao potencijalnog - ocenjuje Proroković.

Gajić dodaje da Grčka, osim sa albanskom, ima problem i sa severnomakedonskom nacionalnom manjinom.

Rumunija i Slovačka

Što se tiče Slovačke i Rumunije, Proroković navodi da tradicionalno dobri odnosi te dve zemlje sa Srbijom igraju važnu ulogu u nepromenljivosti njihovog stava o Kosovu, pogotovo kada je u pitanju Rumunija.

- Sa Rumunijom imamo duboke i jake istorijske veze i taj faktor je odigrao značajnu ulogu. I Slovačka i Rumunija su se sretale sa zahtevima za teritorijalnom autonomijom mađarskog stanovništva sredinom devedesetih godina. Za njih je vrlo opasno da prave presedan koji se može odraziti nepovoljno na njihovo unutrašnje uređenje - predočava Proroković.

Španija

Proroković podseća da Španija ima problem izraženog separatizma u Kataloniji, zbog čega zauzima stanovište da se secesija mimo međunarodnog prava ne može priznavati.

S njim je saglasan Gajić, koji dodaje:

- Španija ima problem sa katalonskim, ali i baskijskim separatizmom. Videli smo da EU pre tri godine nije dovoljno ubedljivo stala u odbranu španskog suvereniteta i da je sve to bilo ’na mišiće‘. Španija je, pre svega, zbog tih dezintegracionih procesa koji obuhvataju neke njene regije zauzima principijelan stav.

Zbog svega što stoji između pomenutih pet zemalja i priznavanja Kosova, Gajić zaključuje da se Kurti zauzima za nešto što – nije realno:

- On pokušava da ih javno pozove nadajući se da će evroatlantski odnosi nakon dolaska Bajdena na vlast u Americi i pridruživanje evropskih institucija, pre svega Evropske komisije, toj transatlantskoj agendi učiniti nešto u korist Kosova. Međutim, situacija, generalno, nije takva. Nepovoljnija je nego 2008. godine. Ove zemlje koje su te godine izdržale pritiske i nisu priznale tek sad imaju razloge da ostanu pri tom stavu zbog nemogućnosti EU da štiti suverene države od potencijalnog separatizma i smanjivanja moći SAD u međunarodnim odnosima.