ŠOK-KOLUMNA MILOMIRA MARIĆA: Amerika preko MAFIJE vlada Balkanom!

Foto: ST/N. PANČIĆ

Milomir Marić

- Dokle ćete vi iz Beograda da ponižavate nas Crnogorce! Kažete da smo ljudožderi, da jedemo ćevape od samlevenih neprijatelja. Tako nas niko u istoriji nije za srce ujeo!

- U novinama je pisalo da je to od Velje Nevolje tražio šef "kavčana" Radojica Zvicer...

 

- Kako ne shvatate da smo mi ovde u ovom času - Zvicer! A njemu treba duboko da se naklonite jer je on prava svetska mafija koja nas povezuje sa najvećima i najjačima na planeti. Vi to ne razumete. Nikada niste napredovali dalje od najobičnijih pilićara, lokalnih prestupnika, seoskih kabadahija i drumskih razbojnika. Gde je vaše mesto u svetskoj mafiji? Hvataju vas kao zečeve, čim nešto pokušate. Već pola veka moramo da u Beograd šaljemo Crnogorce, da Beograd drže pod kontrolom, da se ne raspadne. Pa vi u Crnoj Gori ne smete ni da nekome izvučete novčanik ili obijete trafiku?!

ESKADRONI SMRTI

Došao sam u Podgoricu na porodičnu sahranu. Sedeo sam pre toga u bašti hotela "Hilton", prišao mi je gospodin u ozbiljnim godinama, koga u prvi mah nisam prepoznao. A dobro sam ga zapamtio jer je u nekoj od svojih knjiga napisao da mu je najžalije što nije uhapsio Vuka Draškovića i mene na promociji moje knjige u Budvi, o kojoj je Jevrem Brković pisao kao o buvljoj pijaci antikomunizma. Da se to desilo: ne bi bilo antibirokratske revolucije, smene crnogorskog rukovodstva, pobede naroda i - Mila Đukanovića, kao tada najvećeg Srbina.

Dokle ću da lajem protiv njega, pitao me je ljutito nekada moćni šef crnogorske državne bezbednosti, koji je stvorio Arkana, Gišku i eskadrone smrti. Špartali su evropskim prestonicama i trebili narodne neprijatelje, pre nego što će se vratiti kući, da izazovu krvavi građanski rat, rasture Jugoslaviju i postanu narodni heroji.

Oslobodili smo vam Beograd, zauzeli Dedinje, slali smo vam razne Crnogorce za predsednike, toliko usijane glave da još ne možete da se sastavite, nastavio je, naizgled, mirni starac nemirne prošlosti. Onda je demonstrativno ustao i značajno namignuo da je imao dostojne učenike i naslednike, koji su u Beogradu nemilosrdno ubijali čak i ministre policije i odbrane, brojne najuglednije i najviđenije ljude, od vremena Miloševića pa sve do danas.

Ovaj neobični, valjda slučajni susret, poklopio se sa neprijatnim incidentom na podgoričkom aerodromu, pola sata ranije. Zaustavili su me na pasoškoj kontroli, oduzeli dokumente i odveli u prostoriju za uhapšene kriminalce u tranzitu. Policajci su se uzmuvali oko mene, jer sam - u sistemu. Začuđeno sam pitao da li mi je možda bio zabranjen ulaz u Crnu Goru u starom sistemu pošto je posle izbora promenjena vlast. Ravnodušno su rekli da ni za kakve izbore nisu čuli, a da je vlast u Crnoj Gori večna.

NISAM JA VALJDA

Ipak, posle izvesnog vremena, svi su se razbežali od mene i bez reči mi vratili dokumente. Ako hoću - mogu da uđem ili da se vratim u Beograd. Ništa se nije desilo na aerodromu, niko me nije zaustavljao, o čemu ja to pričam, bila je greška, mali nesporazum.

Nisam valjda ja Velja Nevolja da me dočekaju sa svim počastima i diplomatskim statusom.
Dugo su moje televizijske emisije bile zabranjene u Crnoj Gori, često ih je lično napadao predsednik države, dok me je opozicija (sada državna vlast) ceo dan u parlamentu prozivala - kao prostitutku Mila Đukanovića. Znao sam da je na odluku beogradskih vlasti da se crnogorskim kriminalcima zabrani ulazak u Srbiju usledila odmazda - stavljanjem na crnu listu četvorice srbijanskih intelektualaca. Nisam bio na tom spisku, malo sam se opustio i slobodno kretao. Odmah sam shvatio da se knjige u Crnoj Gori ne prodaju u knjižarama, već - kao nešto davno prevaziđeno - na stočnoj pijaci, na buvljaku, na putu za Tuzi i albanskoj granici.

Ništa vi u Srbiji ne znate, opomenuo me je sažaljivo onaj gospodin sa početka priče. Nema vam spasa dok ne postanete priznati deo svetske mafije! Dok se to ne desi, mi Crnogorci smo sa Albancima, Hrvatima i muslimanima određeni da vas kontrolišemo i naučimo pameti.

Naivno smo verovali da je Amerika odista simbol slobode, napretka, ljudskih prava. Čak i kad smo bili besni na sveopštu satanizaciju Srba od raznoraznih dobro plaćenih nevladinih organizacija, koje su komunističku moralno-političku podobnost preko noći zamenili američkom političkom korektnošću.

BRITANSKI "ZEMUNCI"

Da je Amerika ozbiljna zemlja i da uopšte ne veruje potkupljivim i nepouzdanim pametnjakovićima, shvatio sam mnogo davno! Kad je u predvečerje onog rata CIA u Beogradu i Podgorici (još Titogradu) formirala prvu ozbiljnu mafiju - grupu Amerika - čiji se šef zove Tito i krije se negde u prašumama Južne Amerike.

Posle mi je ataše za štampu britanske ambasade u Beogradu oduševljeno pričao da i oni imaju svoju mafiju - "surčinski" i "zemunski klan" - godinama unapred nagoveštavajući rušenje Miloševića i ubistvo Đinđića, koji očigledno nisu bili deo te igre.

Zato se nikada ne treba bojati nikakvih intelektualaca, oni su najčešće prostodušni kao deca. Veruju iskreno u ono što biti ne može i zasmejavaju ozbiljne ljude od akcije.

Nije slučajno Slobodan Milošević, prilikom tajnog susreta usred najmasovnijih demonstracija u Beogradu, blagovremeno upozorio Zorana Đinđića da nema pojma o politici jer ne zna ko vlada svetom, a što ne piše u knjigama!

- Upamti, mafija vlada svetom! Kad to shvatiš - biće ti kasno.

Nažalost, tako se i desilo.

Jedino samozvani intelektualci i lažna elita veruju da su se dva sela na ulasku u Kotor zaverila da zagospodare Srbijom i naprave haos od naših života. Prava adresa je daleko odavde preko mnogo mora i jednog okeana.