Srbija dobila dve nove ponude za Kosovo - ne zna se koja je "bolja"

Foto: Tanjug/F. KRAINČANIĆ

Foto: Ilustracija

Najvažniji inovativni predlog stiže, a odakle drugo, nego iz Amerike. Servirao ga je Metju Palmer koji je bio u duetu sa pratiocem iz EU Miroslavom Lajčakom na prigodnoj turneji po Prištini i Beogradu.

I mora se priznati da je rešenje koje je doneo dobro poznati Amerikanac ingeniozno - da se Srbija i Kosovo međusobno priznaju i to do kraja ove godine.

Postavlja se pitanje kako uopšte biti miran, strpljiv i dočekati kraj godine, a ne prihvatiti odmah, hitno, još juče taj veliki ustupak koji nam je uručen. Kako se uopšte sami toga nismo setili.

Zamislite tu nagradu, da Srbija koja je međunarodno priznata 1878. godine na Berlinskom kongresu, punopravna članica Ujedinjenih nacija, bude konačno priznata i od strane jedne države koja uopšte i ne postoji. Zaista unikatna pozicija.

Zamislite tu privilegiju, da pristanete na komadanje sopstvene državne teritorije, a onda, za nagradu, da vas taj otcepljeni deo prizna kao državu. Zaista, niko se nikada u istoriji nije setio takvog "kompromisa".

Originalna ideja Zorana Zaeva

Foto: Tanjug/AP

Zoran Zaev

Ne s tim autoritetom koji nosi predstavnik Vašingtona, ali ništa manje originalan nije bio ni premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.

Nije jasno samo, kako ranije nismo posegli za tim njegovim "rešenjem" koje nam je bilo neprekidno pred očima - kao nezaobilazni svetli uzor. Tu nam je, u najbližem komšiluku, a ne vidimo.

Zaev je, naime, nesebično predložio da se Beograd i Priština jednostavno ugledaju na Prespanski sporazum koji su 2018. postigli Atina i Skoplje. Bingo!

To je onaj sporazum kojim je Makedonija promenila ličnu kartu, odrekla se sopstvenog imena, mnogi kažu i identiteta, ali zato je zauzvrat dobila - ništa.

"Veličanstveni" dogovor koji je rešio veliki međudržavni spor, širom je otvorio vrata evropske perspektive Makedonije koja za tri godine nije uspela čak ni pristupne pregovore da otškrine sa Evropskom unijom.

Sedi u čekaonici, razočarana, ali se zato odrekla svog imena. I to je nešto.

E to nešto, valjda, Zaev, kao premijer države koja priznaje nepostojeće Kosovo, predlaže i Srbiji - da se po uzoru na Prespanski sporazum, odreknemo svog imena i prezimena, svog Kosova, i da ne dobijemo ništa.

Operacija Duška Kovačevića

Foto: Tanjug

Dušan Kovačević

Duško Kovačević je ove nedelje izjavio da, ukoliko bi neko u Srbiji i poludeo i pomislio da potpiše tako nešto sramno kao što je priznanje Kosova, morao bi posle potpisa na plastičnu operaciju i da ostatak života provede u nekoj vojnoj bazi u Arizoni.

A nama se čini da taj koji bi u Srbiji toliko sišao s uma da prihvati nove predloge koji se Beogradu nude, ne bi ni mogao da nađe tako dobrog plastičara, legalnog ili ne, koji bi mu skinuo večnu sramotu sa obraza.

Porfirije sprečio bruku

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Patrijarh Porfirije

Ipak, treba pomenuti da su pojedini činovnici iz državnog aparata, slučajno ili ne, mogli žestoko da se osramote.

Bruku je sprečila SPC i patrijarh Porfirije koji su protekle sedmice javno zatražili od države da se odmah zaustavi postupak oko novog Zakona o kulturnom nasleđu, jer se, između ostalog, u njemu nijednom ne pominje Kosovo i Metohija.

Ministarstvo kulture hitno je reagovalo i uključilo SPC u proces formulisanja teksta zakonskog predloga koji će se naći pred Vladom i skupštinom. I stvar je spašena.

Ipak, mnogima je ostao neki opor ukus u ustima.

Jer, ako srpskim stručnjacima koji sede u Vladi može tek tako da promakne Kosovo i Metohija, zašto se onda čudimo Palmeru i Zaevu.

Jednostavno, i oni probaju, zabace udicu, pa se možda neki som i upeca.