ĐORĐEVIĆ URNISAO VULETIĆA I ĐILASOVE MEDIJE: Kod Belivukovog "batice" je sve crno, da crnje ne može biti!

Foto: Tanjug/T. VALIČ

Zoran Đorđević

Saopštenje prenosimo u celosti.

​Na srpskoj političkoj sceni, ionako prepunoj kojekavih opskurnih zgubidana i zamlata, „lidera“ i „liderčića“  okupljenih u nekakvim kobajagi „ozbiljnim“ političkim partijama i organizacijama (koje su, po svojoj suštini, samo interesne grupe, oformljene sa ciljem ličnog bogaćenja njihovih tvoraca) – iznikao je, da se tako metaforički izrazim – novi „cvet“ – pokret, politički pokret, kaže njegov blagoglagoljivi osnivač, pod nazivom Crno na belo.

Ostavimo po strani tu, ne baš originalnu, „domišljatost“ idejnog tvorca novoosnovanog pokreta, čija je tupoumna želja očigledno bila da napravi nekakvu simboličku paralelu sa političkom organizacijom koja, pod istim nazivom, deluje u Crnoj Gori, kao i ništa manje neinteligentan pokušaj da svoje navijačke simpatije pretoči u bandoglavu i brljivu političku metaforu, koja bi usput trebala, valjda, da implicira u svesti građana nekakvu posvećenost istini i pravdi, nekakvu jasnost u stavovima, razmišljanjima i vrednosnim sudovima – što sintagma crno na belo svojom suštinom poručuje – i zapitajmo se zašto „ugledni, časni i čestiti“ profesor Pravnog fakulteta koji, kako se osnovano sumnja, ima vrlo specifične seksualne sklonosti (a da li, uz njih, i one kažnjive zakonom – ostaje da se vidi) osniva političku organizaciju, kao i – zašto je osniva baš sada, u ovom trenutku!?

Šta je to što je ovu „moralnu gromadu“ potaklo da se otisne u političke vode i zašto to čini tek sada, kada je njegova (nesporna po mnogo osnova i na osnovu mnogo dokaza) povezanost sa Belivukovom kriminalnom grupom postala predmet interesovanja nadležnih državnih organa?!

Da li Belivukovo ljubimče, njegov „batica“ i, nedvosmisleno utvrđeno – saradnik, Vladimir Vuletić, postaje političar zato da bi, u trenutku u kome se bude utvrdilo da su njegove veze sa organizovanim kriminalnim klanom mnogo više od navijačkih strasti prema istom klubu, mogao da kaže da je progonjen zbog svojih političkih stavova, a ne zato što je, recimo, pružao logističku i ko zna koju još sve ne pomoć ovoj bandi psihopata i kriminalaca?! Lukavo smišljeno, priznajem, ali ni tu nije „profa“ napravio kvalitativno ništa novo, kao što se nije umno pretrgao ni da osmisli naziv svom pokretu – jer već su po sličnom receptu mnogi tajkuni, stručnjaci opšte namene, lezilebovići i neradnici, foliranti i prodavci magle, lelemudi i nesposobnjakovići, osnovali svoje „partije, pokrete i saveze“, svoje „demokratske i vladavini prava posvećene“ organizacije, čija je jedina politička platforma – mrzimo Vučića.

Osim toga – i „profina“ politička platforma delovanja, onako kako je on sam nju predstavio: „ne desno, ne levo, već pravo, ne bezakonje već pravo“ – nije ništa drugo nego isprazna retorička figura, lišena svake ideje, plana i programa, opšte mesto koje lepo zvuči a ništa ne znači, ali i to je sasvim u skladu sa delovanjem onih koje i Belivukov „batica“, u svom prvom političkom obraćanju, naziva „takozvanom srpskom opozicijom“.  

Takođe, interesantno je da saznamo i kojim će se, odnosno – čijim će se, pre svega – sredstvima finansirati rad i aktivnosti ove „značajne“ političke organizacije. Možda Belivukovim bitkoinima kojih, kako se tvrdi, ima nekoliko miliona?!

Na kraju, nikoga ne bi trebalo da čudi ni to što „profi“ i njegovom nazovi „političkom programu“ upravo Đilasovi mediji pridaju pažnju (zapravo – jedino oni, jer ih ujedinjuje ista ideja – mržnja prema Aleksandru Vučić). Jedino Đilasovi mediji, finansirani novcem koje je ovaj tajkun i političar u pokušaju opljačkao od građana Srbije, promovišu i prenose somnabulne konstrukcije i logoreične besmislice i budalaštine Belivukovog „batice“ (u čemu prednjači onaj splačinjavi portal, što se od kofe pomija pretvorio u septičku jamu) – koji se svako malo zaklinje u pravdu i pravo, zaboravljajući da i jedno i drugo, bar u njegovom slučaju, mogu imati i drugačije posledice, te stoga, bilo kako bilo, jedno je sigurno – biće posla za nadležne državne organe i oni će ga, verujem, obaviti temeljno i profesionalno, poštujući  sve, „profi“ tako omiljene, zakonom predviđene procedure i pravila.

Kao što verujem da će se – crno na belo – pokazati da je tu mnogo šta crno, crno da crnje ne može biti.