ZA JUGOSLAVIJOM BAŠ NIKO NE ŽALI! Šok kolumna Milomira Marića: Tek sad mi je jasno šta se dešava!

Foto: ST/N. PANČIĆ

Milomir Marić

Tek sad mi je jasno šta se dešava.

Lideri jadnih državica nastalih na ruševinama Jugoslavije sve češće na najvažnijim svetskim adresama nailaze na zatvorena vrata. Otvoreno im govore da nisu toliko omiljeni kao ranije, da su svoju šansu prokockali. Direktno im nagoveštavaju da će se probati nešto sasvim suprotno i različito od svega ranijeg.

Propala je ideja stalnog slabljenja i gaženja Srbije. Niko više i ne zna zašto se to radilo kad je unapred bilo jasno da će rezultati biti porazni. Opšta klanica i povratak u srednji vek. Haos i siromaštvo bez svetla na kraju tunela.

Srbija je naš stari i tradicionalni saveznik. Toliko smo zajedno kroz istoriju prošli i nikad nas nije izdala. Nije nam zabila nož u leđa i kad je videla da će načisto izginuti i opusteti. Čak i kad je s nama pobeđivala, nad njom su vijorili crni barjaci da ožale pale borce više za našu, nego za srpsku slobodu.

Opet ćemo zaigrati na Srbe umesto uz njihove neprijatelje. Malo ćemo Srbiju prepakovati i pomoći joj da se uzdigne i uzme vazduha, da prodiše punim plućima. Srbi su hrabri i odvažni, sposobni za preživljavanje u najtežim situacijama. Nisu navikli da ih niko izdržava i podržava. Okruženi su parazitima koje su vukli dva veka na svojoj grbači, prevodili ih u svetskim kataklizmama s poražene na pobedničku stranu.

Dosta su ovi pokvarenjaci i ladoleži bili naši miljenici, ne znamo više šta ćemo s njima, alavi su i skupi za održavanje. Trideset godina nas vuku za nos i svađaju s odvažnim Srbima. Dosta je bilo. Vratićemo ih natrag Srbima, pa neka rade s njima šta hoće! Ionako tvrde da su braća.

Rehabilitovaćemo Srbiju, primiti je u Evropsku uniju i zadužiti da odmah pacifikuje Balkan. Nećemo tamo da više niko pisne, razgovaraćemo isključivo sa Srbima. Oni su jedini ozbiljan, državotvoran narod. Ovo bi bila smejurija, da nije bila tragedija.

Međutim, naši mezimci odmah su prepoznali naš zaokret. Na spasonosne ideje mini-Šengena, uz ekonomsko povezivanje zajedničkog tržišta i ukidanje granica, pravljenje puteva i mostova, vrisnuli su, probudivši se iz košmara za koji su verovali da je miran san.

Pa to je stvaranje Dušanovog carstva i četvrte Jugoslavije!? Vraćaju nas u "veliku Srbiju":

- Pozivamo zato svetske moćnike posle svega da nas vrate u staru priču. Tužićemo svi Srbiju za ratnu štetu i genocid. Obnovićemo pobedničku neprincipijelnu antisrpsku koaliciju Zagreb - Sarajevo - Tirana

- Priština - Skoplje. Neće valjda Amerika dići ruke od svojih siročića. Neko će se opet setiti nemačkih zločina i holokausta ako Srbi nisu i dalje nacisti našeg doba.

Čitava moderna evropska i svetska istorija je napisana na antisrpskoj priči. Nije moguće da čovečanstvo i civilizacija imaju većih neprijatelja od Srba?! Mali su za njih čak i Rusi i Kinezi. Dobro, oduvek su mali Rusi, ali ima sasvim pouzdanih informacija da se novi Srbi rađaju s kosim očima.

Ako se zaboravi i oprosti maligni uticaj Rusa u Srbiji i korozivni Kineza, počinje smak sveta.

Dobro, znali smo da su Rusi opasniji od kuge ili raka i da su Kinezi lansirali koronu da postanu najveća svetska sila. Ali šta je to korozivno u najmanjoj kineskoj četvrti na svetu - u Srbiji?!

Kako ne znate da Kinezi u smederevsku železaru dopremaju zarđalo staro gvožđe i pretapaju ga u novi skupi čelik za evropske mašine.

Povratak u prošlost srpske krivice prate stalni prigovori njihove bivše braće da Srbi za svoje zločine nisu dovoljno kažnjeni. Da će se ponovo uspraviti i od njih tražiti da se pokorno vrate u Srbe iako su u međuvremenu postali građani sveta, batina Amerike i NATO pakta, pešadija međunarodne zajednice, žrtve srpske agresije.

Srbi su počinili genocid tačno tamo odakle su proterani. Nije baš logično, kao i sve velike istine koje je nemoguće dokazati. Srbi su preventivno proterani da ne bi proterali i ugnjetavali druge, bilo Hrvate, Albance, muslimane, ali i Crnogorce, koji više neće da budu Srbi. Prava katastrofa je napravljena da bi se izbegla imaginarna humanitarna katastrofa. Srbija je izgubila pravo na Kosovo kršenjem ljudskih prava Albanaca, koji su ga etnički očistili od Srba. A posle nebrojeno etničkih čišćenja u regionu Srbija je ostala poslednja multietnička zemlja, jedino sigurno utočište za izbeglice svih vera i nacija.

Navršava se tri decenije od raspada Jugoslavije. Bio je to rat oko nepostojećih granica u trenutku kada je Evropa držala svoje granice stvorene u krvi hiljadama godina. Od tada je jedni zakoni važe za nas, a drugi za sve ostale. Nikako da se s tim pomirimo.