SRBI SPASAVALI ALIJINE RATNIKE: Govorili su da ih je sramota šta njihovi sunarodnici rade i da ne žele da učestvuju u tome!

Foto: www.profimedia.rs

Alija Izetbegović

I dok se o tome ćuti, nastavlja se s ignorisanjem srpskih žrtava i ne prestaje propaganda protiv naše države, što se očitava i kroz nedavno gotovo istovremeno usvajanje rezolucija o Srebrenici u podgoričkom i prištinskom parlamentu.

Naime, muslimanski vojnici koji su dezertirali iz Izetbegovićeve armije pre 26 godina našli su utočište u zlatiborskom selu Šljivovica, gde je, inače, bio prihvatni centar za izbeglice. Meštani su ih gostili, pomagali, a lekari bukvalno spasavali živote. Amir Omerspahić iz Višegrada došao je u Šljivovicu s gangrenom prsta leve ruke. Poznati užički hirurg ortoped Aleksandar Moljević ga je operisao i spasao mu ruku. Možda i život.

- Tada su govorili da najviše strahuju od toga da će biti vraćeni preko Drine, Aliji, o kome su pričali sve najgore jer bi ih tamo njihovi sunarodnici sve pobili - ispričao je jedan od meštana.

O njima je sve vreme boravka u Šljivovici brinulo i medicinsko osoblje užičkog zdravstvenog centra i Zavoda za zaštitu zdravlja. Davali su izjave za medije i inspektorima MUP.

Skovani projekat da su Srbi loši Božidar Delić, penzionisani general, potvrđuje za Srpski telegraf da su Srbi praktično spasli oko 800 muslimana. - Sećam se da su tih godina o Šljivovici izveštavali i mediji. Ali i to, kao i mnogo toga, s namerom je gurnuto pod tepih jer su pojedine svetske sile odavno skovale projekat prema kom su unapred Srbi loši i odgovorni za sve zločine, dok se naše žrtve i stradanja namerno ignorišu. Naše je da o tome što više govorimo.

Ipak, po završetku rata neki su naknadno to pokušali da zloupotrebe, tvrdeći da su u Šljivovici bili u logoru. Bilo je čak inicijativa nekih NVO da se tamo obeleži "mesto muslimanskog stradanja". Iako u tom naselju niko nije lišen života. Njih 22 su čak podneli tužbe protiv Srbije, ali su odbačene kao neosnovane.

- Dosta je bilo tih provokacija i krivotvorenja istine po nalogu svetskih moćnika. Bio sam svedok, držali su ih kao malo vode na dlanu. Pa ja sam dvadesetak dana u tom naselju radio vodovodnu i kanalizacionu instalaciju. Uredili smo im pet-šest tuševa za kupanje. Pričao sam s njima, hvalili su se kako se s njima lepo postupa, kako jedva čekaju papire jer im je životna želja da odu na zapad, i tvrdim da ih niko nije pipnuo. Oni su se u Šljivovici osećali kao gosti na slavi. I stalno su pričali gde će ko da ide, usta su im bila puna Amerike, Kanade, Australije - svedočio je Radoje Brković iz Šljivovice.

Veselin Šljivančanin, pukovnik JNA u penziji, kaže za Srpski telegraf da ovakav slučaj nije usamljen.

- U to ratno vreme građani Srbije pomagali su svima, bez obzira na nacionalnost. Naročito narod u pograničnim delovima. Čestiti Zlatiborci su tim muslimanskim ratnicima sigurno pružili utočište i pomoć. Dolazili su muslimani i iz Bratunca, Srebrenice, Zvornika, tražili i nalazili utočište ovde. Govorili su tada da ih je sramota šta njihovi sunarodnici rade i da ne žele da učestvuju u tome. Cilj im je bio da odu u inostranstvo. I uspeli su. Znam mnoge koji su danas u Švedskoj, Danskoj, Finskoj, SAD...

U međuvremenu, kako objašnjava, oni su na to "zaboravili":

- Čim su ostvarili svoj cilj i otišli u inostranstvo. Zastraše ih i onda moraju da ćute ili čak lažu, kao u ovom slučaju, da su, navodno, mučeni, bili u logoru. Ali svi znamo istinu. Pravda je spora, ali dostižna.