AUTORSKI TEKST ZORANA ĐORĐEVIĆA: Besramni lov na Vučiće

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

​Iako je do izbora u Republici Srbiji ostalo više od pola godine i mada su razgovori o unapređenju i poboljšanju izbornih uslova u toku (kako oni u koje su uključeni i evropski parlamentarci, tako i oni koji se vode sa političkim subjektima koji smatraju da je učešće evropskih posrednika nepotrebno) – već sada je očigledno da će fokus kampanje tih interesnih, oko Dragana Đilasa okupljenih grupa tobožnjih „boraca za demokratiju“, koje sebe lažno predstavljaju kao nekakve političke organizacije, partije i/ili pokrete, biti usmeren na to da se predsednik Aleksandar Vučić, na sve načine i svim sredstvima, nekako izoluje ili spreči da učestvuje u političkoj utakmici, ili – još bolje, i ako je to ikako moguće, da se, i bukvalno, odstrani iz političkog života Srbije, da se različitim postupcima i pritiscima nekako natera na to da prestane da se bori za Srbiju i njene interese.

​Svi predsednikovi politički oponenti znaju da su njihove šanse (ionako minorne, s obzirom na to koliki ugled uživaju među građanima Srbije) i doslovno nepostojeće – ukoliko im protivnik bude Aleksandar Vučić i ukoliko će morati da se bore protiv njegove neiscrpne energije i uporne posvećenosti državnim i nacionalnim interesima Srbije, protiv svakodnevnog, svakom dobronamernom i politički neostrašćenom vidljivog, sveukupnog napretka naše države na svim poljima – koji je posledica predsednikovog predanog, napornog i kontinuiranog rada, ali i njegove mudre, državničke politike – koja ima viziju, koja ima jasan plan i program i koja je motivisana jedino brigom, osećajem odgovornosti i, pre svega, iskrenom, patriotskom ljubavlju prema Srbiji.

Upravo stoga su se i svi mrzitelji Aleksandra Vučića ujedinili u projektu: „Srušiti Vučića“, a ovo čemu prisustvujemo poslednjih nedelja, ova kontinuirana, nečasna, na neistinama i gebelsovski koncipiranoj propagandi zasnovana hajka na predsednika i, što je još bednije i podlije, na članove njegove porodice (posebno usmerene na predsednikovu decu, uključujući i malog Vukana) – samo je bestijalni i bolesnom mržnjom zadojeni pojavni oblik političke patologije koja dominira u glavama onih koji nikakav drugi politički plan i program ni nemaju, osim – Mrzimo Vučića, uz poruku koju konstantno upućuju svojim inostranim mentorima (inače tvorcima, inspiratorima i finansijerima ove hajke), u svim formalnim i, naročito, neformalnim kontaktima, u elitnim restoranima, „na travnjacima“, u ambasadama, a čija suština glasi – vratite nas na vlast, dovedite nas na vlast, hoćemo vlast, dajte nam vlast i bićemo vam poslušni i odani, služićemo vama, a ne Srbiji, brinućemo o vašim, a ne o interesima građana Srbije...

​Veliki novac je ulažen u to, angažovani su svi resursi – i ljudski i medijski, naročito onih medija koji se finansiraju novcem opljačkanim od građana Srbije, ali i nekih opskurnih i po bljuvotinama poznatih „medija“, koji jedino i služe tome da se napada Aleksandar Vučić. U tu i takvu, sramnu, mrziteljsku hajku, uključeno je baš sve što bi, po mišljenju rukovodilaca ove operacije, moglo imati bilo kakav i bilo koliki uticaja na javnost u Srbiji i uključen je svako ko sopstvenu zemlju prezire i ko je spreman da mu tuđi ili lični, sopstveni interesi, budu važniji od opšteg dobra.

Od društvenih mreža do zatvorenih, profesionalno ustrojenih ili na neki drugi način oformljenih grupa, uključujući i one huliganske, kobajagi „navijačke“. Zatim, poznati pojedinci, pre svega samozvani pripadnici tzv. „elite“, iz raznih oblasti javnog života, čiji se „elitizam“ uglavnom dokazuje time da oni same sebe predstavljaju kao borce za demokratiju, iako im je osnovni delatni princip – lično bogaćenje, pri čemu im paradoks iz vremena dok su bili na vlasti – da su oni bivali sve bogatiji, a građani sve siromašniji – nimalo ne smeta da se kunu u sopstvenu čast i poštenje. Navodni – civilni sektor, a pogotovu neke, inostranim novcem finansirane, nevladine organizacije, ali i udruženja građana za koja se zna da imaju drugačije političke i sve druge stavove od onih koje zastupa Aleksandar Vučić.

Neuspešni i propali političari, kako bivši, bez obzira na političko-ideološku orijentaciju, tako i oni koji sami za sebe misle da su političari i koji su trenutno aktivni na političkoj sceni Srbije, a koji po svojim dosadašnjim političkim rezultatima nisu ništa manje (već) propali od onih bivših, sa kojima se svakodnevno, sujetom i ličnim interesima vođeni, svađaju oko toga – ko je „prava“ opozicija. Neki – koji ni sami ne znaju šta su, niti šta zastupaju, za šta se zalažu i bore – ali tu su, da prave gužvu i da doprinesu tome da izgleda kao da postoji nekakva većina u toj „principijelnoj, časnoj i čestitoj borbi za ljudska prava i slobode, demokratiju i protiv diktature“, kako vole da definišu svoje štetočinsko i antipatriotsko delovanje.

Svima njima, i pobrojanima i onima koje sam izostavio (ima ih još, i ima ih i takvih koji se prave da nisu to, kao i onih koji se čak prave da su Vučićevi saborci) naređeno je, s obzirom da su mnogi koječime ucenjeni, a mnogi plaćeni za to – da se svakodnevno, na sve načine, svim metodama – lažima, fabrikovanjem i izmišljanjem afera, negiranjem i nipodaštavanjem izuzetnih rezultata koji se postižu – napada politika koju kreira i sprovodi predsednik Vučić, a posebno da se uvredama, pretnjama i besprizornim bolesničkim izlivima mržnje prema predsednikovoj porodici, deci naročito, radi na tome da se Aleksandar Vučić primora na to da prestane da se bavi politikom, da prestane da misli svojom glavom, da prestane da jača i uzdiže Srbiju, da prestane da hrabro i dostojanstveno vodi brigu o Srbiji, da prestane da ih pobeđuje – u krajnjem.

Svako od tih, mržnjom prema Vučiću regrutovanih, sprovodilaca ove naručene i iz različitih centara moći usmeravane i finansirane hajke, ima svoje mesto i ulogu u tom nečasnom, podaničkom, licemernom i ličnim interesima vođenom, prljavom i, suštinski, antidržavnom poslu – bez obzira koliko minoran bio njegov uticaj i koliko mu ugled i znanje bili zanemarljivi. Samo je važno da mrzi Aleksandra Vučića i da je spreman da interese svoje zemlje podredi interesima svojih moćnih nalogodavaca.

Siguran sam da građani Srbije sve ovo jasno vide i da znaju pravu istinu – bez obzira na dosadašnju (i onu koja će se nastaviti) svakodnevnu lavinu laži, monstruoznih optužbi i svakovrsnih poganluka i ogavnih uvreda kojima su predsednik Vučić i članovi njegove porodice izloženi – kao što znaju i da je Aleksandar Vučić i prva i poslednja, najjača i najdoslednija, hrabra i dostojanstvena odbrana Srbije i da će to i na izborima, svojim sopstvenim glasom, bez tuđeg naloga i zahteva, i pokazati. I onima spolja, i onima unutra, svima kojima ovakva, vaskrsla i svakim danom sve jača, Aleksandrom Vučićem vođena, Srbija smeta.