Udruženje sudija i tužilaca Srbije kritikuje ustavna rešenja za reformu javnog tužilaštva

Foto: Republika

Naime, Radna grupa koja je izradila Nacrt predlaže da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva i javni tužioci, za razliku od postojećeg ustavnog rešenja po kojem je funkciju javnog tužilaštva vrši isključivo javni tužilac, dok je zamenik javnog tužioca zamenjivao javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i bio dužan da postupa po njegovim uputstvima.

Prema viđenju UST sama izmena koncepcije uređenja tužilaštva nije sporna, ali nije ni nužna, pogovoto iz razloga što izaziva bezbednosne rizike u trenutku kada se Srbija suočava sa ozbiljnom borbom protiv organizovanog kriminala.

Ukoliko bi bilo usvojeno rešenje iz predloženog amandmana da se ukide funkcija zamenika javnog tužioca i da svi oni budu javni tužioci, postigao bi se standard unutrašnje nezavisnosti, a niži tužioci u izvesnoj meri bi uživali garancije nemešanja hijerarhijski pretpostavljenog tužioca.

Međutim, UST upozorava da javnoj raspravi izmiče ozbiljna i temeljna analiza rizika transformacije javnotužilačke organizacije, koja bi uzela u obzir geostrateški položaj Republike Srbije, bezbednosne izazove sa kojima se susreće, činjenicu da je južna pokrajina Kosovo i Metohija pretvorena u raj na zemlji za organizovani kriminala svake vrste i nezaobilaznu rutu narkotika ka zemljama zapadne Evrope.

Takođe navodi da su organizovane kriminalne grupe susednih zemalja u potpunosti preuzele trgovinu narkoticima u ovom delu Evrope i da zahvaljujući svojoj jačini i brutalnosti preuzimaju primat u distribuciji narkotika u zemljama zapadne Evrope, neočekivano potiskujući druge tradicionalne krminalne organizacije u tom delu sveta.

U toku je, kako navodi UST, i obračun najmanje dva klana na teritoriji Srbije, dok je Tužilalštvo za organizovani kriminal upravo razbilo jednu od najbrutalnijih organizovanih kriminalnih grupa (Belivuk-Miljković).

To je, kako smatra, samo uvod u dalji obračun sa organizovanim kriminalom koji je već doveo do toga da se određeni delovi tužilačke organizacije mogu smatrati legitimnim metama, kao što je to skori slučaj i u susednoj Crnoj Gori, od koje su ovakva ustavna rešenja u pogledu organizacije tužilaštva praktično i preuzeta.

- Izostanak ozbiljne analize izmene koncepta javnog tužilaštva i prekid sa istorijskom tradicijom, proširenje nadležnosti, uvođenje zaštite javnog interesa i eventualnim umanjenjem kapaciteta da vrši svoju primarnu ulogu zbog disperzije nadležnosti, nesporno može dovesti u pitanja efikasnost sprovođenja Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije usvojene 2019. godine, kao i važeću Nacionalnu strategiju za sprečavanje i borbu protiv terorizma - navodi pored ostalog ovo strukovno udruženje.

Zbog svih ovih pitanja, UST smatra da je nužno da se povede mnogo ozbiljnija javna rasprava o organizaciji i ulozi tužilaštva pre finalnog usvajanja amandmana, jer bi, kako navodi, slamanje monolitnosti javnotužilačke organizacije moglo da bude zapravo jedna od boljih vesti za kriminalne organizacije i pojedince iz sveta kriminala.

Predloženim ustavnim rešenjima za reformu tužilaštva, nestale bi garancije da će ubuduće svaki javni tužilac pođednako efikasno, stručno i ciljano voditi postupak protiv pojedinca, grupe ili organizovane kriminalne grupe, te da će javno tužilaštvo do kraja i do poslednjeg čoveka braniti činjenično stanje i pravnu kvalifikaciju dela koji proizilaze iz prikupljenih dokaza.

- Sasvim suprotno, verovatno će im prijati saznanje da ukoliko jedan budući javni tužilac iz bilo kog razloga prestane da postupa u njihovom predmetu, neki naredni možda neće deliti mišljenje prethodnika, poučen njegovim iskustvom - navodi UST.