HRVATI ODUŠEVLJENI BEOGRADOM, A JEDNU STVAR SU POSEBNO ISTAKLI: Noćni klub u kojem se odvija najluđa zabava na Balkanu!

Foto: pixabay.com

Upravo je noćni život u Beogradu bio i jedan od glavnih razloga da se hrvatski portal Glas Istre uputi ka našem glavnom gradu kako bi se i sami uverili zbog čega je to Srbija u kratkom vremenskom periodu prestigla Hrvatsku na mnogim poljima.

- A ako se može suditi po viziji grada koji očigledno raste, pre svega u visinu, pa čak nije ni preterano reći da neki neboderi liče na Njujork, onda Srbija ne stiže do Hrvatske, već ju je odavno pretekla - piše Glas Istre na početku teksta o Beogradu.

Međutim, kako i sami ističu, to nije tema ovog teksta:

- Sudeći po cenama, onda je primetno da to više nije razlika kao što je nekad bila, ali i dalje postoji. Komad pice u susedskoj pekari u blizini legendarne zgrade BIGZ -a, koja je sada pretvorena u beogradski Rojc i gde se okupljaju alternativni kreativci, košta oko 10 kuna, a flaša vode može se kupiti za četiri u obližnjem kiosku. Autoput od Novog Sada do Beograda, koji su udaljeni otprilike koliko i Pula i Rijeka, košta samo 16 kuna, što je skoro pet puta manje od i za istu udaljenost, pa se ispostavlja da se u Srbiji najviše isplati voziti. Ali ni cene nisu predmet ovog teksta - nastavlja se dalje u tekstu.

- Tema ovog teksta je klub Lafajet na obali Save, vrlo, vrlo živopisan pokazatelj da bi Srbija lako mogla stići i preteći Hrvatsku, jer se na tom području oseća entuzijazam i energija koja teško dolazi iz vedra neba i kao što je istorija pokazala, obično prate ekonomski uspon neke zemlje.

Kako dalje ističe autor ovog teksta, ako se neko zapita u kom smeru će industrija noćne zabave ići u budućnosti, možda bi odgovor mogao biti da će otići u - prošlost. 

- Poslednjih godina hit TV serije sa temama iz 1920 -ih, kao što su "Boardvalk Empire", "Peaki Blinders" i "Babilon Berlin", koje savršeno opisuju to vreme ludih dvadesetih (bučne dvadesete), prvenstveno impresivne scene iz velikih klubova gde je danas sve obrnuto. Ljudi sede, jedu i piju kao ljudi sa programom uživo ili u kabareu, kao da su u pozorištu. Ali ne to tradicionalno, pomalo dosadno i rigidno ozbiljno, već divlje, neobuzdano, neodoljivo seksi pozorište.

Srbija je objavila u isto vreme seriju "Senke nad Balkanom", koja se u Kraljevini Jugoslaviji dešava dvadesetih godina prošlog veka i ponovo je jedna od glavnih lokacija raskošnog kabarea... A kad sve to pogledate, ne možete se načuditi zašto su ljudi pre tačno 100 godina bili pametniji nego danas? Ili možda nisu? Taman negde na vrhuncu popularnosti "Senki nad Balkanom", krajem 2019. godine u Beogradu je otvoren klub koji danas nudi, možemo bez ikakvog oklevanja i dileme reći, najbolju zabavu na Balkanu, a verovatno mnogo šire - ističe se u tekstu hrvatskog portala.

Ekipa Glasa Istre je očigledno bila očarana Lafajetom, pa tako nije birala reči kojim bi ga što bolje predtsavila svojim čitaocima.

- Lafajet se ne nalazi, kako bi neko mogao pomisliti, ni na jednom od splavova, iako je blizu Save i Dunava. Naime, splavovi su bili i ostali najpoznatiji beogradski turistički proizvod od 80 -ih pa nadalje, a možda i najpoznatiji proizvod uopšte.

Jer niko nije gledao Srećka Šojića u njegovim legendarnim odelima i cipelama sa narodnom muzikom i prelepim pevačima koji su se gurali između stolova u restoranu na čamcu pored reke. Tamo je, nakon rata u Hrvatskoj, postalo gotovo pitanje prestiža otići u Beograd, pohvaliti se da ste bili tamo s njima i ispričati društvu s posla i sa ulice anegdotu o tome kako Srbi nisu zaista loši i nisu reagovali kad su čuli da si Hrvat. Glavno mesto za odlazak bio je samo jedan od splavova, a verovatno i diskoteka u centru.

Autor teksta je zatim uporedio Beograd i Zagreb, odnosno kako je prestonioca Srbije iskoristila ono što joj je priroda dala, za razliku od hrvatske.

- Za razliku od Zagreba, gde reka koja protiče kroz nju skoro da smeta, jer je s vremena na vreme treba prelaziti, a nema objekata, Beograd živi sa svojim rekama u tako srećnom suživotu da su gotovo sinonim za grad to sigurno ne bi postojalo bez njih nije bilo ni blizu onoga što jeste. I iznad svega, ono što je Beograd metropola je zabave. Nedaleko od ušća Save u Dunav, ispod Kalemegdana, nalazilo se staro napušteno skladište poznato pod imenom Beton Hala, koje je danas verovatno najživlje zdanje u Evropi. Postoji desetak restorana i klubova u kojima noćni život podseća na zlatne dvadesete, a najveći i najupečatljiviji je Lafajet klub kuhinje Cabaret.

Od ulaza se jasno vidi da ovo nije svakodnevno mesto. Prolazi kroz svetlo crveni tunel i penje se stepenicama do galerije, gde su sa jedne strane najatraktivniji stolovi sa direktnim pogledom na pozornicu, a sa druge jedinstveno dizajniran koncept toaleta. Desetak muško-ženskih toaleta jedan do drugog, u koje se ulazi po principu prvi stigao, prvi uslužen, i zajednički hodnik u kome se peru ruke i nikada ne nedostaje tečnog sapuna i maramica za ruke, iako postoje stotine ljudi unutra... I svi su beskrajno pristojni i pristojni, nema problema ili incidenta u dalekoj budućnosti, što je još jedna zanimljiva priča o potpuno drugačijoj Srbiji od one koju mi iz Hrvatske ponekad zamišljamo.

Silazeći s galerije, ulazite u ogroman prostor koji je ukrašen baš negde na granici kiča i elegancije, sa desetinama stolova u beskrajnoj sali i konobarima sa tregerima koji, ispostavilo se, takođe učestvuju u kabare programu. Ovo su najluđi delovi večeri, jer kada se ekipa konobara i kuvari popnu na šank i stolove, zapale baklje i počnu da mašu zastavama različitih zemalja, bukvalno više niko ne sedi. Ni stariji ljudi, jer je jedna od specifičnosti ovih oblika zabave to što nisu namenjeni samo tinejdžerima - stoji u tekstu, i na kraju se zaključuje.

- I dok DJ bije ritam večeri i čeka kabare, ne preostaje vam ništa drugo nego da prebrojite lustere, kojih ima više od stotinu, i iznenadite se da ovde nema ničeg sličnog. I onda počinje kabare, a vi prelazite u eru Tomija Šelbija, Andrea Tanasijevića ili Nukija Tompsona i samo bespomoćno pratite kako na pitanje "želite li još jednu" sama usta odgovaraju "da". A kabare program? Kabare program je ludo brz. U tri sata, između 22 sata i 1 sat ujutru, izvedeno je oko 30 tačaka, koje su sve bile manje-više impresivne, a izveo ih je uigran mladi tim sa toliko seksualne privlačnosti da je probio zidove Betonske hale i pljusnuo po Brankovom mostu i Beogradu na vodi u nedogled, sve uz kombinaciju moderne tehno muzike, poznatih rok hitova i drugih poznatih nota koje se tresu iz zvučnika dok prebira pire od bifteka i tartufa i pije francusko vino i Moet. Nije loše? Nije. Dvadesete hukove u Beogradu ponovo su počele. Zagreb, što čekaš? - 

Takođe, autor je u tekstu primetio i koliko je Srbija prethodnih godina ulagala u izgradnju puteva, i da je zbog toga ne samo sustigla Hrvatsku, već ju je odavno i pretekla.

- Sudeći po autoputevima i okolnim putevima koji se na nju vezuju, onda je Hrvatska od Srbije udaljena koliko i Jupiter od Zemlje.