Održana komemorativna akademija povodom obeležavanja Dana sećanja na MARTOVSKI POGROM: Brnabić: "Nećemo dozvoliti da se PONOVI!"

- U istoriji svakog naroda postoje datumi koji su ispisani zlatnim slovima i postoje datumi koji su ispisani crnim slovima - slovima bola i tuge. Za srpski narod 17. mart je jedan od ovih drugih. Tog dana Evropa je ponovo svedočila stravičnim scenama kada je grupa ljudi ispunjena mržnjom započela pogrom nad srpskim narodom - rekla je Brnabić na akademiji.

Ona je dodala da su tada bez milosti proterivani i ubijani Srbi sa KiM samo zato što su Srbi.

- Uništavana je njihova imovina i onima koji su izbegli fizičku likvidaciju onemogućen je pristojan život - dodala je premijerka.

Prema njenim rečima, i posle vise od 20 godina van Kosova i Metohije i dalje se nalazi vise do 200.000 lica, a manje od dva odsto se vratilo.

Brnabić je kazala da međunarodne snage tokom trajanja pogroma nisu učinile ni približno dovoljno da ispune mandat iz rezolucije 1244 SB UN.

- Posebnu težinu nosi uništavanje srpskih crkava i manastra. Od prestanka oruanih sukoba 1999. uništeno je i spaljeno više od 150 crkava i manastira, a neke su bile podignute u 13. i 14. veku - rekla je premijerka.

Brnabić je istakla da je Srbija danas neuporedivo jača nego te 2004. godine, navodeći da je ekonomski lider, ali i stožer mira i stabilnosti.

- Srbija je zemlja zagledana u budućnost posvećena jačem i stabilnijem regionu. Upravo je ta Srbija i predsednik Aleksandar Vučić pokrenula inicijativu Otvoreni Balkan, i samo saradnjom i boljem povezivanjem možemo imati stabilan region. Vučić je pružio ruku pomirenja kada je kao premijer nakon 68 godina pozvao albanskog premijera Edija Ramu da poseti Srbiju. Srbija nastavlja da pruža ruku pomirenja u reginu, ali više nikada neće dozovltili da se ponove tragični dogadjaji - naglasila je Brnabić

Foto: youtube.com/printscreen

Pogrom Srba na KiM 17. marta 2004. godine bio je zapravo drugi veliki pogrom koji su Albanci počinili, posle bombardovanja Srbije, odnosno SRJ 1999. godine.

Tokom juna 1999, pored prisustva međunarodnih snaga, izgnano je približno četvrt miliona Srba i drugih nealbanaca.

Kao povod za očigledno dugo pripremanu operaciju novog etničkog čišćenja Srba u južnoj pokrajini, poslužila je tragedija trojice albanskih dečaka koji su se udavili u reci Ibar.

U albanskim medijima na KiM lansirana je lažna vest da su srpska deca jurila trojicu albanskih dečaka koji su, zbog toga, bili prisiljeni da skoče u Ibar i udavili se.

Za samo nekoliko sati nastupila je opšta antisrpska histerija i pravi lov na sve srpsko, a sve to pred očima međunarodne zajednice i vojnicima KFOR-a.

Poginulo je 19 ljudi, a povređeno više od hiljadu ljudi, 4.012 Srba proterano je sa svojih vekovnih ognjišta, 935 srpskih kuca je uništeno, 35 crkava, manastira i konaka, od kojih neki srednjovekovni, su spaljeni i porušeni. Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela.

Na KiM vratilo se svega dva odsto Srba koji su prognani od 1999. godine.