ŠIPTARI SU ŠVEĐANE HTELI ŽIVE DA SPALE: Ispovest norveškog oficira o Martovskom pogromu na Kosovu

On je te godine bio stacioniran kod Gračanice, koja je bila jedna od meta podivljale šiptarske rulje.

- Prvo smo poslali jednu od naših četa u Gračanicu, ali smo zaključili da je bolje da skupimo snagu u Čaglavici i tamo zaustavimo gužvu. Prilično sam siguran da je cilj bio napad i uništenje manastira u Gračanici. Svi na Kosovu, pa i Albanci, znaju koliki je značaj Sveti manastir Gračanica za sve pravoslavce, on je deo srpskog identiteta i istorije. Videli smo da su namerno išli na crkve i manastire na drugim mestima na Kosovu da bi ih uništili. U Prizrenu na primer - priseća se Torensen tog 17. marta.

Prisetio se kako je okupljena masa pokušala da spali švedske vojnike, koje su spasle kolege iz Norveške.

- Jedna od naše dve čete je morala silom da se probija do Čaglavice, tada su nam četiri vozila oštećena, a jedan vojnik povređen, ali smo stigli na vreme da zaštitimo Šveđane. Neki od demonstranata bili su naoružani kalašnjikovima, a drugi pištoljima, neki su imali ručne bombe, Molotovljeve koktele, kamenje i gvozdene šipke. Veoma je važno u ovakvim situacijama da se zaštite nedužni jer su se naoružani Albanci krili u masi gde je bilo i dece. Bilo je kritično kada je Albanac u plavom kamionu krenuo ka našim vojnicima da ih pregazi, pa smo bili prinuđeni da ga ubijemo, kao i još jednog, koji je napao našeg vojnika. Da nismo zaustavili taj kamion, prošao bi kroz našu liniju i demonstranti bi popalili i pobili preostale Srbe - uveren je Toresen.

SLIKE UŽASA

Tada je povređeno više od 20 norveških vojnika, uglavnom kamenicama, a jedan je dobio metak u koleno.

- Dok je masa nadirala, bilo je teško imati kompletan pregled događanja pošto je bilo toliko izveštaja sa različitih mesta, ali uspeli smo da steknemo kontrolu i sliku situacije. Sećam se da sam razmišljao: imam zadatak ovde, ovo je mesto gde je pitanje života i smrti i osećao sam se smireno i bio sam fokusiran na svoj posao. Ponosan sam što su se i moje kolege ponašale hladnokrvno i profesionalno - priča norveški oficir i istoričar.

Kaže da mu je najteže bilo kada je sutradan prolazio kroz zapaljena srpska sela:

- Osećao sam se beznadežno i tužno. Sela opljačkana, neke kuće spaljene, čak i psi i svinje ubijeni, ljudi nema, praznina... Kasnije sam otišao u drugi logor Kfora, gde su neki Srbi tražili zaštitu, a posebno se sećam jednog srpskog dečaka, možda četiri godine, s velikim zavojem na glavi. Držao se za majku, nikad neću zaboraviti uplašene oči tog izbezumljenog dečaka. I dan-danas ponekad pomislim na njega, posebno nakon što sam i sam postao otac. atf činjenice o martovskom pogromu - trajao od 17. do 19. marta 2004. - 4.000 proteranih Srba - ubijeno 17 Srba i 11 Albanaca - spaljeno 935 kuća - uništeno 35 pravoslavnih svetinja atf Progon dugo pripreman Toresen je uveren da su neredi 17. marta 2004, izazvani lažnom vešću da su Srbi u Ibru udavili trojicu albanskih dečaka, bili planirani. - Cilj je bio da se ostali Srbi proteraju s Kosova. Incident s decom bio je samo izgovor za početak pogroma, ali je nesumnjivo pripreman mnogo ranije. Pojedini albanski mediji snose veliku odgovornost za eskalaciju situacije koja je, nažalost, koštala mnogo života. I danas Srbi na Kosovu žive u situaciji koja nije dostojna Evrope 2022. - kaže Norvežanin.

BONUS VIDEO