INTERVJU SA MINISTARKOM TANJOM MIŠČEVIĆ: Najvažniji spoljnopolitički prioritet je članstvo u EU

* Koliko je politika balansiranja uspešna? Da li je u perspektivi održiva?

- Politika Srbije da najpre vodi računa o interesima države i svojih građana apsolutno ne znači da je neutralna u međunarodnim odnosima, pa ni po pitanju rata u Ukrajini - jasno smo se opredelili za princip očuvanja teritorijalnog integriteta te zemlje. S druge strane, usklađivanje sa spoljnom politikom EU ne može se posmatrati samo u procentima, već i kroz prizmu drugih elemenata - učešća u misijama EU, ne samo vojnih već uskoro i civilnih, praćenja aktivnosti EU u drugim međunarodnim organizacijama, pružanja humanitarne pomoći onima kojima je potrebna, pa i usklađivanje viznog režima da bismo se, zajedno s evropskim državama, borili protiv nelegalnih migracija. Tako pokazujemo da u oblasti bezbednosti sa EU delimo rizike, izazove i pretnje.

* Kako u aktuelnim okolnostima, imajući u vidu i pitanje KiM, ocenjujete naše odnose sa EU, našim glavnim trgovinskim partnerom?

- Odnosi sa EU su nam veoma važni. Ne samo u trgovini. Važni su u jačanju naše nezavisnosti i stabilnosti. Primer je energetika. Kao što možete da vidite, rat u Ukrajini je ugrozio snabdevanje cele Evrope bez obzira na naciju i politiku. U takvim okolnostima Srbija nije izuzetak i po mnogo čemu je u težoj situaciji u odnosu na ostale države.

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

 

* Šta nam je onda činiti?

- Uz pomoć donacije EU i budžetskog finansiranja obezbedićemo da nam gas iz prijateljskog Azerbejdžana bude dostupniji. Rešenje je u izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske. Takođe, kao što znate, usled rasta troškova energenata, tokom posete predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, obezbeđen je paket pomoći najugroženijim kategorijama građana, ali i malih i srednjih preduzeća. Iznos ove pomoći je 165 miliona evra. Ovo su samo neki od primera kako kroz okvir evropskih integracija možete i morate ublažiti efekte uticaja najvećeg sukoba na tlu Evrope od Drugog svetskog rata.

* Imaju li i kakvog uticaja bilateralni susreti/dobri odnosi predsednika s liderima EU, od Makrona, Merkelove, sada Šolca...

- Kako da nemaju. Štaviše, od ključnog su značaja za razumevanje pozicije Srbije i podršku u brojnim sektorima. Tu, pre svega, mislim na obezbeđivanje energenata za privredu i građane, na vođenje odgovorne ekonomske politike, a da istovremeno tempo razvoja države zahteva izgradnju novih saobraćajnica, energetske infrastrukture, na podršku poljoprivredi i zaštiti životne sredine. U tome nismo sami, naši najvažniji partneri su EU i njene države članice.

Foto: Tanjug/M. MILIVOJEVIĆ

 

* Na osnovu čega to tvrdite?

- Od 2001. do danas EU je u našu državu uložila više od četiri milijarde evra bespovratnih sredstava Takođe, EU je kroz programe teritorijalne saradnje, bespovratno u Srbiji finansirala više od 1.600 projekata, u kojima je učestvovalo više od 1.000 partnera, bilo da je reč o lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, nevladinim organizacijama, muzejima, bolnicama, školama. Dakle, zajednički smo - Srbija, susedi i EU, ovim projektima uticali na živote stotine hiljada ljudi. Izgrađena je komunalna ili saobraćajna infrastruktura, mala i srednja preduzeća unapređivala su svoje poslovanje da bi zaposlili više ljudi, poboljšavani su uslovi za lečenje i obrazovanje, razvijan je turizam, obnavljana kulturna baština, radilo se na boljoj zaštiti životne sredine.

BONUS VIDEO