POSLEDNJA SRPKINJA U PRIŠTINI, DVE GODINE JOJ NIKO NIJE ZAKUCAO NA VRATA Baka Leposava (88) živi sama u stanu okružena Albancima i neće da NAPUSTI KOSOVO!

Baka Leposava koja je dugo godina bila stanovnik "Paviljona E" ispred Filozofskog fakulteta u širem centru grada, sada privremeno boravi u jedom iznajmljenom stanu, koji joj je obezbedila Opština Priština, nakon rušenja paviljona zbog izgradenje podzemne gradske garaže.

Kaže da su u stanu dobri uslovi i da se nada da će doživeti da se useli u novi stan.

"Ne izlazim iz stana, muči me angina pektoris"

Iz stana izlazi jednom mesečno, kada po nju dođu kolima Hitne pomoći, kako bi je odveli u Dom zdravlja u Ugljaru da bi je pregledao lekar. Osnovne životne namirnice donosi joj mladi Aleksandar Čanović koji živi u susednoj zgradi, a ponekad i gazdarica, za koje baka Leposava ima samo reči hvale.

- Ne izlazim iz stana, muči me angina pektoris, kad stegne, ona davi. Imam još dosta terapije. Pomažu mi gazdarica koja je Makedonka i Aca. Medicinske sestre me obilaze jednom nedeljno, dođu da mi izmere pritisak. A Aca mi sve kupi, kada dobijem penziju, sve račune mi on plati - dodaje baka Leposava.

Bez društva i nekog sa kim bi razgovrala, baka Leposava svo svoje slobodne vreme provodi gledajući televizijski program.

"Gledam televizor, slušam pesme, gledam vesti, ali i njih sada slabije. Takav je moj dan", objašnjava nam baka Leposava svoj dan.

Foto: printskrin/kosovo onlajn

 

"Ćerka mi umrla 2014. godine, a sin 2015."

Ponekad je pozovu unuci i unuke, koji su joj jedini ostali nakon smrti sina i ćerke, kaže sa suzama u očima Leposava.

"Imala sam sina i ćerku. Ćerka mi je umrla 2014. a sin 2015. godine, a muž pre mnogo godina. Imam od sina troje unučadi a od ćerke dvoje. Ne dolaze, samo se čujemo telefonom. Planirali su da dođu za Novu godinu, ali zbog situacije nisu mogli", kaže sa setom baka Leposava.

U zgradi u kojoj sada živi je jedina Srpkinja, ali kako kaže sa komšijama Albancima, ni pre nije imala problema, a nema ih ni sada.

"Bože ne daj, ovde sam dve godine, niko mi nije kucao na vrata. Oko mene su svi Albanci, ja sam sama Srpkinja u ovoj zgradi, niko me nije dirao. Zajedno smo radili, nisam imala probleme nikad. Ja nisam otišla kada su moji svi otišli, sama sam ostala. Rođena sam u Uroševcu, ja sam sa Kosova. Kada sam odlazila u Beograd sve mi je tuđina, išla sa i kod ćerke u Nišu po dva meseca, dok su bili živi, ali kada se vratim u Prištinu preporodim se", rekla je baka Leposava.

Danas u Prištini živi svega desetak Srba, iako ih pre rata bilo oko 40.000.