KO HOĆE DA ŽIVI, NEK MRE: Želja da uništi Srbe koštala je Habsburge krune i DRŽAVE! Principov atentat na Austrougarsku

Gavrilo Princip na Vidovdan 1914. pustio je krv Austrougarskoj monarhiji, od čega će tamnica naroda crći u mukama u svetskom ratu, koji će sama izazvati u želji da pogubi Srbiju.

Tuberkulozni gimnazijalac, koji je s 18 godina već bio osuđen da umre, zadao je smrtni udarac monarhiji koja je osam vekova tlačila male narode. Inspiraciju za atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda našao je u žrtvi Bogdana Žerajića, koji nije uspeo da ubije namesnika Bosne generala Marijana Varešanina, što je sam priznao u stihovima: "Al' pravo je reko pre Žerajić, soko sivi, ko hoće da živi, nek mre, ko hoće da mre, nek živi."

Foto: www.profimedia.rs, wikipedia

Principov prijatelj Boro Jevtić kasnije je pričao da ga je nakon Sarajevskog atentata saslušavao mučitelj koji je kao pepeljaru koristio Žerajićevu lobanju. Ali zaverenici su za uzor uzeli i primer Oberdanke, italijanskog nacionaliste koji je 1882. pokušao da ubije cara Granca Josifa i bio kažnjen smrću, ali i slavljen u Veneciji. Čitali su ruske pisce koji su slavili mučeničku smrt i žrtvu, a u Lozani je Vladimir Gaćinović došao u vezu s revolucionarom Lavom Trockim, a bio je i jedan od onih koji su videli krvave radničke nemire u Sarajevu 1906.

Atmosferu za atentat stvarali su i drugi krugovi. U mađarskom parlamentu 1912. premijera, grofa Ištvana Tisu pokušao je da ubije poslanik Julije Kovač. Nekoliko meseci potom pokušao je Stevan Dojčić u Zagrebu atentat na komesara Skerleca, a u maju 1914. isto nije uspeo Jakov Šefer. U takvom raspoloženju stigla je u martu 1914. vest da u Bosnu dolazi nadvojvoda Franc Ferdinand, naslednik prestola i vrhovni šef vojske. Za Franca Ferdinanda se znalo da mrzi Srbe i da dolazi baš na Vidovdan na manevre koji su imali nesumnjiv antisrpski karakter.

Foto: www.profimedia.rs, wikipedia

Odluku o atentatu na Franca Ferdinanda donelo je nekoliko đaka i radnika koji su se nalazili u Beogradu. Srpska vlada u to nije bila umešana, premijer Nikola Pašić je u govoru omladini rekao da Srbija posle balkanskih ratova neće biti spremna za novi 20 godina, a ambasador u Beču je upozorio da je putovanje Franca Ferdinanda rizično.

Čak ni Crna ruka nije znala šta se sprema i Dragutin Gavrilović Apis i major Voja Tankosić dali su zaverenicima oružje na svoju ruku jer su smatrali da će Austrougarska ionako napasti Srbiju. Ipak, dobro su pazili da zaverenici prilikom prelaska u Bosnu ne dođu u kontakt s bilo kojom državnom službom. Apis se kasnije predomislio i poručivao u Bosnu mladim prijateljima da odustanu od atentata, ali uzalud.

Gimnazijalci Gavrilo Princip i Trifko Grabež i štamparski radnik Nedeljko Čabrinović uveli su u svoj krug nekoliko drugova. Na Vidovdan prvi atentat, koji je izveo Čabrinović, nije uspeo. Kad se prestolonaslednik vraćao iz gradske većnice, drugi atentat izvršio je Gavrilo Princip. Njegovi meci, ispaljeni iz neposredne blizine, smrtno su ranili nadvojvodu i njegovu ženu, koja je bila slučajno pogođena.

Istragu je vodio sudija sarajevskog Okružnog suda Leo Pfefer. Krvavi i otečeni Čabrinović je sedeo na klupi uza zid, gledao ga prkosno i podrugljivo se smešio. U tom trenutku u sobu je uleteo detektiv i saopštio da je izvršen drugi atentat i da je nadvojvoda ranjen. Pfefer je ugledao policajce kako vode mladića niskog rasta, svog u krvi.

- Usled zlostavljanja bio je ovaj mladić kao satrven i teško je izgovarao reči zbog cijankalija, kojeg je popio u pokušaju da se ubije. Ipak, odgovarao je jasno na pitanja.
Mene niko nije nagovarao na ovo delo niti sam s kim bio u dogovoru - rekao je Princip i kasnije dodao da mu je žao što je ubio vojvotkinju od Hoenberga jer mu to nije bila namera.

Čabrinović je priznao da je dve godine planirao atentat na nadvojvodu Ferdinanda jer je neprijatelj Slovena, a posebno Srba, te da stoga ne žali. On je tvrdio da je jedini atentator jer tada nije znao da je Princip uspeo ni da je uhapšen.

Atentat je bio povod za pogrom Srba. Dopisnik Frankfurter cajtunga bio je svedok kako rulja uništava srpske radnje.

- Policija bi se pojavila tek kada je sve bilo gotovo i kad je gomila krenula u pljačku na neko drugo mesto. Taj ulični ološ upadao je u stanove, uništavajući sve što bi mu podruku došlo, a odnoseći sve što je od vrednosti - pisao je dopisnik.

Već u prvih 48 časova, samo u Sarajevu, bilo je pohapšeno preko 200 najviđenijih Srba. Odmah zatim hapšeni su i Srbi seljaci iz okoline Sarajeva. Policajci su ih tukli i njihovi jauci dopirali su do Principove i Čabrinovićeve ćelije. U istom dvorištu bila su podignuta i vešala i nekoliko seljaka Srba bilo je obešeno. Isto će mesec dana kasnije početi u Srbiji, a Princip i Čabrinović umreće u kazamatu u Terezijenštatu, ne dočekavši da vide smrt Austrougarske.

BONUS VIDEO