VOJSKA HTELA DA UBIJE LEGIJU: Koštunica zaustavio krvoproliće u zadnji čas

Tog 6. oktobra 2000, dok je narod slavio svrgavanje Slobodana Miloševića, iza kulisa se spremalo krvoproliće - konačan obračun vojnog vrha i Jedinice za specijalne operacije, akcija kodnog imena "Avala 2000", otkriva Srpski telegraf jednu od najčuvanijih tajni petooktobarskih promena.

BELO USIJANJE

Pod komandom Nebojše Pavkovića, načelnika Generalštaba, vojska je 7. oktobra, u tri ujutro, opkolila oklopnim vozilima zgradu Instituta za bezbednost, današnje sedište BIA, gde je bio štab "crvenih beretki" pod komandom Milorada Ulemeka Legije. U pripravnosti su bili najelitniji vojnici iz Srbije i Crne Gore i samo se čekao znak za napad. Ovo je bila kulminacija decenijske netrpeljivosti između ustrojene vojske i uličnih siledžija s neograničenim privilegijama. Kad se toma doda i brzopotezni prelazak JSO na stranu DOS u petooktobarskoj revoluciji, kao i glasna govorkanja o izručenju generala Hagu, ovaj scenario je bio neminovan.

- Rat na relaciji vojni vrh - JSO tinjao je godinama. Legija je za državu obavljao i poslove koji su u domenu Vojske, a nisu im polagali račune. Ponašali su se kao država u državi, oko njih se stvorila fama da su sposobniji od regularne vojske. Samo 48 sati nakon demokratskih promena Vojska je izvela na ulicu oklopna vozila i opkolila zgradu Instituta za bezbednost. Napeto je bilo satima, ali je rat izbegnut kada je tadašnji predsednik zemlje Vojislav Koštunica obećao Pavkoviću da će svi generali zadržati svoje položaje. Tada je Vojska vratila vozila u kasarne, a specijalci su vraćeni u matične jedinice širom zemlje - kaže naš dobro obavešten izvor.

Foto: Profimedia

 

Ovaj sukob u kratkim crtama pomenuo je i vojni analitičar Aleksandar Radić u autorskom tekstu o sukobu vagnerovaca i ruske vojske, povlačeći paralelu sa srpskim generalima i Legijinom jedinicom.

- Atmosfera je došla do belog usijanja i delovi 72. brigade okružili su Institut za bezbednosti (danas sedište BIA), dovučena su pojačanja, tenkovi, samohotke praga i višecevni lanseri raketa. U Beograd su dovučeni čak i odani pripadnici 7. bataljona vojne policije, jedinice iz Crne Gore formirane od tvrde nacionalne linije za slučaj da se i tamo zarati - naveo je Radić.

SPREMNI ZA OBRAČUN

U izjavi za Srpski telegraf Radić kaže da je to, zapravo, bila ideja kontrarevolucionarnog udara i istovremeno samozaštite od "crvenih beretki" jer je vojni vrh očekivao da će oni da pohapse i smene vodeće generale.

- "Avala 2000" bio je plan da dođe do obračuna sa JSO, 7. oktobra je opkoljena zgrada. Znate, Vojska nikad ne trpi konkurenciju. Kada poredimo - JSO je bio efikasniji na terenu, u borbi protiv albanskih pobunjenika i terorista, stvorena je slika da oni odmah rešavaju probleme, da su sposobniji. Bili su privilegovani, a Vojska frustrirana takvim stanjem stvari. I to je raslo godinama. Za konačni obračun bili su spremni i JSO i Vojska - kaže Radić.

Od zaštite do pretnje

Očekivano, dobar deo dokumenata o ovoj akciji je kasnije uništen. Vojni vrh, uključujući i Pavkovića, svoj položaj je zadržao još godinama, ali je Hag većinu njih ipak sačekao. JSO, formiran da sačuva državu od bilo koje pretnje, i sam je postao pretnja po državu, pa je rasformiran.

Milorad Ulemek, prvi čovek JSO, osuđen je na 40 godina zatvora za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Srpski telegraf je pokušao da dođe do Pavkovića preko njegovog advokata, ali kontakt nije uspostavljen do zaključenja ovog broja.

Uloga "crvenih beretki" u rušenju Miloševića

Pripadnici JSO bili su prekaljeni ratnici i, kako se ranije govorilo, u ključnim momentima 5. oktobra, na njih su računali i opozicija i vlast. Međutim, susret sa Zoranom Đinđićem dan uoči dana d prelomio je da okrene leđa Miloševiću.

U jednom trenutku hameri koji su bili prepoznatljiva vozila ove jedinice pojavili su se u masi. I dalje nije jasno ko ih je izveo na ulicu, ali je na vozila ove jedinice, tokom protesta, nekoliko puta pucano.

- Legija je odigrao ključnu ulogu. Pod vatrom je izašao iz vozila, popeo se na haubu, skinuo masku i ljudi su ga prepoznali, oslovili ga s Legija. On je rekao: "Šta je, bre, braćo, aman, prestanite s pucanjem" i podigao tri prsta.

Znači niti se on predao niti je ugrozio ičiji život - svedoči u svojoj knjizi osuđeni šef DB Rade Marković. Njihove hamere ljudi su počeli da kite, a pripadnike JSO, koje ih je do pre nekoliko trenutaka bilo strah da pogledaju, sada su grlili, ljubili i veličali.

Mali broj ljudi upozoravao je da JSO nije jedinica kakvom je ljudi smatraju. Da postoje ljudi u njegovim redovima kojima su ruke krvave do lakata, a te tvrdnje su se, na kraju, obistinile, imajući u vidu da su bili povezani s kriminalnim klanovima.

Tajna večera u Generalštabu

Akciju "Avala 2000" pomenuo je i istoričar Bojan B. Dimitrijević u knjizi "Od JNA do srpske vojske".

- Uspehom revolucije 5. oktobra bezbednosno stanje se nije smirilo, mada je sad bilo van očiju šire javnosti. Za kratko vreme vojne jedinice i jedinice Resora državne bezbednosti naći će se konfrontirane u narednim danima, a paralisanost većine institucija pogodovala je ovom sukobu. Sačuvani dokumenti ovu situaciju nazivaju "Avala 2000" - piše Dimitrijević. On dodaje da je Pavković bio ozbiljno zabrinut da JSO ne napadne Generalštab:

- Navodno, čitav sukob je trebalo da bude rešen direktnim razgovorom u toku večere u Generalštabu između generala Pavkovića, načelnika Resora DB Markovića i komandanta JSO Ulemeka. Međutim, kada su pripadnici DB otišli, Pavković je, prema sopstvenom priznanju, naredio da se "preduzmu neke mere" i doveo pripadnike specijalnih jedinica u blizini. General Pavković će narediti da se specijalnim snagama (72. brigada) opkoli sedište Resora DB na Banjičkom visu.

One to i čine u tri časa ujutro 7. oktobra. I ne samo to, kako piše, naređen je i pokret i grupisanje jedinica iz unutrašnjosti ka Beogradu.

- Do smirivanje situacije došlo je i uz intervenciju političkih faktora kojima su se pripadnici MUP, RDB i Vojske pre potčinili. Sačuvano je naređenje od 12. oktobra, po kom se vidi da su snage 63. padobranske brigade i jedne mehanizovane čete trećeg odreda specijalne namene vraćene u matične garnizone u Nišu i izašle iz privremene nadležnosti prve armije. Povratak je naređen za 14. oktobar do 10 časova - ističe se u knjizi.

BONUS VIDEO