ZELENSKI "ZABORAVIO" DA SE VIDEO SA KURTIJEM U ATINI: Na popisu lidera nema lažnog premijera - ukrajinski predsednik poslao jasnu poruku Prištini

Nakon svoje diplomatske turneje po Evropi, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio se porukom građanima Ukrajine. Ova poruka privukla je znatnu pažnju i na Kosovu, s obzirom na to da je Zelenski, tokom nedavnog susreta u Atini, izostavio ime Aljbina Kurtija među liderima s kojima se nedavno sastao. 

Činjenica da je Zelenski u objavi na tviteru "zaboravio" da se video sa kosovskim premijerom na skupu u Atini, povodom dve decenije od Solunskog samita, malo je verovatno puki politički previd ukrajinskog predsednika, već u tome ima dubljeg političkog značenja i poruke, smatraju sagovornici Kosovo onlajn.

Oni ukazuju i da je Zelenski, koji je na skup u Atini došao kao specijalni gost, time što je u nabrajanju susreta izostavio Kurtija, praktično potpuno ohladio očekivanja vlasti u Prištini da će Ukrajina priznati nezavisnost Kosova. 

"Razgovarao sam sa liderima Bugarske, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije, Moldavije, predstavnicima Evropske komisije. Vraćamo se kući sa novom političkom podrškom i sporazumima koji Ukrajinu čine jačom", naveo je Zelenski, ne pominjući kosovskog premijera.

I poruke koje je Zelenski poslao iz same Atine, posebno nakon sastanka sa predsednikom Srbije Alekasndrom Vučićem, imale su za Prištinu neočekivan ton. Naime, on je naveo da je sa Vučićem razgovarao o "poštovanju Povelje UN i nepovredivosti granica" i ukazao da su "međusobna podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu važan deo partnerstva Ukrajine i Srbije". 

Foto: Tanjug/AP

Poruke Zelenskog dočekane su u Prištini kao "hladan tuš", posebno imajući u vidu da Kurti i njegovi najbliži saradnici koriste ukrajinsko-ruski sukob i činjenicu da se Beograd nije pridružio sankcijama Moskvi kao jedan od argumenata da Kosovo pozicioniraju kao "najveću podršku Kijevu u regionu". Tako je i bivši gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti "opomenuo" Zelenskog zbog zaboravnosti, pa mu je poručio da je "mislio da je u Atini upoznao i premijera Kosova". 

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže za Kosovo onlajn da poruka Zelenskog oko poštovanja međusobnog teritorijalnog integriteta i suvereniteta znači da Ukrajina u narednom periodu sigurno neće priznati nezavisnost Kosova.

"Mnogi su se nadali i očekivali da će glavni doprinos sastanka u Atini biti pritisak evropskih čelnika ali i samog Kurtija na ukrajinskog predsednika da on postepeno omekša stav po tom pitanju, odnosno da prizna Kosovo. Bilo je nekoliko signala da bi to bila velika moralna pobeda ukolio bi u ovom trenutku Ukrajina, u koju su sve oči sveta uprte, povukla taj potez. Pojedini evropski predstavnici, uključujući i evroparlamentarku Violu fon Kramon šalju poruke da je jedno veliko razočaranje što Ukrajina to nije učinila i traže se izgovori zašto se to nije desilo, iako je to bilo očekivanje. Na raznim forumima, skupovima, 'šaputalo' se o tome kako će Ukrajina u narednom periodu promeniti stav. Ali, nakon susreta Zelenskog i Vučića jasno je da od toga nema ništa", kaže Surlić.  

On smatra da izostavljanje Kurtija iz nabrajanja susreta koje je u glavnom gradu Grčke imao Zelenski ne može da se podvede pod previd.

"Činjenica da nije pomenuo Kurtija, samo potvrđuje stav koji je Zelenski izrekao o međusobnom poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije i Ukrajine, kao i da Kosovo posmatra samo kao entitet, a ne kao državu predstavnicu na skupu u Atini. To je važno za Srbiju, pogotovo što je na neki način u toj evropskoj perspektivi 'žigosana' kao neko ruski saveznik na Balkanu, koja je neprijatelj Ukrajine. Nakon ovog susreta, činjenica je da je Srbija još jednom stala rame uz rame sa zemljama koje poštuju teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. To uostalom, Beograd od početka govori, ali je ovim dodatno ublažen negativan efekat zbog neuvođenja sankcija. u Atini se pokazalo da to ukrajinskoj strani nije bila prepreka da Zelenski i Vučić održe direktan susret, da potvrde poštovanje principa teritorijalnog integriteta i da jedan drugom upute i neku vrstu podrške", ističe Surlić.

Dodaje da je izbijen i glavni adut iz ruku onih koji su hteli da koriste rat u Ukrajini kao sredstvo pritisaka na Srbiju. 

"U Kijevu su svesni i implikacija koje bi eventualna promena stava oko Kosova imala i po njih. To bi otvorilo Pandorinu kutiju u tumačenjima. Toga svesni su i zvaničnici u Kijevu da bi njihov akt priznavanja nezavisnosti Kosova automatski poslužio kao argument da se drugačije tumači i statu Krima, Donjecka, Luganska i drugih oblasti koje su u ovom trenutku odsečene od Ukrajine", smatra naš sagovornik.

Ukazuje i da Rusija nema šta da zameri Srbiji, koja od početka ne podržava akcije Moskve u Ukrajini, ali zbog prošlosti i NATO agresije ne smatra moralnim da se u ovom trenutku govori o sankcijama, pogotovo ukoliko bi one pogađale građane Rusije.

"To ne umanjuje činjenicu da je Srbija u političkom smislu osudila akte Rusije, glasala za rezolucije u UN. Suštinski, Rusija nema šta da zameri Srbiji, ona je u liniji sa međunarodnim pravom, svesna vrlo teških pozicija naše zemlje, pogotovo u kontekstu borbe za određenje finalnog statusa Kosova. Niko ne može Srbiji da prigovori njenu jasnu i principijelnu politiku", zaključuje on.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Nemanja Zavišić mišljenja je da to što se od svih prisutnih političara Zelenski jedino nije sastao bilateralno sa Kurtijem jasna je poruka da su odnosi Srbije i Ukrajine i dalje dobri i stabilni. 

"Dobra stvar je i što je Zelenski potvrdio da će Ukrajina nastaviti da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, i u tom smislu nadam se stavio tačku na priču da će njegova zemlja priznati tzv. Kosovo. Predsednik Vučić je vešto iskoristio ovaj sastanak u Atini da pošalje ključne političke poruke, a to su da će Srbija nastaviti suvereno i samostalno da vodi svoju politiku, da iako je prilično izneverena ipak ostaje na evropskom putu jer je to interes građana, kao i da neće kvariti svoje odnose sa tradicionalnim prijateljskim država poput Rusije i Kine", navodi Zavišić.

On kaže da ne stoje kritike dela javnosti u vezi sastanka Vučića sa Zelenskim i podseća da je Ukrajina međunarodno priznata država koja poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i da mi kao narod i država do sada nismo imali nikakve konflikte sa njima. 

"U tom smislu ne vidim ništa sporno u tom sastanku, a naročito ako se ima u vidu da je predsednik Vučić Zelenskom direktno saopštio politiku naše zemlje, a koja se svodi na dva principa: poštovanje međunarodnog prava i principijelno neuvođenje sankcija nikome kada to nije u našem interesu, a naročito ne prijateljskim zemljama kao što je Rusija. Predsednik Vučić je u Atini još jednom pokazao kako treba da se bori za svoju zemlju. Na dosledan način je branio naše nacionalne interese i zvaničnu državnu politiku", kaže naš sagovornik. 

Dodaje i da je ključni smisao neformalnog sastanka u Atini bio da EU pokaže da je i dalje strateški interes Brisela da zemlje Zapadnog Balkana ostanu privržene evropskom putu. 

"Ove godine navršava se 20 godina od čuvenog samita u Solunu kada je EU dala obećanje zemljama u ovom regionu da će pristupiti u punopravno članstvo u uniju. To obećanje nije ispunjeno ni dve decenije kasnije, i da među građanima potpuno očekivano i opravdano raste evroskepticizam. Ovaj sastanak bio je usmeren u pravcu da se tema evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana ponovo stavi visoko na agendu sa koje je već skrajnuta duži vremenski period", ističe Zavišić. 

Politički analitičar Škeljzen Maljići kaže za Kosovo onlajn da možda u tome što je Zelenski "zaboravio" Kurtija možda ima neko skriveno značenje.

"To može da bude propust, politički previd ili određeni signal dubljeg značenja, to treba pitati Zelenskog. U Ukrajini postoji ta inicijativa da se prizna nezavisno Kosovo, ne znam koliko je ona realna i moguća da se desi u ovakvim okolnostima. Mislim da Ukrajina neće skoro priznati Kosovo", kaže Maljići.

To što je Zelenski poslao poruku o poštovanju Povelje Ujedinjenih nacija i nepovredivosti granica, za Maljićija znači da će se zvanični Kijev držati principa na kojima insistira Beograd.

"Beogradu to možda nešto znači zbog Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, ali taj dokument je nešto što je samo na papiru i nije nešto što je efikasno. Rezolucija je prevaziđena samom činjenicom da je više od 100 zemalja priznalo Kosovo, da ga praktično priznaje ceo Zapad, da je moguće da svoj stav promene i neke od pet članica EU koje ga ne priznaju. Očekuje se da sporazum između Srbije i Kosova tu pomeri stvari sa 'mrtve tačke'. Svakako, to je situacija koja mora da se reši što pre", navodi Maljići.

BONUS VIDEO