ZARAŽENI KRPELJI PRISUTNI U OVIM IZLETIŠTIMA: Evo šta da radite ako vas ubode krpelj

Jesenja brojnost krpelja i njihova aktivnost tokom jeseni su znatno manje u odnosu na proleće, ali i dalje postoji opasnost od zaraze bakterijom koja izaziva Lajmsku bolest.

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju ističe da su larve i nimfe krpelja trenutno najbrojnije, dok se odrasle jedinke retko sreću. Zbog toga je i zaraženost bakterijom Lajmske bolesti znatno niža u ovom periodu nego u proleću. Iako je jedini pozitivan uzorak pronađen u Košutnjaku, krpelji zaraženi ovom bolešću prisutni su u šumama oko Beograda, kao što su Lipovička, Bojčinska, Topčider, Trešnja, Avala i Košutnjak.

Kada niske jesenje temperature stignu, aktivnost krpelja se zaustavlja, ali će se ponovno pojaviti kada temperature porastu iznad 7 stepeni Celzijusovih. Stručnjaci upozoravaju da, ukoliko primetite krpelja na sebi, ne biste trebali pokušavati da ga uklonite sami koristeći kućne metode poput kreme, alkohola ili benzina. Najbolje je da se obratite medicinskom osoblju u zdravstvenoj ustanovi kako biste krpelja bezbedno uklonili.

Ubod krpelja obično nije bolan i često se ne primeti, što omogućava krpelju da ostane zakačen na koži više dana. U slučaju uboda, stručnjaci savetuju da krpelja uklonite što je pre moguće, najkasnije u roku od 24 sata, kako biste smanjili rizik od prenosa infekcije. Uklanjanje krpelja treba obaviti pažljivo i stručno u zdravstvenoj ustanovi kako biste izbegli povraćanje crevnog sadržaja krpelja koji može sadržavati bakteriju izazivača Lajmske bolesti.

Nakon uboda krpelja, važno je pratiti svoje zdravstveno stanje i redovno ići na kontrole, koje se obavljaju tokom 3 meseca i obuhvataju mesečne preglede kod ordinirajućeg lekara ili u Savetovalištu za lajmsku bolest. Rana identifikacija prvih znakova Lajmske bolesti je od suštinskog značaja. Pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja, poznatog kao erythema migrans, zajedno sa opštim simptomima poput povišene telesne temperature, glavobolje, bolova u zglobovima i mišićima, i uvećanih lokalnih limfnih žlezda, može ukazati na prisustvo ove bolesti.

Lekari preporučuju da se lečenje započne što je pre moguće pod nadzorom stručnjaka, poput ordinirajućeg lekara, dermatologa ili infektologa. Takođe, treba se konsultovati sa lekarom ukoliko primetite neke nejasne simptome i znakove nakon uboda krpelja. Prema podacima Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje, gotovo 6.400 stanovnika Beograda je obolelo od ove bolesti do kraja 2017. godine. Najčešći znak infekcije bio je karakteristično crvenilo na mestu uboda krpelja (Erythema migrans) koje se javilo kod oko 78% obolelih. Većina slučajeva bolesti se uspešno završila u prvom stadijumu, dok je manji broj zahtevao lečenje u drugom ili trećem stadijumu.

BONUS VIDEO: